Zajednički obračun sa kriminalom, koji je uprkos političkim tenzijama između Srbije i Hrvatske, i do sada davao rezultate biće po prvi put nakon rata i institucionalizovan. Ministri policija dve zemlje sastali su se simbolično na graničnom prelazu Batina gde dogovaraju formiranje Centra za borbu protiv organizovanog kriminala. Analitičari procenjuju da je ovo značajan korak u suprotstavljanju, po mnogima, najbolje povezanoj regionalnoj organizaciji.
Nema dana da neko od zvaničnika Srbije ne poruči kako je borba protiv organizovanog kriminala prioritet prioriteta, kao što su retke prilike u kojima će predsednik Boris Tadić propustiti da izjavi da je njegova zemlja, kao i u svemu ostalom, u toj borbi lider regiona:
“Kriminal ne poznaje barijere. On danas na prostoru jugoistočne Evrope ima izuzetnu moć i snagu, ali nema ništa veću moć i snagu od države. Niko na ovom prostoru nema veću moć od države Srbije.”
Onima koji Tadićeve tvrdnje treba da dokažu u praksi jasno je međutim da će bez pomoći država regiona, to teško obaviti. Zato je, nakon brojnih regionalnih poseta, ministar policije Ivica Dačić na graničnom prelazu gde je sa hrvatskim kolegom Tomislavom Karamarkom dogovarao osnivanje zajedničkog Centra za borbu protiv organizovanog kriminala. Uoči odlaska, bio je slikovit u opisu cilja svih državnih organa:
“Da kao sveti Đorđe ubijemo tu aždahu, koja je najveći neprijatelj jedne države, naroda i celog regiona."
Ideja o formiranju zajedničkog Centra za borbu protiv organizovanog kriminala potiče još od prošle godine kada su ministri unutrašnjih poslova Srbije i Hrvatske potpisali spoprazum o međunarodnoj policijskoj saradnji. Portparol hrvatske policije Krunoslav Borovec kaže za RSE da će ovo biti prvi put posle rata da saradnja dve zemlje bude i institucionalizovana:
“Mi vjerujemo da će zajednički Centar za borbu protiv organizovanog kriminala unaprediti iovako dobru suradnju između hrvatske i srpske policije. Obzirom da je poznata činjenica kako organizirani kriminalitet u sebi ima međunarodnu komponentu i dimenziju, slična borba protiv njega nije zamisliva bez dobre međunarodne suradnje.”
Zajednički obračun sa kriminalom, jedno je od retkih mesta u kojima uprkos najvećim političkim zaoštravanjima između Srbije i Hrvatske, nije bilo zastoja u saradnji. Uprkos otopljavanju veze Beograd – Zagreb dolaskom novog hrvatskog predsednika Ive Josipovića, i ovi pregovori policija dve zemlje, dolaze u momentu ponovnih tenzija.
Zainteresovane i druge zemlje
Srpski šef diplomatije Vuk Jeremić izazvao je nezadovoljstvo Zagreba nedavnim govorom na skupu u Ankoni, kada je, kako je ocenilo hrvatsko Ministarstvo inostranih poslova, zloupotrebio Josipovićev govor u BiH. Uz tvrdnju da je Srbija u potpunosti posvećena regionalnoj saradnji, Jeremić za RSE kaže da svojim odgovorom ne želi doprinosi unutrašnjim polemikama u Hrvatskoj:
“Ono što sam tada rekao i što ću i sada reći, a to je da nastup i Srbije i Hrvatske prema Bosni da se smogne snage da se pogleda u prošlost i da se okrene zajedničkoj budućnosti je nešto što je korisnuo za našu zajedničku budućnost u Evropskoj uniji. To je put kojim će Srbija nastaviti da ide, a ja se nadam da će za tako nešto imati snage i Hrvatska, da nastavi tim putem kojim je krenula. To nije lak put, to mi u Srbiji jako dobro znamo, ali to je jedini put.”
Politička zatezanja, i pored dobre policijske saradnje, onemogućavaju hrmonizaciju pravnih propisa, i drugih pitanja potrebnih da bi se tamo gde im je mesto našli svi pipci hobotnice, kako regionalni organizovani kriminal mnogi nazivaju, uz, naravno, česte polemike gde joj je glava. No, zajednički regionalni Centar jeste dobar put za koordiniranje svih informacija i akcija policija dve zemlje, kaže pofesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić:
“Nepohodno je da se sve zemlje regiona uključe u zajedničku borbu, jer se delovi te hobotnice nalaze na teritoriji svake od država i jedna država sama ne može da izađe na kraj sa kriminalom. Nepohodno je da se istovremeno zada udarac.”
Da je operativna saradnja nužna svedoči ubistvo vlasnika hrvatskog Nacionala Ive Pukanića i Nike Franjića, za koje se u Beogradu sudi Sretenu Jociću, ali i nedavno ubistvo državljanina Srbije Cvetka Simića, čije je izmasakrirano telo pronađeno u Zagrebu. Hrvatski analitičar bezbednosti Mato Laušić kaže da dobro povezane kriminalne grupe nikada nisu prekidale saradnju:
“Menjali su se eventualno lokaliteti njihovog sastajanja i dogovora. Za vreme rata su to bile neke susedne zemlje kao što su Mađarska ili Austrija ili neke tu u blizini, a ovo nakon rata svakako su teritoriji i Srbije i Hrvatske bili prostori gđe su apsolutno usko surađivali, dogovarali i operacionaliziali neke svoje kriminalne aktivnosti.”
U osnivanje zajedničkog Centra za borbu protiv organizovanog kriminala, prema najavama srpskog ministra policije, zainteresovane su da se uključe i druge države u regionu.
****
Pročitajte i ovo
Moć balkanskih mafija
Nema dana da neko od zvaničnika Srbije ne poruči kako je borba protiv organizovanog kriminala prioritet prioriteta, kao što su retke prilike u kojima će predsednik Boris Tadić propustiti da izjavi da je njegova zemlja, kao i u svemu ostalom, u toj borbi lider regiona:
“Kriminal ne poznaje barijere. On danas na prostoru jugoistočne Evrope ima izuzetnu moć i snagu, ali nema ništa veću moć i snagu od države. Niko na ovom prostoru nema veću moć od države Srbije.”
Onima koji Tadićeve tvrdnje treba da dokažu u praksi jasno je međutim da će bez pomoći država regiona, to teško obaviti. Zato je, nakon brojnih regionalnih poseta, ministar policije Ivica Dačić na graničnom prelazu gde je sa hrvatskim kolegom Tomislavom Karamarkom dogovarao osnivanje zajedničkog Centra za borbu protiv organizovanog kriminala. Uoči odlaska, bio je slikovit u opisu cilja svih državnih organa:
“Da kao sveti Đorđe ubijemo tu aždahu, koja je najveći neprijatelj jedne države, naroda i celog regiona."
Ideja o formiranju zajedničkog Centra za borbu protiv organizovanog kriminala potiče još od prošle godine kada su ministri unutrašnjih poslova Srbije i Hrvatske potpisali spoprazum o međunarodnoj policijskoj saradnji. Portparol hrvatske policije Krunoslav Borovec kaže za RSE da će ovo biti prvi put posle rata da saradnja dve zemlje bude i institucionalizovana:
“Mi vjerujemo da će zajednički Centar za borbu protiv organizovanog kriminala unaprediti iovako dobru suradnju između hrvatske i srpske policije. Obzirom da je poznata činjenica kako organizirani kriminalitet u sebi ima međunarodnu komponentu i dimenziju, slična borba protiv njega nije zamisliva bez dobre međunarodne suradnje.”
Zajednički obračun sa kriminalom, jedno je od retkih mesta u kojima uprkos najvećim političkim zaoštravanjima između Srbije i Hrvatske, nije bilo zastoja u saradnji. Uprkos otopljavanju veze Beograd – Zagreb dolaskom novog hrvatskog predsednika Ive Josipovića, i ovi pregovori policija dve zemlje, dolaze u momentu ponovnih tenzija.
Zainteresovane i druge zemlje
Srpski šef diplomatije Vuk Jeremić izazvao je nezadovoljstvo Zagreba nedavnim govorom na skupu u Ankoni, kada je, kako je ocenilo hrvatsko Ministarstvo inostranih poslova, zloupotrebio Josipovićev govor u BiH. Uz tvrdnju da je Srbija u potpunosti posvećena regionalnoj saradnji, Jeremić za RSE kaže da svojim odgovorom ne želi doprinosi unutrašnjim polemikama u Hrvatskoj:
“Ono što sam tada rekao i što ću i sada reći, a to je da nastup i Srbije i Hrvatske prema Bosni da se smogne snage da se pogleda u prošlost i da se okrene zajedničkoj budućnosti je nešto što je korisnuo za našu zajedničku budućnost u Evropskoj uniji. To je put kojim će Srbija nastaviti da ide, a ja se nadam da će za tako nešto imati snage i Hrvatska, da nastavi tim putem kojim je krenula. To nije lak put, to mi u Srbiji jako dobro znamo, ali to je jedini put.”
Politička zatezanja, i pored dobre policijske saradnje, onemogućavaju hrmonizaciju pravnih propisa, i drugih pitanja potrebnih da bi se tamo gde im je mesto našli svi pipci hobotnice, kako regionalni organizovani kriminal mnogi nazivaju, uz, naravno, česte polemike gde joj je glava. No, zajednički regionalni Centar jeste dobar put za koordiniranje svih informacija i akcija policija dve zemlje, kaže pofesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić:
“Nepohodno je da se sve zemlje regiona uključe u zajedničku borbu, jer se delovi te hobotnice nalaze na teritoriji svake od država i jedna država sama ne može da izađe na kraj sa kriminalom. Nepohodno je da se istovremeno zada udarac.”
Da je operativna saradnja nužna svedoči ubistvo vlasnika hrvatskog Nacionala Ive Pukanića i Nike Franjića, za koje se u Beogradu sudi Sretenu Jociću, ali i nedavno ubistvo državljanina Srbije Cvetka Simića, čije je izmasakrirano telo pronađeno u Zagrebu. Hrvatski analitičar bezbednosti Mato Laušić kaže da dobro povezane kriminalne grupe nikada nisu prekidale saradnju:
“Menjali su se eventualno lokaliteti njihovog sastajanja i dogovora. Za vreme rata su to bile neke susedne zemlje kao što su Mađarska ili Austrija ili neke tu u blizini, a ovo nakon rata svakako su teritoriji i Srbije i Hrvatske bili prostori gđe su apsolutno usko surađivali, dogovarali i operacionaliziali neke svoje kriminalne aktivnosti.”
U osnivanje zajedničkog Centra za borbu protiv organizovanog kriminala, prema najavama srpskog ministra policije, zainteresovane su da se uključe i druge države u regionu.
****
Pročitajte i ovo
Moć balkanskih mafija