Grupa bivših oficira, koju je okupio nekadašnji načelnih Generalštaba Stevan Mirković, obeležila je danas praznik koji više ne postoji - 22. decembar – Dan Jugoslovenske narodne armije.
Zbog čega su nakon višegodisnje pauze obeležili ovaj dan?
Kako danas gledaju na krvave balkanaske ratove devedesetih, i koja je uloga bivše JNA u njima?
General Mirković, i kao nekad komandujući, poručuje svojim kolegama:
“ Mi nemamo razloga da se ponašamo kao grešnici, pokajnici, itd…, niti smo učinili neki zločin, pa da se sad krijemo. Ja mogu reći, da je JNA jedina koja je osatla verna toj Jugoslaviji. Nije je napustila. Svi su otišli, na bilo koji drugi način. JNA je ostala do kraja sa njom, i sa njom je otišla u istoriju.”
KOJA JE BILA CENA VERNOSTI?
Odlazak u istoriju obeležen je krvlju, a JNA je, sve više, dobijala srpski predznak i bila u funkciji ratne mašinerije Miloševićevog režima.
“JNA je bila glavni činilac raspada Jugoslavije. Zapravo, tu oružanu silu su iskoristili političari u Beogradu i njihovi sateliti u “svim srpskim zemljama”. Njena struktura se delimično menjala, kako se rat odvijao. Drugim rečima, otpadali su oficiri drugih nacionalnosti, osim srpske i crnogorske, mada se ni taj proces, koliko se sećam, nije odvijao u potpunosti. Mislim da je bilo tu visokih oficira i drugih nacionalnosti, ne samo srpske i crnogorske, koji su ostali uz zvanični Beograd,” istoričar Nikola Samardžić.
Značajan broj ofcira bio je, međutim, i dalje ubeđen da čini ispravnu stvar, služeći narodu i armiji kojoj je dao zakletvu, kao na primer, penzionisani kapetan bojnog broda Zoran Gilić:
“ Ja tada nisam više mogao da napustim svoje drugove i svoju vojsku, jer bih bio njen izdajnik. Tako sam ja gledao.”
Kako danas kapetan Gilić gleda na te događaje?
“ Ja sam osuđen. Ja sam na poternici Interpola. Ne samo ja, nego mnogo mojih drugova, koji ne znaju zbog čega su na toj poternici. Ja sam učestvovao u građanskom ratu u Hrvatskoj. Mi ništa nečasno nismo uradili kao Jugoslovenska narodna armija, odnosno Ratna mornarica. Čak smo primenili daleko manje sile nego što smo mogli i što je, ponekad, bilo potrebno. Ništa nisam činio, kao vojnik, nečasno.”
PORICANJE BLISKOSTI
RSE: Ali s druge strane, Milošević je tu JNA stavio pod svoju komandu. Dakle, da li je bilo u redu da se sluša samo jedna šestina tog naredbodavnog korpusa?
"Oni koji su otpali, znači, izašli iz države, napustili tu vojsku, nisu više ni mogli da njom komanduju. Kako je Tuđman mogao da komaduje JNA?” pita Gilić.
“ Svi su tu armiju smatrali okupatorskom, pucali na nju. Ona nije bila ni srpska, kako se to sad misli. Srpsku vojsku, da tako kažem, kad se JNA konačno i rasformirala, nisu vodili oficiri Jugosloveni, kao što su bili Kadijević, Adžić…, nego su je vodili četnici. Mladić je četnik. To je ta linija. Četnička - i u Hrvatskoj, i u Bosni, svuda. To nema veze sa JNA,” tvrdi general Mirković.
Ove tvrdnje, istoričar Samardžić doživljava kao ograđivanje generala Mirkovića od sopstvene uloge u devedesetim godinama, kao jednog od tadašnjih lidera novoformirane komunističke partije:
“ Tada je postalo jasno da je JNA, zapravo, jedna staljinistička vojna sila sa osnovnom bazom u Beogradu. Iz te JNA je nastao, recimo, i Savez komunista – pokret za Jugoslaviju, i lideri te političke i vojne formacije danas ne mogu, tek tako, da se odriču svoje uloge, a naročito, ne mogu da poriču bliskost sa porodicom Milošević – Marković.”
