Forum pisaca zatražio je od Vlade Srbije da ukine odluku o smeni Sretena Ugričića sa funkcije direktora Narodne biblioteke Srbije. Nezavisni intelektualci i književnici upozoravaju da medijski i politički progon ovog čoveka opasno podseća na Srbiju iz mračnih devedesetih.
U znak podrške Sretnu Ugričiću, koji je smenjen sa mesta upravnika Narodne biblioteke Srbije nakon što je potpisao “Proglas javnosti” kojim se kritikuje kampanja protiv mladog crnogorskog pisca Andreja Nikolaidisa, Forum pisaca organizovao je debatu pod nazivom “Šta je ostalo od slobode?”
Odgovor je ništa, ili gotovo ništa, kažu u toj nezavisnoj organizaciji književnika, jer vlast je delovanjem u “Slučaju Ugričić” koji je sama izrežirala pokušala da ubije slobodu javne reči, pribegla širenju straha i autocenzure.
Sve to, i mlak odgovor javnosti, kaže pisac Vladimir Arsenijević, pokazalo je da Srbija u 21. veku nije odmakla od one sa kraja prošlog stoleća.
„Dvehiljadite godine su za srpsko društvo daleko gori poraz od devedesetih godina dvadesetog veka. Devedesetih smo bili nemoćni da zaustavimo ratnu mašineriju, ali smo pokazivali različite oblike otpora. Uspeli smo da okupimo stotine hiljada ljudi koji su se pridruživali u otporu Slobodanu Miloševiću. Sve se to okrenulo i pljunulo nam direktno u lice kroz iskustvo koje smo imali od 2000. godine do danas. Mislim da smo još uvek u inerciji potonuća i dno je i dalje nešto prema čemu se krećemo“ , ocenjuje Arsenijević.
Strog i paničan poziv ministra policije Ivice Dačića da se kazni upravnik biblioteke koji je pored ostalih nezavisnih književnika i intelektualaca stavio potpis na proglas kojim se osuđuje medijska hajka na pisca Andreja Nikolaidisa, orkestrirana akcija prorežimskih medija, i u istoriji srpskih novih tehnologija najbrža telefonska sednica vlade na kojoj je smenjen, kratka je istorija ovog slučaja.
Bez sluha vlasti ostala su iznijansirana objašnjenja okrivljenog bez razloga, jednog od do juče retkih državnih službenika imenovanih za vreme administracije Zorana Đinđića.
Ugušeno polje kulture i umetnosti
Sreten Ugričić, za one koji žele da čuju, ponavlja da je svojim potpisom podržao pravo da ljudi čitaju slobodno, pa ovog puta svoje mišljenje o smeni iznosi u tekstu pod naslovom „O čitanju“.
„Podržao sam pravo svakoga od vas da misli svojom glavom. U tome se sastoji moj terorizam. Jer to je zaista smrtna opasnost po poredak koji je za ovih desetak godina promenio dlaku, ali karakter nije. Alternativa je u ovom slučaju bila – đak generacije u klasi profesora Slobodana Miloševića ili urednik sabranih dela Zorana Đinđića. Poredak je bez imalo dvoumljenja, u ekspresnom roku od 24 sata, izabrao. A šta birate vi?“
Odlukama države u ovoj priči, upozoravaju nezavisni intelektualci čiji glas se može čuti samo u malom broju medija, društvo se opet uvodi u pogubnu podelu na patriote i izdajnike, i vraća u opasan sistem kriterijuma podobnosti.
Pisac Filip David kaže da je šokantno šta je sve u ovom slučaju isplivalo na površinu.
„Ako bi koristio terminologiju iz vremena nacističke Nemačke to bi bilo gleichschaltung. Znači, svi oni koji nisu odani i koji ne misle kao vođa, partija i država, njima nije mesto u državnoj i javnoj službi. I to počinje tako što se izbacuju ljudi koji politički ne misle isto, pa onda ne odgovaraju ideološki, pa zatim religiozno, i onda se to na kraju svede na čisti rasizam”, navodi David.
Branko Dimitrijević, istoričar umetnosti, smatra da su posledice odnosa države kroz partijske kriterijume sve ozbiljnije.
„Ono što se ovde dešava je da je ugušeno polje kulture i umetnosti, u kom se u svakom normalnom društvu eksperimentiše sa slobodom. Tu je sada primenjena autocenzura, dok su tabloidna štampa i polje političkog govora prepuni najvulgarnijih oblika izražavanja mržnje“, navodi on.
Sreten Ugričić poručio je vlasti da uprkos svemu misleći ljudi neće odustati od toga da misle i na tribini u Beogradu uputio, kako je ironično rekao, „upozorenje policiji od teroriste iz biblioteke“.
„U sali Kulturnog centra Beograda podmetnuta je borba, ne bomba nego borba. Ta bomba, pardon borba, smo svi mi ovde prisutni. U toj borbi mi ćemo pobediti. Jer znate, onaj ko nasrće pendrekom na pisce unapred je poražen i biće omrznut. A onaj ko čita pobeđuje.“
O smeni Sretena Ugričića nije se oglasio srpski PEN centar, kao ni Srpsko književno društvo, a na tribinu „Šta je ostalo od slobode?“ nije došao niko od pozvanih iz državnih institucija.
