U Srbiji svi znaju svog ministra policije. A kako i ne bi, kad mu je ime Ivica Dačić. Koji je, uz to što brine o sigurnosti u državi, i premijer i predsednik Socijalističke partije Srbije. A ne treba zaboraviti ni činjenicu da je na političkoj sceni u Beogradu više od dve decenije. Šta su mane, a šta vrline? Osećaju li se ljudi bezbedni pod ministarskom palicom Ivice Dačića?
Ivica Dačić na funkciji ministra unutrašnjih poslova Srbije je u drugom mandatu, a istovremeno je i premijer i predsednik vladajuće Socijalističke partije Srbije. Upravo ta akumulacija funkcija, kaže Ljubodrag Stojadinović, komentator političkih i bezbednosnih pitanja, veliko je opterećenje da bi do kraja ispunio obećanja o beskompromisnoj borbi protiv kriminala i korupcije u društvu, ali i u policijskim redovima:
„To je ono što ministar nosi na svojim leđima, u situaciji kada radi neke druge stvari koje su važne po ovu državu, ali zapostavlja ono što je možda još važnije, a to je život u Srbiji, bezbednost građana i neka vrsta tendencije da se kriminal, nasilje i sve ono što predstavlja neku vrstu balkanske Kolumbije dešava kod nas svakim danom sve više.“
Ovaj četrdesetsedmogodišnji iskusni političar, koji je zanat ispekao u vreme devedesetih i u partiji tada neprikosnovenog lidera Socijalista, Slobodana Miloševića, posle pomirenja sa Demokratama, po stupanju na dužnost prvog čoveka MUP-a, pokušao je da medijski otvori policiju i približi je javnosti, pa je svojevremeno objavio svoje brojeve telefona na koje građani mogu da jave pritužbe i prijave kriminal.
U veće uspehe policije za vreme Dačićevog šefovanja ubrajaju se hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića, u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom, razbijanje narko klana Darka Šarića i uspostavljanje saradnje i dobri odnosi sa policijama regiona.
Koliko je moglo više, kaže kolumnista Teofil Pančić, teško je proceniti:
„Ne može jedan ministar u kratkom vremenu, niti da popravi, niti da je upropasti. Policija ima niz svojih profesionalaca, ozbiljnih ljudi na odgovornim mestima i postoji neka vrsta, u ovom slučaju, pozitivne inercije. Dakle, policija manje-više radi svoj posao i to nema veze, ni sa doprinosima, ni sa slabostima ministra Dačića.“
Biografija Ivice Dačića opterećena je i sa nekoliko afera. U jednoj nazvanoj „kofer“, za primanje mita, sudilo se njegovim partijskim kolegama, a u drugoj zvanoj „banana“, priznao je da se sastajao sa pripadnikom Šarićevog klana Rodoljubom Radulovićem, zvanim Miša Banana, ali da nije bilo saznanja da se bavi nezakonitim radnjama i da se to desilo pre nego što je taj čovek postao kriminalac. Kao ozbiljni propusti za vreme njegovog mandata na mestu ministra policije uzimaju se činjenice da Niš i Novi Sad, posle Beograda, najveći gradovi u Srbiji, zbog političkih razmirica i kadrovskih kombinatorika do nedavno, po tri i četiri godine, nisu imali šefove policije.
Potvrda da u samom MUP-u nije sve tako harmonično, bila je i višemesečna polemika oko izbora direktora policije i smena komandanta Žandarmerije.
Ljubodrag Stojadinović ima jednu ključnu zamerku kada je u pitanju rad Ivice Dačića na funkciji ministra policije:
„Mislim da on u tom domenu pokazuje jednu izrazitu nemoć i ta je nemoć distribuirana kao niz slabosti u samoj policiji. Tu pre svega mislim na smenu direktora Veljovića i na mnoge druge ljude koji rade u policiji na važnim funkcijama, a inače su se pretvorili u jednu organizaciju u koju građani imaju sve manje poverenja.“
Podela stranačkih interesa
Stanje bezbednosti u Srbiji bilo je na ispitu i pred Paradu ponosa u Beogradu, najavljenu za 28. septembar, kada je državni vrh danima raspravljao da li zbog pretnji desničarskih organizacija postoje uslovi za njeno održavanje. Uoči tog događaja, Ivica Dačić je izjavio:
„Zatišje - ali da li je to zatišje što su pale tenzije ili zato što se nešto dešava? Skupa će biti, osim ako ne preti opasnost da ponovo dođe do bezbednosnih problema, a država će se protiv toga boriti.“
Kritičari su sadržaj ove izjave ocenili kao „alanfordovski stil“, a LGBT parade, posle svega, ni ove godine nije bilo, sa obrazloženjem da ne postoje bezbednosni uslovi za njeno održavanje.
