Policijske službe na tri kontinenta sprovele su jednu od najvećih operacija usmerenih na prodaju droge na skrivenom delu interneta, pošto su na osnovu prethodnih akcija uspele da povežu informacije o ljudima koji prodaju nelegalnu robu iza anonimnosti koju pruža darknet, pišu svetski mediji.
Vaš browser nepodržava HTML5
Čitamo vam: Globalna policijska akcija protiv prodaje droge na darknetu
'Globalna pretnja i globalan odgovor'
Međunarodna operacija protiv trgovinu opioidima na skrivenom delu interneta darknetu dovela je do 150 hapšenja u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi, kao i zaplene droge, novca i oružja, saopštile su u utorak, 26. oktobra, američke i evropske vlasti.
Detalji operacije "Dark HunTor" objavljeni su na konferenciji za novinare Ministarstva pravde SAD, dok je zamenik direktora međunarodne policijske agencije Europol Žan-Filip Lekuf (Jean-Philippe Lecouffe) rekao da su rezultati te akcije "spektakularni", prenosi Rojters (Reuters).
Lekuf je rekao da operacija "Dark HunTor" šalje poruku da "niko nije van domašaja organa za sprovođenje zakona, čak ni na mračnom internetu".
U operaciji "Dark HunTor" uhapšeno je 150 ljudi koji su optuženi za trgovinu drogom, kao i drugih osoba koje su optužene zbog prodaje nedozvoljene robe i usluga.
U SAD je uhapšeno 65 ljudi, u Nemačkoj 47, u Velikoj Britaniji 24, u Holandiji i Italiji po četiri, u Francuskoj tri, u Švajcarskoj dve osobe, dok je jedna uhapšena u Bugarskoj, saopštilo je američko Ministarstvo pravde.
Operacija je rezultirala zaplenom više od 31,6 miliona dolara u gotovini i virtuelnim valutama, kao i 45 komada vatrenog oružja. Ministarstvo pravde SAD navodi da je zaplenjeno oko 234 kilograma droge, uključujući više od 200.000 tableta ekstazija, fentanila, oksikodona, hidrokodona i metamfetamina, kao i nelegalno napravljenih lekova.
Šef odeljenja za kriminal pri Ministarstvu pravde SAD Kenet Polajt (Kenneth Polite) rekao je da takva trgovina predstavlja "globalnu pretnju i da zahteva globalan odgovor".
Nastavak nemačke operacije
Operacija "Dark HunTor", jedna od najvećih usmerenih na mračni deo interneta, proistekla je iz akcije nemačke policije ranije ove godine kada je zatvoren najveći sajt na darknetu za prodaju nelegalne robe i usluga, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Nemačka policija je u januaru zatvorila sajt "DarkMarket", koju je vodio, kako se sumnja, australijski državljanin, za prodaju droge, ukradenih podataka o kreditnim karticama i malver softvera.
Europol je 26. oktobra saopštio da su hapšenje osumnjičenog operatera "DarkMarketa" blizu nemačko-danske granice u to vreme i zaplena kriminalne infrastrukture pružili "istražiteljima širom sveta mnoštvo dokaza".
Nemački tužioci su tada rekli da je "DarkMarket" došao na udar tokom velike istrage protiv veb hosting servisa Sajberbanker (Cyberbunker), koji se nalazio u bivšem bunkeru NATO-a na jugozapadu Nemačke.
Evropski centar za sajber kriminal EC3 od tada sastavlja obaveštajne podatke kako bi identifikovao ključne mete, saopštila je evropska policijska agencija.
Rolf van Vegberg (Wegberg), istražitelj za sajber kriminal na univerzitetu TU Delft, rekao je da je operacija "Dark HunTor" naznačila prekid u trendu nedavnih policijskih akcija protiv onlajn kriminalaca.
"Ovakve operacije su ranije imale za cilj hapšenje ljudi koji kontrolišu te sajtove, sada vidimo da policijske službe idu na najveće prodavce", rekao je za holandski javni servis KRO-NCRV.
'Ne postoji mračni internet'
Policijske službe na tri kontinenta prekinule su globalnu operaciju trgovine drogom na mračnom internetu pošto su poslednjih 10 meseci, američki Federalni istražni biro (FBI) i druge međunarodne agencije koristile informacije s "DarkMarketa" da identifikuju prodavce droge i kupce droge, oružja i drugih nezakonitih usluga širom Australije, Bugarske, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Švajcarske, Velike Britanije i SAD, piše Njujork tajms (The New York Times) .
Na osnovu tih informacija, policijske i druge službe su mogle da povežu račune i naloge dobavljača s pojedincima koji prodaju nedozvoljenu robu na drugim tržištima, od kojih su neki i dalje aktivni.
Rezultati operacije "šalju jednu jasnu poruku onima koji se kriju na mračnom internetu i prodaju drogu: Ne postoji mračni internet", navela je u saopštenju zamenica američkog državnog tužioca Lisa Monako (Monaco) i dodala: "Možemo i upalićemo svetlo".
Monako je rekla da su istražitelji tražili ljude koji su koristili mračni internet za prodaju droga i opreme za proizvodnju lekova koja je doprinela američkoj krizi s opioidima. Tužioci su ciljali ljude koji su vodili kućne laboratorije za proizvodnju lekova protiv bolova na recept koji su sadržavali fentanil, metamfetamin i druge smrtonosne droge.
Italijanske vlasti su takođe zatvorile još dve prodavnice na mračnom internetu na kojima je postavljeno više od 40.000 oglasa za ilegalne proizvode.
Prodaja na darkentu povećana tokom pandemije
Darknet ili mračni internet je mreža sajtova koja koristi poseban softver koji treba da obezbedi anonimnost kako bi se sakrile lokacije korisnika, dok korisnici darknet sajtova koriste kriptovalute za plaćanje nelegalne robe poput droga ili usluga kao što je malver za sajber napade, što otežava istražiteljima da ih pronađu, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Zamenica državnog tužioca Lisa Monako rekla je da se "od početka pandemije COVID-19, više ljudi okrenulo darknetu nego ikada ranije da bi kupili drogu"
Ona je rekla da se na mračnom internetu pre širenja novog korona virusa već prodavala droga u vrednosti od više milijardi dolara, ali da je "prihod od droge na darknetu premašio nivoe pre pandemija, s većinom prodaje na platformama društvenih medija".
Među drogom zaplenjenom u okviru operacije "Dark HunTor" nalazi se 152,1 kilogram amfetamina i manje količine kokaina, opioida i lekova protiv bolova na recept. Monako je rekla da su vlasti posebno uznemirene prodajom falsifikovanih pilula s potencijalno smrtonosnim sintetičkim opioidom fentanilom.
Stručnjaci kažu da istrage poput "Dark HunTor" mogu trajati dugo jer su potrebni sporazumi za saradnju policija iz različitih država, dok istražitelji sajber kriminala često sastavljaju podatke iz različitih izvora kako bi identifikovali ljude koji koriste softver da sakriju svoje lokacije.
Tehnike korišćene za identifikovanja kupaca i prodavaca ilegalne robe na darknetu mogu pomoći policiji za pronalaženje sajberkriminalnih grupa koje prodaju ucenjivački softver (ransomware) na mračnom internetu, rekao je za Volstrit džurnal Brajan Honan (Brian) iz komapnije BH konsalting (BH Consalting) koja savetuje kompanije po pitanju sajber napada.