U znak podrške Sretnu Ugričiću, koji je smenjen sa mesta upravnika Narodne biblioteke Srbije nakon što je potpisao “Proglas javnosti” kojim se kritikuje kampanja protiv mladog crnogorskog pisca Andreja Nikolaidisa, Forum pisaca organizovao je debatu pod nazivom “Šta je ostalo od slobode?”
Odgovor je ništa, ili gotovo ništa, kažu u toj nezavisnoj organizaciji književnika, jer vlast je delovanjem u “Slučaju Ugričić” koji je sama izrežirala pokušala da ubije slobodu javne reči, pribegla širenju straha i autocenzure.
Sve to, i mlak odgovor javnosti, kaže pisac Vladimir Arsenijević, pokazalo je da Srbija u 21. veku nije odmakla od one sa kraja prošlog stoleća.
„Dvehiljadite godine su za srpsko društvo daleko gori poraz od devedesetih godina dvadesetog veka. Devedesetih smo bili nemoćni da zaustavimo ratnu mašineriju, ali smo pokazivali različite oblike otpora. Uspeli smo da okupimo stotine hiljada ljudi koji su se pridruživali u otporu Slobodanu Miloševiću. Sve se to okrenulo i pljunulo nam direktno u lice kroz iskustvo koje smo imali od 2000. godine do danas. Mislim da smo još uvek u inerciji potonuća i dno je i dalje nešto prema čemu se krećemo“ , ocenjuje Arsenijević.
Strog i paničan poziv ministra policije Ivice Dačića da se kazni upravnik biblioteke koji je pored ostalih nezavisnih književnika i intelektualaca stavio potpis na proglas kojim se osuđuje medijska hajka na pisca Andreja Nikolaidisa, orkestrirana akcija prorežimskih medija, i u istoriji srpskih novih tehnologija najbrža telefonska sednica vlade na kojoj je smenjen, kratka je istorija ovog slučaja.
Bez sluha vlasti ostala su iznijansirana objašnjenja okrivljenog bez razloga, jednog od do juče retkih državnih službenika imenovanih za vreme administracije Zorana Đinđića.
Ugušeno polje kulture i umetnosti
Sreten Ugričić, za one koji žele da čuju, ponavlja da je svojim potpisom podržao pravo da ljudi čitaju slobodno, pa ovog puta svoje mišljenje o smeni iznosi u tekstu pod naslovom „O čitanju“.
Sreten Ugričić na debati “Šta je ostalo od slobode?"
„Podržao sam pravo svakoga od vas da misli svojom glavom. U tome se sastoji moj terorizam. Jer to je zaista smrtna opasnost po poredak koji je za ovih desetak godina promenio dlaku, ali karakter nije. Alternativa je u ovom slučaju bila – đak generacije u klasi profesora Slobodana Miloševića ili urednik sabranih dela Zorana Đinđića. Poredak je bez imalo dvoumljenja, u ekspresnom roku od 24 sata, izabrao. A šta birate vi?“
Odlukama države u ovoj priči, upozoravaju nezavisni intelektualci čiji glas se može čuti samo u malom broju medija, društvo se opet uvodi u pogubnu podelu na patriote i izdajnike, i vraća u opasan sistem kriterijuma podobnosti.
Pisac Filip David kaže da je šokantno šta je sve u ovom slučaju isplivalo na površinu.
„Ako bi koristio terminologiju iz vremena nacističke Nemačke to bi bilo gleichschaltung. Znači, svi oni koji nisu odani i koji ne misle kao vođa, partija i država, njima nije mesto u državnoj i javnoj službi. I to počinje tako što se izbacuju ljudi koji politički ne misle isto, pa onda ne odgovaraju ideološki, pa zatim religiozno, i onda se to na kraju svede na čisti rasizam”, navodi David.
Sreten Ugričić, smenjeni upravnik Narodne biblioteke: Onaj ko nasrće pendrekom na pisce unapred je poražen i biće omrznut. A onaj ko čita pobeđuje.
Branko Dimitrijević, istoričar umetnosti, smatra da su posledice odnosa države kroz partijske kriterijume sve ozbiljnije.
„Ono što se ovde dešava je da je ugušeno polje kulture i umetnosti, u kom se u svakom normalnom društvu eksperimentiše sa slobodom. Tu je sada primenjena autocenzura, dok su tabloidna štampa i polje političkog govora prepuni najvulgarnijih oblika izražavanja mržnje“, navodi on.
Sreten Ugričić poručio je vlasti da uprkos svemu misleći ljudi neće odustati od toga da misle i na tribini u Beogradu uputio, kako je ironično rekao, „upozorenje policiji od teroriste iz biblioteke“.
„U sali Kulturnog centra Beograda podmetnuta je borba, ne bomba nego borba. Ta bomba, pardon borba, smo svi mi ovde prisutni. U toj borbi mi ćemo pobediti. Jer znate, onaj ko nasrće pendrekom na pisce unapred je poražen i biće omrznut. A onaj ko čita pobeđuje.“
O smeni Sretena Ugričića nije se oglasio srpski PEN centar, kao ni Srpsko književno društvo, a na tribinu „Šta je ostalo od slobode?“ nije došao niko od pozvanih iz državnih institucija.