Zbog čega su nakon višegodisnje pauze obeležili ovaj dan?
Kako danas gledaju na krvave balkanaske ratove devedesetih, i koja je uloga bivše JNA u njima?
General Mirković, i kao nekad komandujući, poručuje svojim kolegama:
“ Mi nemamo razloga da se ponašamo kao grešnici, pokajnici, itd…, niti smo učinili neki zločin, pa da se sad krijemo. Ja mogu reći, da je JNA jedina koja je osatla verna toj Jugoslaviji. Nije je napustila. Svi su otišli, na bilo koji drugi način. JNA je ostala do kraja sa njom, i sa njom je otišla u istoriju.”
KOJA JE BILA CENA VERNOSTI?
Odlazak u istoriju obeležen je krvlju, a JNA je, sve više, dobijala srpski predznak i bila u funkciji ratne mašinerije Miloševićevog režima.
“JNA je bila glavni činilac raspada Jugoslavije. Zapravo, tu oružanu silu su iskoristili političari u Beogradu i njihovi sateliti u “svim srpskim zemljama”. Njena struktura se delimično menjala, kako se rat odvijao. Drugim rečima, otpadali su oficiri drugih nacionalnosti, osim srpske i crnogorske, mada se ni taj proces, koliko se sećam, nije odvijao u potpunosti. Mislim da je bilo tu visokih oficira i drugih nacionalnosti, ne samo srpske i crnogorske, koji su ostali uz zvanični Beograd,” istoričar Nikola Samardžić.
Nikola Samardžić: JNA je bila glavni činilac raspada Jugoslavije. Zapravo, tu oružanu silu su iskoristili političari u Beogradu i njihovi sateliti u “svim srpskim zemljama”. Njena struktura se delimično menjala, kako se rat odvijao
Značajan broj ofcira bio je, međutim, i dalje ubeđen da čini ispravnu stvar, služeći narodu i armiji kojoj je dao zakletvu, kao na primer, penzionisani kapetan bojnog broda Zoran Gilić:
“ Ja tada nisam više mogao da napustim svoje drugove i svoju vojsku, jer bih bio njen izdajnik. Tako sam ja gledao.”
Kako danas kapetan Gilić gleda na te događaje?
“ Ja sam osuđen. Ja sam na poternici Interpola. Ne samo ja, nego mnogo mojih drugova, koji ne znaju zbog čega su na toj poternici. Ja sam učestvovao u građanskom ratu u Hrvatskoj. Mi ništa nečasno nismo uradili kao Jugoslovenska narodna armija, odnosno Ratna mornarica. Čak smo primenili daleko manje sile nego što smo mogli i što je, ponekad, bilo potrebno. Ništa nisam činio, kao vojnik, nečasno.”
PORICANJE BLISKOSTI
RSE: Ali s druge strane, Milošević je tu JNA stavio pod svoju komandu. Dakle, da li je bilo u redu da se sluša samo jedna šestina tog naredbodavnog korpusa?
"Oni koji su otpali, znači, izašli iz države, napustili tu vojsku, nisu više ni mogli da njom komanduju. Kako je Tuđman mogao da komaduje JNA?” pita Gilić.
“ Svi su tu armiju smatrali okupatorskom, pucali na nju. Ona nije bila ni srpska, kako se to sad misli. Srpsku vojsku, da tako kažem, kad se JNA konačno i rasformirala, nisu vodili oficiri Jugosloveni, kao što su bili Kadijević, Adžić…, nego su je vodili četnici. Mladić je četnik. To je ta linija. Četnička - i u Hrvatskoj, i u Bosni, svuda. To nema veze sa JNA,” tvrdi general Mirković.
Ove tvrdnje, istoričar Samardžić doživljava kao ograđivanje generala Mirkovića od sopstvene uloge u devedesetim godinama, kao jednog od tadašnjih lidera novoformirane komunističke partije:
“ Tada je postalo jasno da je JNA, zapravo, jedna staljinistička vojna sila sa osnovnom bazom u Beogradu. Iz te JNA je nastao, recimo, i Savez komunista – pokret za Jugoslaviju, i lideri te političke i vojne formacije danas ne mogu, tek tako, da se odriču svoje uloge, a naročito, ne mogu da poriču bliskost sa porodicom Milošević – Marković.”