Kakav je značaj dolaska premijera Ivice Dačića na izložbu u centru Beograda pod naslovom 'Bogujevci/Vizuelna istorija ' o potresnim svedočanstvima dve setre i brata Bogujevci o zločinu koji su 1999. počinili pripadnici Škorpiona u Podujevu? Da li je to važan iskorak onih koji su bili na vlasti 90-ih godina u suočavanju sa posledicama svoje politike ili pragmatičan korak politilčara koji procenjuje da je iskazivanje empatije sa žrtvama danas poželjno na važnim medjunaordnim adresama.
Sadašnji premijer Ivica Dačić, koji je bio '99- te godine kada je masakrirana porodica Bogujevci portparol Miloševićeve vladajuće socijalističke partije, suočio se sa potresnim svedočanstvom počinjenog zločina. Najpre sa troje tadašnje dece, igrom slučaja izvučene iispod gomile leševa svojih najbližih rođaka, a zatim i sa izloženim predmetima, slikama i video snimcima iz života jedne obične kosovske porodice koju su poubijali samo zato što su bili pripadnici „tog“ a ne „ovog“ naroda.
Dačić, barem kako su zabeležili mediji, nije govorio o tome kako se osećao u susretu sa slikom onoga što je proizvela tadašnja vlast vukući konce iz udobnih kabineta, ali jeste u politički intoniranom ikazu poručio da svaki zločin treba da bude kažnjen, kako ovaj, tako i svi drugi i da takve izložbe treba prirediti i u Kninu, Banja Luci, Zagrebu, Sarajevu...
Premijera Dačića je na izložbu pozvala Nataša Kandić, žena koja se svih ratnih i poratnih godina borila za pravdu za žrtve i za suočavanje odgovornih za zločine, pa i za ovaj u Podujevu.
„Dolazak premijera na izložbu je nešto što meni lično i profesionlano veoma znači, smatrala sam da je jako bitno da on ili potpredsednik Vučić, neko ko je u vreme svih tih događaja u Podujevu i na čitavom Kosovu, bio na vlasti i u onim grupama koje su zapravo odgovorne za sve što se dogodilo dođe. Čini mi se da je važno da dođe taj trenutak kada će ti koji su odgovorni napraviti taj mali, ali neviđeno važan, korak prema žrtvama. I premijer je kad sam ga ja pozvala rekao da hoće da dođe, da misli da sve žrtve moraju da imaju prostor da mogu da ispričaju ono što im se dogodilo i mislim da je to bilo važno. Ima onih koji kažu da ne treba pozivati one koji su odgovorni. Upravo su oni važni, nije važno to što će građanska Srbija da pokaže svoje poštovanje, važno je da korak naprave prema priznanju, prema poštovanju žrtava, oni koji jesu bili u vlasti tada kada su se zločini dogodili.“
Šteta što nije došao i Vučić
Profesorka Vesna Rakić Vodinelić kaže da je sigurno dobro da je na tu izložbu došao premijer Dačić, ali da ne može tačno da se odredi prema tom činu jer nije jasno koji su njegovi motivi.
”Dolazak premijera Dačića i nekih pripadnika SAJ-a, čiji su delovi, verovatno ne i isti ljudi, ali neki delovi sudelovali u zločinima, a neki pokušavali da pomognu, ja ne mogu da bezrezervno ocenim ni kao pozitivan, a ni kao negativan čin. Ako je Ivica Dačić došao u svojstvu premijera i bez neke potrebe da se kao ličnost suoči sa nečim, to je režim Slobodana Miloševića, u kome je on participirao i to veoma mnogo, prouzorokovao i počinio i naredio takve zločine, dakle, ako je došao kao ličnost da se suoči sa tim i ako je on sam iz toga nešto naučio, onda je se to može oceniti kao pozitivno. Ako je došao u svojstvu premijera od koga se očekuje da na početku pregovora sa EU pokaže kakvu-takvu empatiju, onda mi se čini da to nije dovoljno. Moj je utisak da nas nije ostavio u bezrezervnom uverenju ni da je suočavanje sa strašnim zločinom, koji je prouzorkovala vlast u kojoj je on sudelovao, dovelo do nekakve katarze u njemu, ni da je došao kao premijer reda-radi. Ne mogu da kažem ni da je crno ni da je belo, ali u svakom slučaju mnogo je bolje da su došli i premijer i pripadnici SAJ-a. Velika je šteta što nije došao i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, jer je on na isti način kao i Dačić participirao u proizvodjenju tog zla u prošlosti. Dakle, bolje je što se to desilo, nego da nije“, kaže Rakić Vodinelić.