Teofil Pančić kaže da su funkcije ministra policije i premijera toliko važne da je krajnje neuobičajeno da jedan čovek „sedi na dve stolice“:
„Ne znam za neki sličan primer, u nekoj iole demokratskoj zemlji, da neko istovremeno bude i predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova. To onda otvara čitav niz sumnji, zašto je uopšte njemu toliko stalo do tog posla i otvara mogućnost za sve one teorije zavere. Čovek nije iz te struke i nema veze sa tim. Meni se čini da je on tu instituciju češće kompromitovao, nego što joj je doprinosio. Mislim da je to veliki problem.“
Ivica Dačić jedan je od političara koji je deklarisani Partizanovac, ali njegov klub, kao i komšijska Crvena zvezda, ima velike probleme sa navijačima. Zabeleženo je i da je jedan od vođa navijača Partizana, koji u dosijeu ima niz krivičnih prijava, u štabu SPS-a, u izbornoj noći, uz upaljenu baklju i trubače, slavio zajedno sa partijskim rukovodstvom i ministrom policije.
Ono što čak ni mnogi politički protivnici Ivici Dačiću ne osporavaju, su šarm i poseban način ophođenja u javnosti. Tako je ministar policije poznat i po tome da često ume da uzme mikrofon i zapeva, jednom čak i u Briselu, obično hitove Halida Bešlića.
(VIDEO: Dačić peva u Briselu)
Imidž čoveka iz naroda koji gaji Ivica Dačić, smatra Teofil Pančić, potpuno je razumljiv ako se uzme kao vid obraćanja potencijalnim glasačima:
„To je do jedne mere razumljivo i nije ništa neobično za političare, ali to je posebno škakljivo kada to radite sa mesta predsednika Vlade i ministra policije, i to u jednoj zemlji u kojoj vidimo potpuno nezamislive unutrašnje sukobe, svakakve skandale, koji su direktno vezani upravo za instituciju kojom bi on trebao da upravlja.“
Da li će Ivica Dačić, premijer i prvi čovek MUP-a, napraviti apsolutni rekord u istoriji Srbije i u tri mandata biti ministar policije - videće se posle narednih izbora, koji se najavljuju za iduću godinu. Ljubodrag Stojadinović zaključuje da je, uprkos svemu, moguće da će i posle Dačića - biti Dačić:
„Sigurno je da bi ministar policije morao da bude ličnost koja će se baviti tim stvarima. Da li će on biti profesionalac, to je manje važno. Može da bude i političar, koji će da se okruži dobrim profesionalcima i koji će da napravi rigorozan sistem rada jer bez toga, jedna legitimna sila, kao što je MUP, ne može da radi. To prestaje da bude samo problem ministra i premijera Dačića, to postaje koalicioni problem jer je očigledno da se tu radi o podeli interesa između stranaka koje su trenutno na vlasti.“
Ivica Dačić na funkciji ministra unutrašnjih poslova Srbije je u drugom mandatu, a istovremeno je i premijer i predsednik vladajuće Socijalističke partije Srbije. Upravo ta akumulacija funkcija, kaže Ljubodrag Stojadinović, komentator političkih i bezbednosnih pitanja, veliko je opterećenje da bi do kraja ispunio obećanja o beskompromisnoj borbi protiv kriminala i korupcije u društvu, ali i u policijskim redovima:
„To je ono što ministar nosi na svojim leđima, u situaciji kada radi neke druge stvari koje su važne po ovu državu, ali zapostavlja ono što je možda još važnije, a to je život u Srbiji, bezbednost građana i neka vrsta tendencije da se kriminal, nasilje i sve ono što predstavlja neku vrstu balkanske Kolumbije dešava kod nas svakim danom sve više.“
Ovaj četrdesetsedmogodišnji iskusni političar, koji je zanat ispekao u vreme devedesetih i u partiji tada neprikosnovenog lidera Socijalista, Slobodana Miloševića, posle pomirenja sa Demokratama, po stupanju na dužnost prvog čoveka MUP-a, pokušao je da medijski otvori policiju i približi je javnosti, pa je svojevremeno objavio svoje brojeve telefona na koje građani mogu da jave pritužbe i prijave kriminal.
U veće uspehe policije za vreme Dačićevog šefovanja ubrajaju se hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića, u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom, razbijanje narko klana Darka Šarića i uspostavljanje saradnje i dobri odnosi sa policijama regiona.
Koliko je moglo više, kaže kolumnista Teofil Pančić, teško je proceniti:
„Ne može jedan ministar u kratkom vremenu, niti da popravi, niti da je upropasti. Policija ima niz svojih profesionalaca, ozbiljnih ljudi na odgovornim mestima i postoji neka vrsta, u ovom slučaju, pozitivne inercije. Dakle, policija manje-više radi svoj posao i to nema veze, ni sa doprinosima, ni sa slabostima ministra Dačića.“
Biografija Ivice Dačića opterećena je i sa nekoliko afera. U jednoj nazvanoj „kofer“, za primanje mita, sudilo se njegovim partijskim kolegama, a u drugoj zvanoj „banana“, priznao je da se sastajao sa pripadnikom Šarićevog klana Rodoljubom Radulovićem, zvanim Miša Banana, ali da nije bilo saznanja da se bavi nezakonitim radnjama i da se to desilo pre nego što je taj čovek postao kriminalac. Kao ozbiljni propusti za vreme njegovog mandata na mestu ministra policije uzimaju se činjenice da Niš i Novi Sad, posle Beograda, najveći gradovi u Srbiji, zbog političkih razmirica i kadrovskih kombinatorika do nedavno, po tri i četiri godine, nisu imali šefove policije.
