Darko Šarić, koji se predao vlastima Srbije posle četiri godine bekstva, na taj korak odlučio se nakon što se na njegovom lociranju intenzivno radilo devet i po meseci. Posle zajedničke akcije pravosuđa Srbije i Crne Gore prebačen je u Beograd gde ga očekuje suđenje za šverc kokaina.
Najtraženiji narko trafikant u ovom delu sveta na beogradskom aerodromu pojavio se ležerno obučen u belu košulju i farmerke, a snimak na kom ga iz aviona Vlade Srbije sa lisicama na rukama agenti Bezbednosno-informativne agencije obučeni u crna odela vode u službeni džip odmah je obišao svet. Prvo što su novinari pitali specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića bilo je iz koje zemlje je Šarić stigao u Crnu Goru i šta je rekao po dolasku u sud.
„Rekao je ’Dobar dan’. Nemojte očekivati da ćemo dati podatke o metodologiji rada, o načinu na koji smo uspeli da ga lociramo, jer bi na taj način ugrozili mogućnost da dođemo i do preostalih osamnaest begunaca.“
Odakle je Šarić došao ostala je tajna, ali su nadležni otkrili da se skrivao u četiri države Južne Amerike. Kada je hapšenje bilo izvesno, kaže ministar pravde Srbije Nikola Selaković, pre mesec i po dana Šarić je preko advokata kontaktirao srpske vlasti.
„Da bi se izbeglo krvoproliće i žrtve, do kojih je prilikom hapšenja moglo da dođe, ponuđena je njegova bezuslovna predaja organima Republike Srbije. Okrivljeni Darko Šarić jedino je tražio da mu se pre dolaska u Srbiju omogući kontakt sa njegovom majkom i sinom.“
Posle polučasovnog susreta sa porodicom na podgoričkom aerodromu Šarić je sproveden u centralu beogradske policije i potom u sud gde mu je određen pritvor od 60 dana. Njegov advokat Radoslav Baćević izjavio je posle saslušanja da je Šarić rekao da se skrivao u Latinskoj Americi i delu Južne Afrike i da se dobrovoljno predao jer veruje da će suđenje biti fer i pravično.
„Agenti Republike Srbije i agenti Republike Crne Gore, da ne bi bilo da je neko sam od nekuda dolazio, boravili su na teritoriji trećih zemalja“.
Hapšenje je izvedeno u saradnji ministarstava pravde Srbije i Crne Gore a, pored najmanje 15 evropskih i svetskih službi bezbednosti, u potrazi i lociranju Šarića značajnu ulogu imale su američka agencija za borbu protiv narkotika DEA i obaveštajna agencija CIA.
Najzaslužnija za privođenje Šarića, kako su saopštili predstavnici vlasti u Beogradu, je specijalna grupa Bezbednosno-informativne agencije Srbije od deset ljudi koja je na tome u tajnosti radila od juna 2013. godine kada je formirana.
Teško do statusa svedoka saradnika
Darko Šarić sumnjiči se za šverc skoro šest tona kokaina i da je u Srbiji oprao najmanje 22 miliona evra.
Tužilac Miljko Radisavljević kaže da optuženi sada može da se pojavi na suđenju njegovoj kriminalnoj grupi u Beogradu koje se nastavlja 24. marta.
„Videćemo da li će Darko Šarić eventualno tražiti odlaganje glavnog pretresa radi pripreme odbrane ili će se odmah uključiti u postupak.“
Koliko će na suđenju reći Darko Šarić ostaje da se vidi ali formalno, kao organizator kriminalne grupe, po zakonu ne može da dobije status svedoka saradnika.
Dobrivoje Radovanović, bivši direktor beogradskog Instituta za kriminološka istraživanja, međutim zaključuje da ta opcija nije isključena.
„Saradnički status mogao bi da stekne ukoliko je on samo šraf u makroorganizaciji trgovine narkoticima u Evropi. Ja verujem da on to jeste i da iza njega stoje mnogo jači narko bosovi koji imaju prebivalište u Latinskoj Americi ili Severnoj Americi. Ali da li će Šarić te informacije odavati ili ne zavisi od mnogo čega. Između ostalog i od toga šta mu ova država nudi.“
Iz grupe Darka Šarića u bekstvu je još 15 osumnjičenih za šverc kokaina i troje za pranje novca, a nadležni se nadaju da će sistem koji je srpska tajna služba koristila u lociranju njihovog šefa uskoro dati rezultate i u novim potragama. Specijalna grupa BIA došla je do Šarića tajnom pratnjom, video nadzorom objekata, korišćenjem GPS sredstava, prisluškivanjem i praćenjem komunikacija, tajnim pretresima i angažovanjem saradnika u zemlji i inostranstvu.
