Iskoraci nove vlade u pravcu realpolitike, pre svega kada je reč o Kosovu i EU, sve više približavaju stavove nacionalne i građanske opcije. Iako se sve češće čuju pozivi da vladu naprednjaka i socijalista treba podržati kako ne bi skrenula sa pravca koji je jedva uhvatila čini se da je još rano govoriti o mirenju nekada tako suprostavljene nacionalne i građanske Srbije.
Napuštanje stastusa quo u politici prema Kosovu, jasna poruka da nema alternative EU, hapšenja zbog korupcije, uključujući i najbogatijeg srpskog tajkuna, je nešto o čemu istim jezikom govore dojučerašnji oštri politički oponenti. No, da li je to dovoljno da građanska opcija pruži nedvosmislenu podršku vladi? Za Nenada Prokića, dramskog pisca i doskorašnjeg visokog funkcionera Liberalno demokratske partije jeste.
„Nije moja podrška zlatna poluga pa da je čuvam ispod jastuka, jer se sećam Đinđića da ako pravovremeno nismo dali podršku onda smo platili visoku cenu. Ja imam tu ljudsku sposobnost da priznam i političkom neistomišljeniku ili dojučerašnjem političkom neprijatelju da vuče dobre poteze“, kaže Prokić.
„Ne interesuje me da časno izginemo, interesuje me pobeda. Kad kažu časniji je poraz... njemu je mesto u književnosti, a u realnom životu nam treba pobeda. Moramo da imamo neku inicijativu, da vidimo šta mi predlažemo ili ćemo samo da pričamo Kosovo je deo Srbije. Pa, dobro jeste, smatramo da je Kosovo deo Srbije, ali hajde da ga vratimo“, jedan je od Dačićevih poruka srpskoj javnosti.
Podjedanko je neverovatno da ovakve izjave dolaze upravo od Ivice Dačića, nekadašnjeg Miloševićevog portparola, kao i to da mu je kosovski premijer Hašim Tači „novi najbolji prijatelj“ kako su neki zapadni mediji slikovito opisali to što je upravo Dačić seo za pregovarački sto sa Tačijem.
Kao što na prvi pogled zvuči neverovatno da jedna Vesna Pešić, iz čuvenog opozicionog trojca Miloševiću sa Vukom Draškovićem i Zoranom Đinđićem, danas kaže da je ova vlada “bolja od prethodne, a sigurno bolja od one koja je mogla nastati da je sve ostalo po starom sa Tadićem u trećem mandatu”. A ništa nije manje neverovatno ni kada Drašković kaže da se „mora podržati ovo što sаdа govori premijer o Kosovu, jer je to istinа“.
Ova vlada ma šta mi mislili o tim ljudima, kaže pisac Vladimir Arsenijević, na predaniji i sabraniji način sa jasnijim planom pristupa nekim od gorućih pitanja. Makar smo oslobođeni tog osećaja da nas neko direktno laže u lice, kaže Arsenijević, ali dodaje da misli da je zapravo i dalje reč o reakciji koja se odnosi na problematičan odnos građanske Srbije sa prethodnom vladom.
„I sve to izaziva poprilične lomove u glavama i ja se zaista u Srbiji osećam kao na jednom ludačkom ringišpilu gde onako kad se sve to zavrti odjednom na nivou vizuelne halucinacije koja se stvara sve ispada moguće. Imate činjenicu da ljudi koji su bili istaknuti borci za demokratsku Srbiju zapravo priznavanjem objektivnih okolnosti počinju da govore, da prividno uskaču sami sebi u usta, i sve to zajedno je samo oznaka jednog užasno bizarnog stanja u kome se Srbija nalazi“, navodi Arsenijević.
Da postupci novih srpskih lidera zbunjuju pisao je ovih dana i ugledni britanski nedeljnik Ekonomist konstatujući da se ponašaju drugačije nego što su svi očekivali verujući da će napori za priključenjem EU nazadovati. Umesto toga prvi potpredsednik Vlade i lider naprednjaka Aleksandar Vučić u jednoj od skupštinskih polemika sa poslanikom Koštuničine Demokratske stranke Srbije Milošem Jovanovićem poručuje „ako neko misli dа možemo lako bez Evrope, jа vаm kаžem dа mi ne možemo dа preživimo, nećemo imаti od čegа dа isplаćujemo penzije”.
Na kritiku poslanika DSS-a da ako „jedna država prekine da se bori za ono što je ona, za njenu državnu teritoriju, pa i njene ekonomske resurse, dozvoljava sebi nešto, što jedna ozbiljna država ne bi, a da je to dalje rastakanje“ Vučić je uzvratio rečima „ako hoćete da kažete neko je izdajnik, kažite, a ja ću da kažem ljudima da neko mora da snosi odgovornost i da kaže ne možemo da preživimo“.
Raščišćavanje sa prošlošću
Otpori vladinoj politici dolaze pre svega s desna, od lidera DSS-a Vojislava Koštunice, ideja koje zastupa Srpska pravoslavna crkva i pojedinci iz Srpske akademije nauka i umetnosti, ali i desničarskih organizacija. Bez obzira što je njihov uticaj ograničen upravo su ti otpori za neke pokazatelj da građanska Srbija mora da bude na oprezu kako vladajuća koalicija ne bi skrenula od proklamovane politike.
Dramski pisac sa višegodišnjim stažom poslanika u parlamentu Nenad Prokić primećuje da je čudno da među svim tim silnim pomirenjima koja se pominju: sa Albancima, Hrvatima, Bošnjacima, NATO alijansom, niko ne pominje pomirenje unutar Srbije.
“Mislim da je sa konkretnim potezima (potvrda evropskog puta, rešavanje kosovskog pitanja na realnim osnovama, stabilizacija dinara i podrška iz sveta) ova vlada napravila korak ka tom pomirenju. I građanska Srbija mora da se menja, baš onako kao što to već tako dugo traži od cele Srbije”, kaže Prokić.
“Ja dajem podršku tom delu ove politike, otvoreno i glasno, nisam zlopamtilo, ali očekujem da jednog trenutka oni raskrste ili daju neku vrstu nekog izvinjenja za ono što su radili u prošlosti, mislim da će to doći na dnevni red. To je zapravo ona priča o nama svima, da se i ljudi i društvene grupe i celokupni narodi menjaju onoliko koliko se menja njihov najdivljiji deo. Rekao sam da možemo da ne radimo ništa, možemo da čekamo da se petooktobarci opoštene i možemo da damo podršku onim potezima koje je ova vlada napravila, a koje nije prethodna u toku osam ili 12 godina. Ja dajem podršku takvim potezima vlade, ništa mi drugo i ne preostaje”, kaže Prokić.
Ipak, ne misle svi da novu vladu treba podržati. Tako Vesna Rakić Vodinelić, jedna od zagovornica belih listića čime je deo intelektualaca poručio na majskim izborima da nijedna od ponuđenih političkih opcija nema legitimitet, smatra da nema približavanja između građanske i nacionalne opcije već da samo u nekim aspektima postoji saglasnost.
“Čini mi se da u nekim samo aspektima postoji saglasnost, tu pre svega mislim na pregovore koji se vode o Kosovu i na neke radnje protiv korupcije, ali ne u pogledu svih metoda koji se u toj borbi protiv korupcije primenjuju. Do tog približavanja nije došlo u onome što je najvažnije za građansku Srbiju a to je odnos prema prošlosti, odnos prema ratnim zločinima, zaštita ljudskih prava, ograničavanje rada desničarskih i ekstremističkih grupa. Ja ne podržavam ovu vladu, ne mislim da je ona nešto bitno bolja od prethodne, mislim zapravo da je podjednako loša kao i ona pre ove”, kaže Rakić-Vodinelić.
Može li doći do mirenja između građanske i nacionalne Srbije. Onih koji su bili protivnici politike 90-ih i onih koji su tada bili njeni protagonisti a danas novi srpski lideri. Sociolog Čedomir Čupić smatra da ne može, ali da je moguće da su se neki ljudi koji su pripadali nacionalnoj ili ultranacionalnoj ideologiji u međuvremenu promenili i iznutra, a i svoje stavove.
„I približili se onim vrednostima koje pripadaju razvijenom građanskom svetu. Znači, u tom smislu oni koji sada to podržavaju zapravo podržavaju te vrednosti za koje se sada zalažu oni koji su nekada svojom retorikom, svojim delovanjem i aktivnostima bili na toj nacionalističkoj ili čak ultranacionalističkoj strani“, objašanjava Čupić.
U nove odnose, ma kako ih nazvali, građanska opcija ulazi podeljena i oslabljena. Iako je i dalje na svojoj poziciji, kaže profesor Čupić, ona je komrpomitovana preko nekih ljudi koji su je predstavljali u određenim partijama. I dok se najavljuje njeno okupljanje oko nove političke partije koja će biti formirana početkom godine prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića je sa 24 odsto podrške koliko je imala na majskim izborima sada dostigla gotovo četrdeset procenata.
