http://www.youtube.com/embed/daFWct8GGZI
'Nastup' Ivice Dačića, Youtube Video, FoNet
Iva Martinović
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar policije Ivica Dačić predstavio je zemlju kao destinaciju za strane investicije u Briselu i muzičkim nastupom. Na žurci u sedištu organizacije "Prijatelji Evrope", Dačić se opredelio za pesmu Miljacka zbog čega će mnogi nekadašnjem Miloševićevom socijalisti poručiti da je ovog simbola Sarajeva trebalo da se seti kada je njegova politika taj grad držala pod četvorogodišnjom opsadom.
Dohvatio se Dačić mikrofona, već iskusan na tom mestu, pa se uz orkestar Emira Kusturice u Briselu i zaigralo.
Nekadašnja Miloševićeva perjanica zapevao je pesmu Miljacka, i upravo taj izbor nadmašio je sve ostale utiske i komentare publike koja je snimke sa briselske žurke gledala na internetu, pa i utiske našeg sagovornika, pisca Saše Ćirića.
„On koji je devedesetih, govorim metaforično, bio na brdu i povlačio obarač predstavlja izrugivanje žrtvama i brisanje sećanja. Srbija je u tom smislu sebe predstavila kao državu kuturnog kontinuiteta. Iako sam laik, zaista mi je bilo naporno da pratim ministra policije u njegovoj navadi da pokaže da je dobar u muzičkom performansu. Ako se to stavi u kontekst nastupa sa No smoking orkestrom i Emirom Kusturicom, onda sve to deluje kao jedan prilično iritantan i odbojan koktel“, kaže Ćirić.
Iako je to ovom prilikom propustio, podsećamo da su na ranijim koncertima članovi Kusturičinog benda umeli da budu predstavljani imenima ljudi osuđenih za najteže ratne zločine uz poruke koje su, iako kasnije objašnjavane šalom, nekima i drugačije zazvučale.
Antiglobalizam i nacionalizam
Reditelj, uz dugu listu izjava vezanih za protekle ratove i srpsko nacionalno pitanje, ne slovi ni za fana evropskih integracija. No, ni to ga nije sprečilo da Srbiju predstavi na skupu u Briselu, pa ni da sam uputi pokoji savet kako bi zemlja trebalo da se približi briselskim prijateljima.
“Ne treba imitirati Zapad. To je lekcija koju sam naučio sa svojim filmovima. Pitanje originalnosti i uverljivosti je zapravo jedinstvena stvar. Na putu ka
Antiglobalizam u Srbiji se po pravilu svodi na koketiranje sa nacionalizmom, a brendiranje zemlje temelji se isključivo na tradicionalnom i patrijarhalnom iz čega se odbija iskoračiti i u 21 veku.
Dok im zemlju napuštaju mladi i perspektivni ljudi, vlasti se u Briselu diče onima koji su na sceni već decenijama.
„Meni nije problem da se Srbija poistovećuje sa kruškama, šljivama, suvim ili svežim, jabukama, ali mi je pomalo perverzno da se hvali nečim kao što je voće, a da svake godine imamo proteste malinara jer država ne može da ih podmiri. Posebno mi je zanimljivo što u prvi plan ističu Kusturicu kao reditelja koji je to prestao da bude osamdesetih godina, a koji je danas rendžer na svom privatnom posedu sa ovlašćenjem Vlade, koji tuži novinare po Beogradu i regionu, a u inostranstvu brendira Srbiju koja ne može da podvuče crtu sa onim što je bilo i da ponudi neke nove ljude, nova lica i novi kuturni model“, ocenjuje Ćirić.
Na žurci u Briselu, predsednik Boris Tadić uz ministra Vuka Jeremića i druge zvaničnike koji su se tamo zatekli čekajući odluku o kandidaturi za članstvo Srbije u EU, trudio se da se u prvom redu drži ozbiljno dok su pored njega u voziću prisutni đipali uz Kusturičin orkestar i Dačićevu pesmu.
Ova slika Srbije svakako nije bila upriličena za strane zvanice, i potencijalne investitore. Uoči sve bližih izbora kod kuće, Dačić se obraćao biračima, kaže nam analitičar Vladimir Gligorov koji je uveren da ovaj događaj ipak nije bio tih razmera da bi ostavio veće posledice.
„To što vi možda u inostranstvu izgledate kao da ste sa neke strane planete ne mora biti od velike važnosti ukoliko to podgreva osećanja ljudi kod kuće, na koje se u stvari računa. Važno je da ti ljudi misle da je upravo to ono pravo, i to jeste bruka“, podvlači Gligorov.