Premijer je, podsetimo, izjavio da je tokom organizovanja izložbe bilo pretnji i da se on sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem saglasio da izložba "mora da bude održana, jer mora da postoji sloboda da se čuje sudbina svih stradalih".
Otvorena izložba "Bogujevci - Vizuelna istorija"
Nataša Kandić smatra da je važno što su izložbi prisustvovala i dvojica pripadnika specijalnih antiterorističkih jedinica, Spasoje Vulević i doktor Dragan Marković koji su spasli petoro dece porodice Bogujevci.
„Ono što se u sredu desilo preraslo je izložbu. To je postao događaj, trenutak koji će biti zabeležen u životu svih onih koji su bili na izložbi i koji su imali priliku da čuju nekoliko ljudi, osim dece, koja su govorila upravo o tome šta se dogodilo porodici Bogujevci. Posebno sam sretna, osetila sam veliko olakšanje, kada sam uspela da na tu izložbu dovedem i komandanta Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Spasoja Vulevića. On je prvi koji je, kada su pripadnici Škorpiona postrojili uz zid i streljali 19 članova porodice Bogujevci i Durići, kada je ušao u dvorište i video da se ispod tih tela jedna ruka pomera, pronašao petoro ranjene dece. Zajedno sa doktorom Draganom Markovićem, takođe pripadnikom SAJ, koji je takođe bio na izložbi, preneli su ih, stavili u ambulantna kola i onda je taj doktor odveo decu u bolnicu u Prištinu, gde su deca ostala. Posle mesec dana, najmlađa Lirije, koja je bila najteže ranjena, prebačena je u Beograd i tamo je bila tri do četiri meseca, nakon čega je prebačena u Mančester“, pojašnjava Kandić.
Dodaje da je neverovatno da to nisu više deca, ali su u tom događaju zauvek ostala deca koja pričaju o svojim majkama, o svojoj braći i sestrama.
„Ja i dalje govorim o deci Bogujevci. Oni su sinoć sedeli u svojoj dnevnoj sobi, to je dnevna soba u kojoj su odrasli, na polici je bio televizor koji su oni kao deca imali u toj svojoj kući, gde su svi mogli da vide film njihove igre iz detinjstva. Ono što je bilo neviđeno i što je tu izložbu vodilo ka nezaboravnom i preko potrebnom, retko da prema deci, prema žrtvama naprave korak oni koji su zapravo odgovorni. SAJ je jedinica koja je učestvovala u ratu, etničkom čišćenju, proterivanju Albanaca sa Kosova, ali u tom trenutku u Podujevu našao se taj komandant beogradskog SAJ-a, Spasoje Vulević, koji je pre svega jedno izuzetno ljudsko biće. Kada sam ga pozvala na izložbu, rekao je `čast mi je vidim decu u Beogradu, da im pružim ruku i da im poželim dobrodošlicu u Beogradu`. Deca se naravno sećaju njegove figure. Da nije ušao on u dvorište, da nije video ruku koja se pomera, deca ne bi preživela.“
Pored komandanta SAJ-a i lekara, na izložbi su bili i načelnik službe za otkrivanje ratnih zločina u vreme 2002. godine kada je počelo suđenje protiv okrivljenog Saše Cvjetana, kao i policajac koji je organizovao zaštitu dece, čije ime nije otkriveno.
„On je sa decom išao ne samo od hotela do suda tih nekoliko dana koliko su oni boravili, on ih je šetao pored reke, vodio ih u Zemun i na razna mesta, tako da su deca od straha koji su imali kada su dolazili kada vide uniformu, oni su se sa njim jako toplo i nežno pozdravljali kada ih je on vodio do Podujeva. Tu je bio i taj načelnik službe Aleksandar Kostić koji je sve to organizovao, koji je organizovao i zaštitu ključnog svedoka Gorana Stoparića koji je pružio te nepobitne, čvrste dokaze o tome šta se dogodilo u Podujevu tako da su posle 11, 12 godina pored dece bili oni koji su doprineli da oni osećaju da nije sve zlo, da ima i ljudi, koji će, i kada se čini zlo, učiniti sve da pomognu drugome“, kaže Nataša Kandić.
Oko Kulturnog centra Beograda i dan nakon otvaranja izložbe raspoređene su policijske snage. U centru grada Dušan Komarčević je razgovarao sa prolaznicima:
Vaš browser nepodržava HTML5
Prolaznici o izložbi
U Podujevu je ubijeno 19 albanskih civila, od toga 14 iz porodice Bogujevci i Durichi. Pred beogradskim sudom za taj zločin je osuđeno šest pripadnika Škorpiona na zatvorsku kaznu od 15 do 20 godina.