Potvrda da u samom MUP-u nije sve tako harmonično, bila je i višemesečna polemika oko izbora direktora policije i smena komandanta Žandarmerije.
Ljubodrag Stojadinović ima jednu ključnu zamerku kada je u pitanju rad Ivice Dačića na funkciji ministra policije:
„Mislim da on u tom domenu pokazuje jednu izrazitu nemoć i ta je nemoć distribuirana kao niz slabosti u samoj policiji. Tu pre svega mislim na smenu direktora Veljovića i na mnoge druge ljude koji rade u policiji na važnim funkcijama, a inače su se pretvorili u jednu organizaciju u koju građani imaju sve manje poverenja.“
Podela stranačkih interesa
Stanje bezbednosti u Srbiji bilo je na ispitu i pred Paradu ponosa u Beogradu, najavljenu za 28. septembar, kada je državni vrh danima raspravljao da li zbog pretnji desničarskih organizacija postoje uslovi za njeno održavanje. Uoči tog događaja, Ivica Dačić je izjavio:
„Zatišje - ali da li je to zatišje što su pale tenzije ili zato što se nešto dešava? Skupa će biti, osim ako ne preti opasnost da ponovo dođe do bezbednosnih problema, a država će se protiv toga boriti.“
Kritičari su sadržaj ove izjave ocenili kao „alanfordovski stil“, a LGBT parade, posle svega, ni ove godine nije bilo, sa obrazloženjem da ne postoje bezbednosni uslovi za njeno održavanje.
Teofil Pančić kaže da su funkcije ministra policije i premijera toliko važne da je krajnje neuobičajeno da jedan čovek „sedi na dve stolice“:
„Ne znam za neki sličan primer, u nekoj iole demokratskoj zemlji, da neko istovremeno bude i predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova. To onda otvara čitav niz sumnji, zašto je uopšte njemu toliko stalo do tog posla i otvara mogućnost za sve one teorije zavere. Čovek nije iz te struke i nema veze sa tim. Meni se čini da je on tu instituciju češće kompromitovao, nego što joj je doprinosio. Mislim da je to veliki problem.“
Ivica Dačić jedan je od političara koji je deklarisani Partizanovac, ali njegov klub, kao i komšijska Crvena zvezda, ima velike probleme sa navijačima. Zabeleženo je i da je jedan od vođa navijača Partizana, koji u dosijeu ima niz krivičnih prijava, u štabu SPS-a, u izbornoj noći, uz upaljenu baklju i trubače, slavio zajedno sa partijskim rukovodstvom i ministrom policije.
Ono što čak ni mnogi politički protivnici Ivici Dačiću ne osporavaju, su šarm i poseban način ophođenja u javnosti. Tako je ministar policije poznat i po tome da često ume da uzme mikrofon i zapeva, jednom čak i u Briselu, obično hitove Halida Bešlića.
(VIDEO: Dačić peva u Briselu)
Imidž čoveka iz naroda koji gaji Ivica Dačić, smatra Teofil Pančić, potpuno je razumljiv ako se uzme kao vid obraćanja potencijalnim glasačima:
„To je do jedne mere razumljivo i nije ništa neobično za političare, ali to je posebno škakljivo kada to radite sa mesta predsednika Vlade i ministra policije, i to u jednoj zemlji u kojoj vidimo potpuno nezamislive unutrašnje sukobe, svakakve skandale, koji su direktno vezani upravo za instituciju kojom bi on trebao da upravlja.“
Da li će Ivica Dačić, premijer i prvi čovek MUP-a, napraviti apsolutni rekord u istoriji Srbije i u tri mandata biti ministar policije - videće se posle narednih izbora, koji se najavljuju za iduću godinu. Ljubodrag Stojadinović zaključuje da je, uprkos svemu, moguće da će i posle Dačića - biti Dačić:
„Sigurno je da bi ministar policije morao da bude ličnost koja će se baviti tim stvarima. Da li će on biti profesionalac, to je manje važno. Može da bude i političar, koji će da se okruži dobrim profesionalcima i koji će da napravi rigorozan sistem rada jer bez toga, jedna legitimna sila, kao što je MUP, ne može da radi. To prestaje da bude samo problem ministra i premijera Dačića, to postaje koalicioni problem jer je očigledno da se tu radi o podeli interesa između stranaka koje su trenutno na vlasti.“