Subotičanin Davor Štefanek, član rvačkog kluba Spartak, danas je sportista broj jedan u Srbiji, zahvaljujući zlatnoj medalji koju donosi na Olimpijadi u Riju. Sa 32 godine Štefanek je dugu sportsku karijeru bogatu raznim priznanjima i učešćem na svetskim i evropskim šampionatima prvi put okitio i olimpijskim zlatom.
Davor Štefanek je sa već desetak godina osvojio prvu medalju, pokazujući već tada nesumnjivi talenat.
U svojoj kolekciji ima sedam trofeja sa evropskih i svetskih takmičenja, a olimpijski je bio cilj ka kojem je sa ogromnim samopouzdanjem krenuo pre par nedelja, priča Dejan Vuković, njegov poznanik i sportski reporter.
"Upravo uoči polaska za Rio Davor je zamolio da odemo do Olimpijske česme u Subotici, na kojoj su ugravirana imena svih subotičkih olimpijaca, i sa velikim samopozdanjem mi rekao: Vidiš, ovde će stajati i pločica sa mojim imenom, kada se budem vratio iz Rija", prepričava Vuković.
On je, dodaje, "sportista sa zaista velikim entuzijazmom i snagom, pravi vođa tima, sposoban da bodri svoje drugove i uliva im optimizam".
"Inače, ova medalja za njega ima i poseban značaj – njemu je ovo sedma velika medalja, a njegov san je uvek bio da u broju medalja pretekne Svetu Damjanovića. Uvek je želeo da bude bolji od svog trenera", priča Dejan Vuković.
Davor Štefanek
Olimpijsko zlato je očiti rezultat samodiscipline, upornosti i talenta, koji su Štefaneku bili naročito potrebni kada je izgubio pravo da trenira za reprezentaciju, priča njegov brat Danijel, takođe nekadašnji rvač.
"To se desilo 2013. godine. Pošto je izjavio da ne može više skidati kilograme i da bi želeo da promeni kategoriju, bukvalno su ga otpisali iz reprezentacije i bio je poslat kući sa priprema. On je nakon toga počeo samostalno da finansira svoje visinske pripreme. Već naredne godine je opet dobio šansu na Evropskom prevenstvu, a zatim i za nastup na svetskom takmičenju, i taj njegov naporan rad je dao rezultat u Taškentu, gde je postao prvak sveta. On je, dakle, tu novu šansu 2014. jako lepo iskoristio, kao što se videlo", kaže Danijel.
Sinovi u ringu
Davorova porodica se danas ponosi njegovim uspehom, ističe njegova majka Đenđi Štefanek.
"Davor je ovaj put dao sve od sebe, ovo je njegov maksimum. Ja samo mogu reći da sam ponosna majka i da sam odhranila i vaspitala dobrog čoveka, časnog, poštenog, velikog borca, koji se borio za ovu državu i uvek bio častan i pošten građanin ove države", navodi Đenđi Štefanek.
A evo šta nam je ispričala o počecima njegovog sportskog puta, kojim je krenuo nezamislivo rano:
"Kada je moj stariji sin krenuo na rvanje, on je i Davora povukao za sobom. Ja sam mu tada još morala stavljati pelene, da se ne bi tamo upiškio, jer je imao samo tri godine. On se tamo igrao u hali i praktično im smetao, čak su mi treneri poručivali da ga ne šaljem više, jer smeta onima koji treniraju."
Davor Štefanek u meču za zlato sa Migranom Arutjunjanom iz Armenije
Danas, sa olimpijskim zlatom u kući, Đenđi Štefanek se priseća i nekih teških trenutaka Davorove i Danijelove karijere.
"Pošto su mi oba sina krenula da treniraju rvanje, došao je momenat kada su se sukobili u ringu. To mi je bilo najstrašnije – gledati dva sina na strunjači. Još gore mi je bilo kada su me pitali za koga navijam. Kako mogu biti na bilo čijoj strani ili protiv bilo kojeg od njih? A pritom sam znala da tu ne popušta ni jedan ni drugi“, priča Đenđi Štefanek.
Davor Štefanek je rođen 1985. godine, sportsku karijeru je počeo u Subotici, kao član sportskog kluba Spartak. Jedno vreme je zatim trenirao za Proleter iz Zrenjanina, da bi se opet vratio u Spartak.
U okviru beogradskog Partizan osvojio je Kup evropskih šampiona i proglašen za najboljeg takmičara. Učestvovao je na Olimpijskih igrama u Atini 2004. i Pekingu 2008. godine, bez osvojenih trofeja.
Štefanek je do sada osvojio zlatnu medalju na Svetskom juniorskom prvenstvu 2005. u Litvaniji i na Mediteranskim igrama 2009. godine u Peskari.
Srebrnu je osvojio na seniorskom Evropskom prvenstvu 2004. u Švedskoj i na Gran priju Mađarske 2009. godine.
Godine 2008, nakon što je osvojio bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu, proglašen je za sportistu godine Subotice u kategoriji seniora.
A nakon zlatne medalje sa šampionata Sveta izabran je za najboljeg sportistu Srbije za 2014. godinu.
Na Evropskom prvenstvu u Beogradu osvojo je bronzu 2012, a na Svetskom prvenstvu 2014. osvojio je zlatnu medalju.