Najtraženiji narko trafikant u ovom delu sveta na beogradskom aerodromu pojavio se ležerno obučen u belu košulju i farmerke, a snimak na kom ga iz aviona Vlade Srbije sa lisicama na rukama agenti Bezbednosno-informativne agencije obučeni u crna odela vode u službeni džip odmah je obišao svet. Prvo što su novinari pitali specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića bilo je iz koje zemlje je Šarić stigao u Crnu Goru i šta je rekao po dolasku u sud.
„Rekao je ’Dobar dan’. Nemojte očekivati da ćemo dati podatke o metodologiji rada, o načinu na koji smo uspeli da ga lociramo, jer bi na taj način ugrozili mogućnost da dođemo i do preostalih osamnaest begunaca.“
Hapšenje Darka Šarića
Odakle je Šarić došao ostala je tajna, ali su nadležni otkrili da se skrivao u četiri države Južne Amerike. Kada je hapšenje bilo izvesno, kaže ministar pravde Srbije Nikola Selaković, pre mesec i po dana Šarić je preko advokata kontaktirao srpske vlasti.
„Da bi se izbeglo krvoproliće i žrtve, do kojih je prilikom hapšenja moglo da dođe, ponuđena je njegova bezuslovna predaja organima Republike Srbije. Okrivljeni Darko Šarić jedino je tražio da mu se pre dolaska u Srbiju omogući kontakt sa njegovom majkom i sinom.“
Posle polučasovnog susreta sa porodicom na podgoričkom aerodromu Šarić je sproveden u centralu beogradske policije i potom u sud gde mu je određen pritvor od 60 dana. Njegov advokat Radoslav Baćević izjavio je posle saslušanja da je Šarić rekao da se skrivao u Latinskoj Americi i delu Južne Afrike i da se dobrovoljno predao jer veruje da će suđenje biti fer i pravično.
Vanredna sjednica Vlade Srbije
Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, rekao je da je Šarić do Crne Gore stigao „iz treće zemlje“.„Agenti Republike Srbije i agenti Republike Crne Gore, da ne bi bilo da je neko sam od nekuda dolazio, boravili su na teritoriji trećih zemalja“.
Hapšenje je izvedeno u saradnji ministarstava pravde Srbije i Crne Gore a, pored najmanje 15 evropskih i svetskih službi bezbednosti, u potrazi i lociranju Šarića značajnu ulogu imale su američka agencija za borbu protiv narkotika DEA i obaveštajna agencija CIA.
Najzaslužnija za privođenje Šarića, kako su saopštili predstavnici vlasti u Beogradu, je specijalna grupa Bezbednosno-informativne agencije Srbije od deset ljudi koja je na tome u tajnosti radila od juna 2013. godine kada je formirana.
Teško do statusa svedoka saradnika
Darko Šarić sumnjiči se za šverc skoro šest tona kokaina i da je u Srbiji oprao najmanje 22 miliona evra.
Tužilac Miljko Radisavljević kaže da optuženi sada može da se pojavi na suđenju njegovoj kriminalnoj grupi u Beogradu koje se nastavlja 24. marta.
„Videćemo da li će Darko Šarić eventualno tražiti odlaganje glavnog pretresa radi pripreme odbrane ili će se odmah uključiti u postupak.“
Koliko će na suđenju reći Darko Šarić ostaje da se vidi ali formalno, kao organizator kriminalne grupe, po zakonu ne može da dobije status svedoka saradnika.
O Darku Šariću
Darko Šarić, rođen 21. oktobra 1970, čak šest puta je bio osuđivan presudama Opštinskog suda u Pljevljima zbog pet različitih krivičnih dela, ugrožavanje sigurnosti na radu iz nehata, uništenje aparata u rudnicima ili drugim građevinskim preduzećima, uništenje poslovnih i stambenih prostorija, proneveru i nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija. Šarić je 2005. godine dobio državljanstvo Srbije, srpski pasoš i ličnu kartu, što je, prema najavama srpskih zvaničnika, predmet istrage. OPŠIRNIJE O DARKU ŠARIĆU„Saradnički status mogao bi da stekne ukoliko je on samo šraf u makroorganizaciji trgovine narkoticima u Evropi. Ja verujem da on to jeste i da iza njega stoje mnogo jači narko bosovi koji imaju prebivalište u Latinskoj Americi ili Severnoj Americi. Ali da li će Šarić te informacije odavati ili ne zavisi od mnogo čega. Između ostalog i od toga šta mu ova država nudi.“
Iz grupe Darka Šarića u bekstvu je još 15 osumnjičenih za šverc kokaina i troje za pranje novca, a nadležni se nadaju da će sistem koji je srpska tajna služba koristila u lociranju njihovog šefa uskoro dati rezultate i u novim potragama. Specijalna grupa BIA došla je do Šarića tajnom pratnjom, video nadzorom objekata, korišćenjem GPS sredstava, prisluškivanjem i praćenjem komunikacija, tajnim pretresima i angažovanjem saradnika u zemlji i inostranstvu.