Koliko je Dačićev pokušaj da sledi stope Baraka Obame, koji je nedavno zapevao u daleko drugačijem stilu, uspeo pitali smo Beograđane:
'Nastup' Ivice Dačića, Youtube Video, FoNet
Iva Martinović
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar policije Ivica Dačić predstavio je zemlju kao destinaciju za strane investicije u Briselu i muzičkim nastupom. Na žurci u sedištu organizacije "Prijatelji Evrope", Dačić se opredelio za pesmu Miljacka zbog čega će mnogi nekadašnjem Miloševićevom socijalisti poručiti da je ovog simbola Sarajeva trebalo da se seti kada je njegova politika taj grad držala pod četvorogodišnjom opsadom.
Dohvatio se Dačić mikrofona, već iskusan na tom mestu, pa se uz orkestar Emira Kusturice u Briselu i zaigralo.
„On koji je devedesetih, govorim metaforično, bio na brdu i povlačio obarač predstavlja izrugivanje žrtvama i brisanje sećanja", ocenjuje Saša Ćirić.
Nekadašnja Miloševićeva perjanica zapevao je pesmu Miljacka, i upravo taj izbor nadmašio je sve ostale utiske i komentare publike koja je snimke sa briselske žurke gledala na internetu, pa i utiske našeg sagovornika, pisca Saše Ćirića.
„On koji je devedesetih, govorim metaforično, bio na brdu i povlačio obarač predstavlja izrugivanje žrtvama i brisanje sećanja. Srbija je u tom smislu sebe predstavila kao državu kuturnog kontinuiteta. Iako sam laik, zaista mi je bilo naporno da pratim ministra policije u njegovoj navadi da pokaže da je dobar u muzičkom performansu. Ako se to stavi u kontekst nastupa sa No smoking orkestrom i Emirom Kusturicom, onda sve to deluje kao jedan prilično iritantan i odbojan koktel“, kaže Ćirić.
Iako je to ovom prilikom propustio, podsećamo da su na ranijim koncertima članovi Kusturičinog benda umeli da budu predstavljani imenima ljudi osuđenih za najteže ratne zločine uz poruke koje su, iako kasnije objašnjavane šalom, nekima i drugačije zazvučale.
Antiglobalizam i nacionalizam
Reditelj, uz dugu listu izjava vezanih za protekle ratove i srpsko nacionalno pitanje, ne slovi ni za fana evropskih integracija. No, ni to ga nije sprečilo da Srbiju predstavi na skupu u Briselu, pa ni da sam uputi pokoji savet kako bi zemlja trebalo da se približi briselskim prijateljima.
“Ne treba imitirati Zapad. To je lekcija koju sam naučio sa svojim filmovima. Pitanje originalnosti i uverljivosti je zapravo jedinstvena stvar. Na putu ka
Emir Kusturica
Evropi ne treba se stideti ni šljive, ni višnje, ni kruške, ni banjskog turizma, niti bilo čega drugog što je, zapravo, naše“, poručio je Kusturica.Antiglobalizam u Srbiji se po pravilu svodi na koketiranje sa nacionalizmom, a brendiranje zemlje temelji se isključivo na tradicionalnom i patrijarhalnom iz čega se odbija iskoračiti i u 21 veku.
Dok im zemlju napuštaju mladi i perspektivni ljudi, vlasti se u Briselu diče onima koji su na sceni već decenijama.
„Meni nije problem da se Srbija poistovećuje sa kruškama, šljivama, suvim ili svežim, jabukama, ali mi je pomalo perverzno da se hvali nečim kao što je voće, a da svake godine imamo proteste malinara jer država ne može da ih podmiri. Posebno mi je zanimljivo što u prvi plan ističu Kusturicu kao reditelja koji je to prestao da bude osamdesetih godina, a koji je danas rendžer na svom privatnom posedu sa ovlašćenjem Vlade, koji tuži novinare po Beogradu i regionu, a u inostranstvu brendira Srbiju koja ne može da podvuče crtu sa onim što je bilo i da ponudi neke nove ljude, nova lica i novi kuturni model“, ocenjuje Ćirić.
Na žurci u Briselu, predsednik Boris Tadić uz ministra Vuka Jeremića i druge zvaničnike koji su se tamo zatekli čekajući odluku o kandidaturi za članstvo Srbije u EU, trudio se da se u prvom redu drži ozbiljno dok su pored njega u voziću prisutni đipali uz Kusturičin orkestar i Dačićevu pesmu.
Ova slika Srbije svakako nije bila upriličena za strane zvanice, i potencijalne investitore. Uoči sve bližih izbora kod kuće, Dačić se obraćao biračima, kaže nam analitičar Vladimir Gligorov koji je uveren da ovaj događaj ipak nije bio tih razmera da bi ostavio veće posledice.
„To što vi možda u inostranstvu izgledate kao da ste sa neke strane planete ne mora biti od velike važnosti ukoliko to podgreva osećanja ljudi kod kuće, na koje se u stvari računa. Važno je da ti ljudi misle da je upravo to ono pravo, i to jeste bruka“, podvlači Gligorov.
Koliko je Dačićev pokušaj da sledi stope Baraka Obame, koji je nedavno zapevao u daleko drugačijem stilu, uspeo pitali smo Beograđane: