Tokom prvih devet meseci 2011. godine javni dug Srbije je povećan za 2,6 milijardi eura, ili 4,8 procentnih poena ukupnog BDP-a. Povećanje stanja javnog duga rezultiralo je rastom njegovog učešća u BDP-a na preko dozvoljene granice od 45 odsto.
Istorijska zaduženost otvara pitanje da li će Srbiju zadesiti sudbina Grčke i nekih drugih evropskih država.
Javni dug Srbije bi do 2015. godine mogao da se otrgne kontroli i dostigne 60 odsto BDP-a ukoliko stopa rasta bude manja od projektovane 1, 5 odsto. Pitanje svakog novog zaduživanja uvećava rizik od prezaduženosti i kolapsa državne kase.
U Vladi Srbije gde je krojen i Skupštini overen državni proračun, uverava da je projekcija javne potrošnje i servisiranja dugova pažljivo planirana. Branka Ljiljak iz odbora za finansije kaže da Srbiji ne preti kolaps prezaduženog novčanika.
„Ne trošimo mi ništa više, niti smemo od onoga što smo predvideli. Da li je to dobro predviđanje - ja mislim da jeste. Ako ste zakonom opredelili namene i dali one naznake koje treba da se finasiraju. Onda morate to da ispunite. Morate socijalnu zaštitu, neki deo infrastrukture, neki deo zaposlenih u javnom sektoru. Ništa više preko toga ne trošiti. Trošimo samo do onoga što smo rekli da će biti deficit” , kaže Ljiljak na konstataciju da se država brže zadužuje nego što je sposobna da ostvari prihode.
Za srednjoročnu održivost javnih finansija i izbegavanje dužničke krize u Srbiji neophodno je smanjiti javnu potrošnju sa trenutnih 44,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na oko 40 odsto BDP.
Bojan Đurić član odbora za finansije upozoravao da je Srbija pred kolapsom ali da je to veoma nezgodno objaviti svega nekoliko meseci pred izbore.
„Pogledajte bilo koju brojku, pažljivije pogledajte uvodne brojke našeg budžeta pa ćete videti da mi samo u 2012. godini moramo da finanisarmo oko pet milijardi starih kredita ili obaveza po novim kreditima. Da ćemo ponovo prodavati državne zapise i obaveznice i da će to biti ponovo po kamati koja je sedam ili sedam i po odsto, a bruto državni proizvod će nam biti oko jedan ili jedan i po posto", navodi Đurić.
“To je scenario koji su prošle sve druge zemlje koje su u međuvremenu propale, bankrotirale ili su na ivici bankrota. To je i slika i današnje Srbije”, upozorava Bojan Đurić.
Postavlja se pitanje da li će javni dug u 2012. godini premašiti granicu od 45 odsto BDP. Zbog smanjenog privrednog rasta mogući su problemi sa javnim dugom i deficitom, kaže Jorgovanka Tabaković poslanica naprednjaka i članica odbora za finasije.
„Mi smo daleko prevazišli tu granicu i nije važno da li smo mi prešli tu granicu od 45 odsto. Ja kažem istupeli su i zubi Fiskalnom savetu koje je morao prvo na to da upozori. Problem je u tome što ova Srbija nema izvozno orijentisanu privredu, nema industrijalizaciju, otpušteni ljudi nisu našli nikakvu alternativu da bi mogli da imamo prihod iz kojeg bi država mogla da vraća dug”, kaže Jorgovanka Tabaković.
Sve manje kredibiliteta kod banaka
Državna kasa iz koje je bilo moguće održavati visoku javnu potrošnju do sada je punjenja iz privatizacije, zaduživanja i donacija. Svega toga biće mnogo manje u 2012. godini tako da bi zbog smanjenog privrednog rasta u 2012. godini, dug mogao biti veći od 50 odsto, pa čak i do 60 odsto BDP-a, procenjuje ekonomski analitičar Miša Brkić.
„Bude li rast bruto društvenog proizvod nešto manji od 1,5 odsto to automatski dovodi do skoka javnog duga daleko iznad 45 odsto. Mene nebi začudilo da vlast donese odluku o povećanju zaduženja do 60 posto, govoreći da je tako i u zemljama Evrope”, kaže Brkić.
Istovremeno će učešće javnog duga u BDP rasti zato što će bruto društveni proizvod ostati isti, a kamate za naplatu će dospevati. Od mаrtа 2012. godine, pа sve do septembrа 2021. godine, iz budžetа moraće dа se isplаćuje 72,5 milionа dolаrа nа ime kаmаte.
„U ovogodišnjem budžetu otplata glavnice sa 26 milijardi dinara raste na 38 na otplatu glavnice u ovoj godini. Koja to privreda Srbije, koja privreda inače to može da podnese?" pita se Tabakovićeva.
Očigledno da u izbornu godini vlast neće kretati sa ambicijom da obuzda javni dug. Izborna kampanja značajno će istanjiti državnu kasu. Do sada je kao po pravilu svaki finansijski požar gašen kratkoročnim zaduživanjem države. Nova zaduživanja javnih preduzeća dodatno će umanjiti kreditni rejting Srbije, primećuje Bojan Đurić.
"Ako pažljivo pogledate čak činjenica da država uzima sve manje kredita, a sve više se zadužuje emitujući državne obveznice, govore o tome da mi imamo sve manje kredibiliteta kod inostranih, ali i domaćih banaka. U ovom trenutku jedino što nas drži iznad vode su neke vrste povoljnih kreditnih aranžmana sa zemljama EU ili tamošnjih bankarskih institucija”, primećuje Đurić.
Ono što takođe zabrinjava je činjenica da je aktuelni kabinet premijera Mirka Cvetkovića uspeo da za tri godine zaduži Srbiju za 5, 7 milijardi evra. U 2011 godini vlada je zadužila građane preko 2 milijarde evra.
"Ova vlast je zadužila državu time što je finasirala sva stečena prava, negde oko 14 milijardi evra. Ali ako cela stvar pukne, mi građani Srbije ne možemo da krivimo samo vlast i kažemo - ona je uzimala kredite. Novac iz tih kredita smo i potrošili. To je istovremeno i pitanje neodgovornosti vlasti koja nije htela reći građanima - znate narode, velika je kriza i ne može se trošiti ono što je nezarađeno, da ne bismo došli u situaciju u kojoj je Grčka”, zaključuje ekonomski analitičar Miša Brkić
Istorijska zaduženost otvara pitanje da li će Srbiju zadesiti sudbina Grčke i nekih drugih evropskih država.
Javni dug Srbije bi do 2015. godine mogao da se otrgne kontroli i dostigne 60 odsto BDP-a ukoliko stopa rasta bude manja od projektovane 1, 5 odsto. Pitanje svakog novog zaduživanja uvećava rizik od prezaduženosti i kolapsa državne kase.
U Vladi Srbije gde je krojen i Skupštini overen državni proračun, uverava da je projekcija javne potrošnje i servisiranja dugova pažljivo planirana. Branka Ljiljak iz odbora za finansije kaže da Srbiji ne preti kolaps prezaduženog novčanika.
„Ne trošimo mi ništa više, niti smemo od onoga što smo predvideli. Da li je to dobro predviđanje - ja mislim da jeste. Ako ste zakonom opredelili namene i dali one naznake koje treba da se finasiraju. Onda morate to da ispunite. Morate socijalnu zaštitu, neki deo infrastrukture, neki deo zaposlenih u javnom sektoru. Ništa više preko toga ne trošiti. Trošimo samo do onoga što smo rekli da će biti deficit” , kaže Ljiljak na konstataciju da se država brže zadužuje nego što je sposobna da ostvari prihode.
Za srednjoročnu održivost javnih finansija i izbegavanje dužničke krize u Srbiji neophodno je smanjiti javnu potrošnju sa trenutnih 44,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na oko 40 odsto BDP.
Bojan Đurić član odbora za finansije upozoravao da je Srbija pred kolapsom ali da je to veoma nezgodno objaviti svega nekoliko meseci pred izbore.
„Pogledajte bilo koju brojku, pažljivije pogledajte uvodne brojke našeg budžeta pa ćete videti da mi samo u 2012. godini moramo da finanisarmo oko pet milijardi starih kredita ili obaveza po novim kreditima. Da ćemo ponovo prodavati državne zapise i obaveznice i da će to biti ponovo po kamati koja je sedam ili sedam i po odsto, a bruto državni proizvod će nam biti oko jedan ili jedan i po posto", navodi Đurić.
