File: Uslov za EU normalizacija odnosa sa Kosovom

Štefan File

Nakon izjave predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca da je uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju međusobno priznanje sa Kosovom, evropski komesar za proširenje Štefan File naglasio je da je u ovom trenutku za približavanje Beograda EU bitna normalizacija odnosa sa Prištinom.

"Šefovi država EU su u decembru doneli jasne zaključke o vidljivom i održivom razvoju odnosa sa Kosovom, odnosno o normalizaciji, a ne o potrebi priznavanja", rekao je File u Briselu novinarima.

File je naglasio da EU "nema nikavih planova izvan toga" i da su uslovi koji su poznati i navedeni u zaključima iz decembra ponovljeni u razgovorima sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem.

Portparolka visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, Maja Kocijančić izjavila je da o priznavanju Kosova odlučuje pojedinačno svaka članica EU, a da je stav EU da je uslov za približavanje Srbije ka EU da dođe do vidnog i postojanog poboljšanja odnosa s Prištinom.

"Ne mogu da komentarišem izjavu predsednika EP Šulca, a stav EU je da o pitanju priznavanja Kosova odlučuju zemlje članice EU, a ono što EU i Evropski savet kažu jeste da dalja normalizacija odnosa Kosova i Srbije jeste od ključne važnosti", istakla je Kocijančić.

Dačić je u utorak uveče izjavio da priznanje Kosova nije uslov za ulazak u EU i da tako nešto ni od koga u Briselu nije čuo, kao i da smatra da je izjava Šulca pogrešno protumačena.

"To (što je Šulc rekao) nikako ne znači, niti sam ja od bilo koga ovde, pa ni od samog Šulca čuo da je uslov za ulazak Srbije u EU ili za dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu - da Srbija prizna nezavisnost Kosova", kazao je Dačić.

Dačić je kazao da Šulcova izjava proizlazi iz stava države iz koje dolazi, Nemačke, koja je priznala nezavisnost Kosova.

"Mislim da će njemu biti krivo što će u javnosti biti označen kao neko ko postavlja dodatne uslove", rekao je Dačić.

Dačić je ponovio da je Vlada Srbije spremna da učestvuje u nastavku dijaloga Beograda i Prištine.

Dačić: Za ubrzanje evropskog puta

Uprkos tome što pripadaju istoj političkoj porodici upravo je od predsednika Evropskog parlamenta Šulca tokom prve posete novog srpskog premijera Dačića stigla je za njega verovatno najgorča poruka koju je mogao da čuje u Briselu. I pored želje za uspeh Dačiću u novom mandatu, Srbiji na putu evropskih integracija, a Novaku Đokoviću na US openu Šulc je izjavio da uzajamno priznavanje Beograda i Prištine jeste uslov koji Evropski parlament vidi za ulazak Srbije u članstvo Evropske unije.

“Ovo je, kao što se lako da razumeti, trenutno jedno od najtežih i najdelikatnijih pitanja, kako za Srbiju i Kosovo tako i za Evropsku uniju. I upravo zbog toga smo trenutno očekivanja ograničili na otklanjanje tenzija i nasilja i obezbeđivanje mira. Za sada je to glavni cilj Evropskog parlamenta, ali je sasvim jasno da će na kraju procesa preduslov za učlanjenje u Evropsku uniju biti uzajamno priznanje”, rekao je Šulc.

Dačić je u Briselu zatražio i da se pred Srbiju, „posvećenu nastavku reformi i usaglašavanju srpskog sa evropskim zakonodavstvom”, ne postavljaju novi uslovi u odnosu na one istaknute u zaključima Evropskog saveta decembra prošle godine.

Martin Šulc

„Srbija tačno očekuje da zna gde je cilj a to znači koji su uslovi koji treba da se ispune. Ja sam visokoj predstavnici preneo da je naš interes da evropski put Srbije bude ubrzan, da se što više relaksiraju odnosi između Beograda i Prištine kako to ne bi predstavljalo problem na našem putu ka EU uz naravno naše čvrsto opedeljenje da mi ne možemo prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, ali smo spremni da tražimo političko rešenje mirnim putem, putem dijaloga“, naveo je Dačić nakon razgovora sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton.

U samom Beogradu prvi je na Šulcovu izjavu reagovao bivši šef vladinog tima za dijalog sa Kosovom Borko Stefanović koji njegovu poruku ocenjuje grubom, ali je uveren da će u EU preovladati stav da Srbija ne mora da prizna Kosovo i da će zato morati da uradi jako mnogo na tome što Brisel naziva normalizacijom odnosa.

„To je čini mi se jedan vrlo negativan početak saradnje nove vlasti sa EU i grube, teške poruke koje dobijaju naše nove vlasti u prvoj zvaničnoj poseti Briselu. Mislim da će se morati mnogo raditi, jer mišljenje gospodina Šulca je nažalost preovlađujuće u mnogim uticajnim delovima EU. Vlada treba što pre da predstave taj najavljeni plan o Kosovu i da vidimo šta ćemo sa severom, električnom energijom, telekomunikacijama, manastirima, imovinom itd.“, rekao je Stefanović.

Predsednik države Tomislav Nikolić tokom posete Fijatu u Kragujevcu izbegao je novinare, pa tako i da komentariše Šulcovu izjavu, uz objašnjenje da tom prilikom ne želi da daje političke izjave.

Nastavak ključnih reformi

A za razliku od Šulca koji je govorio o potrebi priznanja Kosova, ostali Dačićevi domaćini u Briselu, držali su se ranije izrečenih stavova da uslov Srbije za članstvo u EU nije priznanje Kosova već normalizacija odnosa Beograda i Prištine.

Ivica Dačić i Herman Van Rompej, 4. septembar 2012.


Iako je pozdravljen prvi korak Beograda u vidu odustajanja od fusnote na tabli sa nazivom Kosovo sa zvezdicom čime je odblokirano učešće Srbije na regionalnim forumima predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej jasno je stavio Dačiću do znanja da posao time nije dovršen.

“Svi prethodni sporazumi iz dijaloga moraju biti implementirani, posebno dogovor o prelazima. Pored toga, mora se pronaći rešenje za napetu situaciju na severu Kosova i to ono koje će unaprediti život ljudi tamo. Ja stoga pozivam i Beograd i Prištinu da konstruktivno nastave dijalog uz posredovanje Evropske unije”, poručio je Rompej.

Razgovori u Briselu bili su fokusirani na evropsku perspektivu Srbije uoči nastavka dijaloga Beograda i Prištine, ali i očekivanja novog izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama.

Zadovoljan sam što sam od premijera čuo da su on i njegova vlada pođednako posvećeni evropskoj agendi i da će učiniti sve što je u njihovoj moći da Srbiju dovedu bliže Evropskoj uniji, rekao je Rompej.

“Sada je veoma važno da se nastave ključne političke reforme – u oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija i zaštite manjina. Isto tako je neophodno sprovođenje strukturalnih i ekonomskih reformi. Mora se unaprediti poslovno okruženje kako bi se privukle i povećale investicije, unapredio izvoz i smanjila nezaposlenost”, poručio je Rompej.

Beograd je ranije iz Brisela kritikovan zbog spornih privatizacija tokom prethodne decenije, reforme pravosuđa, koju je sprovela prethodna vlada, ali i poteza novih vlasti poput izmena Zakona o Narodnoj banci o čemu će svoju reč dati i Evropska komisija o napretku Srbije u izveštaju koji se očekuje krajem meseca ili početkom oktobra.

Ovo je prva poseta Dačića sedištu EU otkad je predsednik Vlade. On sam kaže da je želeo i ranije da otputuje u Brisel, ali da su evropski zvaničnici bili na odmoru nakon što je nova Vlada Srbije formirana.