Krajem prošle nedelje objavljena je u Srbiji Deklaracija Preokret kojom se traži koreniti zaokret politike prema Kosovu, priznavanje realnosti da Srbija od 10999. godine nema suverenitet na tom delu teritorije.
Među prvima se oglasio predsednik države Boris Tadić koji je odbio poziv da potpiše ovaj tekst uz obrazloženje da neće da odustane od nacionalnih interesa. Tokom vikenda nastavljene su žestoke polemike na temu Kosova. Poslušajte insert iz tv duela između dva Vuka- ministra spoljnih poslova Jeremića i potpisnika Deklaracije Draškovića.
Šta je prethodilo ovim rečima? Vuk Drašković i Vuk Jeremić još jednom:
Ostavimo se pikanterija „domaćih vukova“, zavirimo u Deklaraciju.
"Nepriznavanjem kosovske istine i stvarnosti, ne menja se ta istina, ni ta stvarnost. Kosovo nije pod suverenitetom Srbije od rata 1999. godine i kumanovske kapitulacije, nakon koje se Srbija s Kosova povukla. Zbog toga strategija i EU i Kosovo znači ni EU ni Kosovo..... Srbija mora da promeni politiku ako želi u Evropu, za šta je potrebna nova politička hrabrost kako se ne bi desilo da Evropa zatvori vrata Srbiji zbog "četvorice carinika na dva carinska prelaza", piše u Deklaraciji.
Poslanik Žarko Korać kaže da to Preokret nije partijski projekat.
RSE: Da li se Deklaracijom traži priznavanje nezavisnosti Kosova?
Korać: Ne, to ne piše, u Deklaraciji piše da se traži druga politika koja polazi od realiteta.
RSE: Na čiju podršku računate?
Korać: Meni bi bilo zanimljivije pitanje na čiju podršku oni računaju. Biračko telo Demokrastke stranke teško da će ovu tvrdu politiku šrema Kosovu podržati, jer, ne zaboravimo, da je Tadić izabran kao proevropski kandidat nasuprot Tomislavu Nikoliću koji je tada bio izraziti antievropski predsednički kandidat.
Protivurečan odnos
Sociologa Srećka Mihajlovića smo pitali kakav je većinski odnos građana Srbije prema Kosovu. Da li oni zaista veruju političarima i medijima koji Kosovo nazivaju „južnom srpskom pokrajinom“?
„Građani Srbije imaju prema Kosovu protivurečan, dvojan odnos: između želje da Kosovo bude u sastavu Srbije i jednog realizma koji govori da je tako nešto nemoguće. U jednom trenutku prevagne jedno, a u drugom, drugo."
RSE: Kakav može biti domet Deklaracije?
Mihajlović: Prilično ograničen ali je dobro što se ta inicijativa pojavila i što je na veoma jasan način rečeno da Kosovo više nije u Srbiji.
RSE: Ko bi trebalo da stane iza tog projekta da bi on zaista postao kredibilan?
Mihajlović: Celokupna politička klasa, ali to je u nas nemoguće. Čak i onaj deo političke klase koji je trenutno na vlasti, kad bi se priklonio ovom konceptu, možda bi stvari izgledale drukčije. Međutim, oni neće to da rizikuju uoči izbora, a nije bilo dovoljno snage ni ranije, kada su izbori bili daleko.
Među onima koji traže zaokret u politici prema Kosovu je i čuveni karikaturista Predrag Koraksić Koraks. On se prisetio svoje karikature sa početka 90-ih:
„To je jedan crtež u četiri slike. Na prvoj slici je ogroman Milošević koji sedi za stolom a sa druge strane je Albanac koji je mali. Milošević je okrenut leđima. To je pregovarački sto. I to traje, kako se smenjuju slike Milošević se smanjuje a Albanac povećava. I kad se na četvrtoj slici Milošević okrene, zaprepašćeno konstatuje da je on mali, a da je Albanac ogromno porastao. To je bio moj komentar a on je i dan danas aktuelan. Takva je naša politika. Uvek sa nekim zakašnjenjem se shvati ono što je bilo očigledno. Eto, to je ono što ja stalno mislim o našoj politici.“
Među prvima se oglasio predsednik države Boris Tadić koji je odbio poziv da potpiše ovaj tekst uz obrazloženje da neće da odustane od nacionalnih interesa. Tokom vikenda nastavljene su žestoke polemike na temu Kosova. Poslušajte insert iz tv duela između dva Vuka- ministra spoljnih poslova Jeremića i potpisnika Deklaracije Draškovića.