Napuštanje stastusa quo u politici prema Kosovu, jasna poruka da nema alternative EU, hapšenja zbog korupcije, uključujući i najbogatijeg srpskog tajkuna, je nešto o čemu istim jezikom govore dojučerašnji oštri politički oponenti. No, da li je to dovoljno da građanska opcija pruži nedvosmislenu podršku vladi? Za Nenada Prokića, dramskog pisca i doskorašnjeg visokog funkcionera Liberalno demokratske partije jeste.
„Nije moja podrška zlatna poluga pa da je čuvam ispod jastuka, jer se sećam Đinđića da ako pravovremeno nismo dali podršku onda smo platili visoku cenu. Ja imam tu ljudsku sposobnost da priznam i političkom neistomišljeniku ili dojučerašnjem političkom neprijatelju da vuče dobre poteze“, kaže Prokić.
Ivica Dačić
Stavljajući u drugi plan doskorašnje populističke i nacionalno obojene izjave premijer Ivica Dačić danas poručuje da Srbija mora da definiše realističnu i ostvarivu politiku. Doduše zadržava i dalje uvek prisutne melodramatične momente kao kada na primer kaže da treba spasiti što se spasiti može.„Ne interesuje me da časno izginemo, interesuje me pobeda. Kad kažu časniji je poraz... njemu je mesto u književnosti, a u realnom životu nam treba pobeda. Moramo da imamo neku inicijativu, da vidimo šta mi predlažemo ili ćemo samo da pričamo Kosovo je deo Srbije. Pa, dobro jeste, smatramo da je Kosovo deo Srbije, ali hajde da ga vratimo“, jedan je od Dačićevih poruka srpskoj javnosti.
Podjedanko je neverovatno da ovakve izjave dolaze upravo od Ivice Dačića, nekadašnjeg Miloševićevog portparola, kao i to da mu je kosovski premijer Hašim Tači „novi najbolji prijatelj“ kako su neki zapadni mediji slikovito opisali to što je upravo Dačić seo za pregovarački sto sa Tačijem.
Kao što na prvi pogled zvuči neverovatno da jedna Vesna Pešić, iz čuvenog opozicionog trojca Miloševiću sa Vukom Draškovićem i Zoranom Đinđićem, danas kaže da je ova vlada “bolja od prethodne, a sigurno bolja od one koja je mogla nastati da je sve ostalo po starom sa Tadićem u trećem mandatu”. A ništa nije manje neverovatno ni kada Drašković kaže da se „mora podržati ovo što sаdа govori premijer o Kosovu, jer je to istinа“.
Ova vlada ma šta mi mislili o tim ljudima, kaže pisac Vladimir Arsenijević, na predaniji i sabraniji način sa jasnijim planom pristupa nekim od gorućih pitanja. Makar smo oslobođeni tog osećaja da nas neko direktno laže u lice, kaže Arsenijević, ali dodaje da misli da je zapravo i dalje reč o reakciji koja se odnosi na problematičan odnos građanske Srbije sa prethodnom vladom.
„I sve to izaziva poprilične lomove u glavama i ja se zaista u Srbiji osećam kao na jednom ludačkom ringišpilu gde onako kad se sve to zavrti odjednom na nivou vizuelne halucinacije koja se stvara sve ispada moguće. Imate činjenicu da ljudi koji su bili istaknuti borci za demokratsku Srbiju zapravo priznavanjem objektivnih okolnosti počinju da govore, da prividno uskaču sami sebi u usta, i sve to zajedno je samo oznaka jednog užasno bizarnog stanja u kome se Srbija nalazi“, navodi Arsenijević.
Da postupci novih srpskih lidera zbunjuju pisao je ovih dana i ugledni britanski nedeljnik Ekonomist konstatujući da se ponašaju drugačije nego što su svi očekivali verujući da će napori za priključenjem EU nazadovati. Umesto toga prvi potpredsednik Vlade i lider naprednjaka Aleksandar Vučić u jednoj od skupštinskih polemika sa poslanikom Koštuničine Demokratske stranke Srbije Milošem Jovanovićem poručuje „ako neko misli dа možemo lako bez Evrope, jа vаm kаžem dа mi ne možemo dа preživimo, nećemo imаti od čegа dа isplаćujemo penzije”.
Na kritiku poslanika DSS-a da ako „jedna država prekine da se bori za ono što je ona, za njenu državnu teritoriju, pa i njene ekonomske resurse, dozvoljava sebi nešto, što jedna ozbiljna država ne bi, a da je to dalje rastakanje“ Vučić je uzvratio rečima „ako hoćete da kažete neko je izdajnik, kažite, a ja ću da kažem ljudima da neko mora da snosi odgovornost i da kaže ne možemo da preživimo“.