“To je scenario koji su prošle sve druge zemlje koje su u međuvremenu propale, bankrotirale ili su na ivici bankrota. To je i slika i današnje Srbije”, upozorava Bojan Đurić.
Postavlja se pitanje da li će javni dug u 2012. godini premašiti granicu od 45 odsto BDP. Zbog smanjenog privrednog rasta mogući su problemi sa javnim dugom i deficitom, kaže Jorgovanka Tabaković poslanica naprednjaka i članica odbora za finasije.
„Mi smo daleko prevazišli tu granicu i nije važno da li smo mi prešli tu granicu od 45 odsto. Ja kažem istupeli su i zubi Fiskalnom savetu koje je morao prvo na to da upozori. Problem je u tome što ova Srbija nema izvozno orijentisanu privredu, nema industrijalizaciju, otpušteni ljudi nisu našli nikakvu alternativu da bi mogli da imamo prihod iz kojeg bi država mogla da vraća dug”, kaže Jorgovanka Tabaković.
Sve manje kredibiliteta kod banaka
Državna kasa iz koje je bilo moguće održavati visoku javnu potrošnju do sada je punjenja iz privatizacije, zaduživanja i donacija. Svega toga biće mnogo manje u 2012. godini tako da bi zbog smanjenog privrednog rasta u 2012. godini, dug mogao biti veći od 50 odsto, pa čak i do 60 odsto BDP-a, procenjuje ekonomski analitičar Miša Brkić.
„Bude li rast bruto društvenog proizvod nešto manji od 1,5 odsto to automatski dovodi do skoka javnog duga daleko iznad 45 odsto. Mene nebi začudilo da vlast donese odluku o povećanju zaduženja do 60 posto, govoreći da je tako i u zemljama Evrope”, kaže Brkić.
Miša Brkić
Istovremeno će učešće javnog duga u BDP rasti zato što će bruto društveni proizvod ostati isti, a kamate za naplatu će dospevati. Od mаrtа 2012. godine, pа sve do septembrа 2021. godine, iz budžetа moraće dа se isplаćuje 72,5 milionа dolаrа nа ime kаmаte.
„U ovogodišnjem budžetu otplata glavnice sa 26 milijardi dinara raste na 38 na otplatu glavnice u ovoj godini. Koja to privreda Srbije, koja privreda inače to može da podnese?" pita se Tabakovićeva.
Očigledno da u izbornu godini vlast neće kretati sa ambicijom da obuzda javni dug. Izborna kampanja značajno će istanjiti državnu kasu. Do sada je kao po pravilu svaki finansijski požar gašen kratkoročnim zaduživanjem države. Nova zaduživanja javnih preduzeća dodatno će umanjiti kreditni rejting Srbije, primećuje Bojan Đurić.
"Ako pažljivo pogledate čak činjenica da država uzima sve manje kredita, a sve više se zadužuje emitujući državne obveznice, govore o tome da mi imamo sve manje kredibiliteta kod inostranih, ali i domaćih banaka. U ovom trenutku jedino što nas drži iznad vode su neke vrste povoljnih kreditnih aranžmana sa zemljama EU ili tamošnjih bankarskih institucija”, primećuje Đurić.
Ono što takođe zabrinjava je činjenica da je aktuelni kabinet premijera Mirka Cvetkovića uspeo da za tri godine zaduži Srbiju za 5, 7 milijardi evra. U 2011 godini vlada je zadužila građane preko 2 milijarde evra.
"Ova vlast je zadužila državu time što je finasirala sva stečena prava, negde oko 14 milijardi evra. Ali ako cela stvar pukne, mi građani Srbije ne možemo da krivimo samo vlast i kažemo - ona je uzimala kredite. Novac iz tih kredita smo i potrošili. To je istovremeno i pitanje neodgovornosti vlasti koja nije htela reći građanima - znate narode, velika je kriza i ne može se trošiti ono što je nezarađeno, da ne bismo došli u situaciju u kojoj je Grčka”, zaključuje ekonomski analitičar Miša Brkić