Šta je prethodilo ovim rečima? Vuk Drašković i Vuk Jeremić još jednom:
Ostavimo se pikanterija „domaćih vukova“, zavirimo u Deklaraciju.
"Nepriznavanjem kosovske istine i stvarnosti, ne menja se ta istina, ni ta stvarnost. Kosovo nije pod suverenitetom Srbije od rata 1999. godine i kumanovske kapitulacije, nakon koje se Srbija s Kosova povukla. Zbog toga strategija i EU i Kosovo znači ni EU ni Kosovo..... Srbija mora da promeni politiku ako želi u Evropu, za šta je potrebna nova politička hrabrost kako se ne bi desilo da Evropa zatvori vrata Srbiji zbog "četvorice carinika na dva carinska prelaza", piše u Deklaraciji.
Poslanik Žarko Korać kaže da to Preokret nije partijski projekat.
Žarko Korać
„Radi se o nečemu što je u našem političkom životu retko, a to je da su ljudi zabrinuti zbog onoga gde se nalazi Srbija u ovom trenutku uoči odluke 9.decembra da li će postati i formalno kandidat za članstvo u EU. Očigledno je da postoje vrlo snažne snage u Srbiji koje to ne žele, one su veoma eksponirane poslednjih nedelja, one su velikim delom i organizovale sve ovo što se dešava na severu Kosova, na barikadama", ocjenjuje Korać.RSE: Da li se Deklaracijom traži priznavanje nezavisnosti Kosova?
Korać: Ne, to ne piše, u Deklaraciji piše da se traži druga politika koja polazi od realiteta.
RSE: Na čiju podršku računate?
Korać: Meni bi bilo zanimljivije pitanje na čiju podršku oni računaju. Biračko telo Demokrastke stranke teško da će ovu tvrdu politiku šrema Kosovu podržati, jer, ne zaboravimo, da je Tadić izabran kao proevropski kandidat nasuprot Tomislavu Nikoliću koji je tada bio izraziti antievropski predsednički kandidat.
Protivurečan odnos
Sociologa Srećka Mihajlovića smo pitali kakav je većinski odnos građana Srbije prema Kosovu. Da li oni zaista veruju političarima i medijima koji Kosovo nazivaju „južnom srpskom pokrajinom“?
„Građani Srbije imaju prema Kosovu protivurečan, dvojan odnos: između želje da Kosovo bude u sastavu Srbije i jednog realizma koji govori da je tako nešto nemoguće. U jednom trenutku prevagne jedno, a u drugom, drugo."
RSE: Kakav može biti domet Deklaracije?
Mihajlović: Prilično ograničen ali je dobro što se ta inicijativa pojavila i što je na veoma jasan način rečeno da Kosovo više nije u Srbiji.
RSE: Ko bi trebalo da stane iza tog projekta da bi on zaista postao kredibilan?
Mihajlović: Celokupna politička klasa, ali to je u nas nemoguće. Čak i onaj deo političke klase koji je trenutno na vlasti, kad bi se priklonio ovom konceptu, možda bi stvari izgledale drukčije. Međutim, oni neće to da rizikuju uoči izbora, a nije bilo dovoljno snage ni ranije, kada su izbori bili daleko.
Među onima koji traže zaokret u politici prema Kosovu je i čuveni karikaturista Predrag Koraksić Koraks. On se prisetio svoje karikature sa početka 90-ih:
„To je jedan crtež u četiri slike. Na prvoj slici je ogroman Milošević koji sedi za stolom a sa druge strane je Albanac koji je mali. Milošević je okrenut leđima. To je pregovarački sto. I to traje, kako se smenjuju slike Milošević se smanjuje a Albanac povećava. I kad se na četvrtoj slici Milošević okrene, zaprepašćeno konstatuje da je on mali, a da je Albanac ogromno porastao. To je bio moj komentar a on je i dan danas aktuelan. Takva je naša politika. Uvek sa nekim zakašnjenjem se shvati ono što je bilo očigledno. Eto, to je ono što ja stalno mislim o našoj politici.“