Raščišćavanje sa prošlošću
Otpori vladinoj politici dolaze pre svega s desna, od lidera DSS-a Vojislava Koštunice, ideja koje zastupa Srpska pravoslavna crkva i pojedinci iz Srpske akademije nauka i umetnosti, ali i desničarskih organizacija. Bez obzira što je njihov uticaj ograničen upravo su ti otpori za neke pokazatelj da građanska Srbija mora da bude na oprezu kako vladajuća koalicija ne bi skrenula od proklamovane politike.
Dramski pisac sa višegodišnjim stažom poslanika u parlamentu Nenad Prokić primećuje da je čudno da među svim tim silnim pomirenjima koja se pominju: sa Albancima, Hrvatima, Bošnjacima, NATO alijansom, niko ne pominje pomirenje unutar Srbije.
“Mislim da je sa konkretnim potezima (potvrda evropskog puta, rešavanje kosovskog pitanja na realnim osnovama, stabilizacija dinara i podrška iz sveta) ova vlada napravila korak ka tom pomirenju. I građanska Srbija mora da se menja, baš onako kao što to već tako dugo traži od cele Srbije”, kaže Prokić.
“Ja dajem podršku tom delu ove politike, otvoreno i glasno, nisam zlopamtilo, ali očekujem da jednog trenutka oni raskrste ili daju neku vrstu nekog izvinjenja za ono što su radili u prošlosti, mislim da će to doći na dnevni red. To je zapravo ona priča o nama svima, da se i ljudi i društvene grupe i celokupni narodi menjaju onoliko koliko se menja njihov najdivljiji deo. Rekao sam da možemo da ne radimo ništa, možemo da čekamo da se petooktobarci opoštene i možemo da damo podršku onim potezima koje je ova vlada napravila, a koje nije prethodna u toku osam ili 12 godina. Ja dajem podršku takvim potezima vlade, ništa mi drugo i ne preostaje”, kaže Prokić.
Ipak, ne misle svi da novu vladu treba podržati. Tako Vesna Rakić Vodinelić, jedna od zagovornica belih listića čime je deo intelektualaca poručio na majskim izborima da nijedna od ponuđenih političkih opcija nema legitimitet, smatra da nema približavanja između građanske i nacionalne opcije već da samo u nekim aspektima postoji saglasnost.
“Čini mi se da u nekim samo aspektima postoji saglasnost, tu pre svega mislim na pregovore koji se vode o Kosovu i na neke radnje protiv korupcije, ali ne u pogledu svih metoda koji se u toj borbi protiv korupcije primenjuju. Do tog približavanja nije došlo u onome što je najvažnije za građansku Srbiju a to je odnos prema prošlosti, odnos prema ratnim zločinima, zaštita ljudskih prava, ograničavanje rada desničarskih i ekstremističkih grupa. Ja ne podržavam ovu vladu, ne mislim da je ona nešto bitno bolja od prethodne, mislim zapravo da je podjednako loša kao i ona pre ove”, kaže Rakić-Vodinelić.
Čedomir Čupić
Može li doći do mirenja između građanske i nacionalne Srbije. Onih koji su bili protivnici politike 90-ih i onih koji su tada bili njeni protagonisti a danas novi srpski lideri. Sociolog Čedomir Čupić smatra da ne može, ali da je moguće da su se neki ljudi koji su pripadali nacionalnoj ili ultranacionalnoj ideologiji u međuvremenu promenili i iznutra, a i svoje stavove.
„I približili se onim vrednostima koje pripadaju razvijenom građanskom svetu. Znači, u tom smislu oni koji sada to podržavaju zapravo podržavaju te vrednosti za koje se sada zalažu oni koji su nekada svojom retorikom, svojim delovanjem i aktivnostima bili na toj nacionalističkoj ili čak ultranacionalističkoj strani“, objašanjava Čupić.
U nove odnose, ma kako ih nazvali, građanska opcija ulazi podeljena i oslabljena. Iako je i dalje na svojoj poziciji, kaže profesor Čupić, ona je komrpomitovana preko nekih ljudi koji su je predstavljali u određenim partijama. I dok se najavljuje njeno okupljanje oko nove političke partije koja će biti formirana početkom godine prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića je sa 24 odsto podrške koliko je imala na majskim izborima sada dostigla gotovo četrdeset procenata.