Šta krije Titov sef je tema koja i dalje intrigira javnost. Nakon što je savetnik predsednika Srbije Oliver Antić, koji je na čelu Državne komisije, rekao da su predmeti nađeni u nedavno otvorenom takozvanom "Titovom sefu" u Narodnoj banci Srbije privatno vlasništvo porodice Karađorđević, čeka se i zvaničan izveštaj o deponovanom sadržaju.
Novim, šturim informacijama koje je obelodanio čelnik komisije zadužene za utvrđivanje Titove zaostavštine, da sve što se nalazi u sefu koji je više od 30 godina čuvan u Narodnoj banci Srbije je zapravo privatno vlasništvo porodice Karađorđević, data je nova dimenzija misteriji koja je zaintrigirala javnost na prostoru bivše Jugoslavije.
Sa Brozovim naslednicima i javnost nestrpljivo iščekuje otkrivanje tajne “Titovog sefa”. No, od kako je otvoren u aprilu bilo je jasno da ima predmeta koji su pripadali Karađorđevićima.
Danas član Krunskog veća Dragomir Acović kaže da, je bio iznenađen kada je prilikom nedavne sahrane kraljice Marije na Oplencu video njenu dijademu, jednu od tri, kojoj je dugo bio izgubljen svaki trag. Acović to dovodi u direktnu vezu sa otvaranjem takozvanog “Titovog sefa”.
“Dakle, ako je makar na osnovu jednog predmeta koji je tamo nađen potpuno jasno da pripada nekom drugom valjda sud i svi ostali organi ne mogu da se ponašaju drugačije nego što su se ponašali u na zahtev Brozovih naslednika. Ako se tamo nalazi brilijantska Karađorđeva zvezda kraljice Marije, onda i njeni naslednici mogu da zatraže pravo uvida u sadržinu sefa, što bi bilo logično. Da sam ja potomak kraljice Marije – ja bih tako uradio”, kaže Acović.
Jedno od pitanja koje traži odgovor je kako su se predmeti koji su pripadali Karađorđevića našli u sefu u kome je pohranjena Titova imovina na čije okončanje ostavinskog postupka Brozovi naslednici čekaju više od 30 godina.
Ogorčeni zbog višedecenijskog razvlačenja dodatno su bili iziritirani kada je sef u Narodnoj banci otvorila tročlana komisija, koju čine ljudi iz kabineta predsednika Srbije Tomislava Nikolića, bez prisustva nadležnih iz Suda.
Ljutnja nekih od njih bila je tada uperena direktno na predsednika Nikolića pa je Titova unuka Svetlana Broz najavila da će Nikolića tužiti zbog mešanja u sudski postupak. I kada predsednikov savetnik objavi da ništa iz “Titovog sefa” zapravo i nije Titovo kod Brozovih naslednika vlada neverica. Ne krije je njegov unuk Josip Joška Broz u razgovoru za RSE:
”Ceo ovaj proces oko otvaranja dovodi u sumnju bilo kakvu istinitost svakog njihovog nalaza. Čim nisu dozvolili da otvaranju sefa prisustvuje niko od članova porodice ili advokata, čak ni sudija koji sudi predmet, dokaz je da tu nisu čista posla. Verovatno da je trebalo nekako legalizovati nešto što je ostalo negde od Karađorđevića pa je onda to tu pridodato I to su igre koje se igraju non stop. Ja sam gledao njegov sef tamo u kući kad je vadio nešto. Nisam video nikakve krune ili tako nešto, ali ko zna. Ništa ne može da se garantuje, kad niko nije prisutan", smatra Broz.
Jedini putokaz o potencijalnoj sadržini sefa, za sada, jeste informacija koja je pre 31 godinu dostavljena predsedništvu SFRJ u kojoj je, između ostalog, pobrojano tridesetak kilograma zlata u polugama i prahu, više od 2500 zlatnika, kao i predmeti od zlata, brilijanata i dijamanata za koje se navodi da su pripadali porodici Karađorđević.
Publicista i autor knjige “Tito – strogo poverljivo” Pero Simić nema nikakvih dilema da se u nedavno otvorenom sefu nalazi deo imovine porodice Karađorđević kojom je Broz raspolagao. Ipak, Simić kao potpuno nerealnu ocenjuje mogućnost da Karađorđevićima pripada sve što je u njemu pronađeno.
“Već odavno je poznato, to su i neki bliski Titovi saradnici i ljudi koji su radili u njegovom najbližem okruženju da je neposredno posle rata Tito raspolagao sa preostalom imovinom, zlatnim polugama Karađorđevića. Da je recimo objavio šef njegovog kabineta da je Tito prilikom poseta stranim zemljama prepravljao žig Karađorđevića koji se nalazio na tabakerama u svoj žig. Tako da to zaista nije iznenađenje, samo je pitanje o kojoj se količini imovine Karađorđevića radi. Tako da mislim da priča, što bi se reklo, drži vodu. Problem u toj priči je sledeći: da se to utvrđivanje Titove zaostavštine radi mimo zastupnika porodica Karađorđević i naslednika Titove imovine za koju se ispostavi da je zaista njegova. I najzad, zašto se sve to radi pod okriljem predsednika Republike”, pita se Simić.
S obzirom na sve teško da će tačku na ovu priču staviti i zvaničan izveštaj o sadržaju deponovanom u Titovom sefu.
Novim, šturim informacijama koje je obelodanio čelnik komisije zadužene za utvrđivanje Titove zaostavštine, da sve što se nalazi u sefu koji je više od 30 godina čuvan u Narodnoj banci Srbije je zapravo privatno vlasništvo porodice Karađorđević, data je nova dimenzija misteriji koja je zaintrigirala javnost na prostoru bivše Jugoslavije.
Sa Brozovim naslednicima i javnost nestrpljivo iščekuje otkrivanje tajne “Titovog sefa”. No, od kako je otvoren u aprilu bilo je jasno da ima predmeta koji su pripadali Karađorđevićima.
Danas član Krunskog veća Dragomir Acović kaže da, je bio iznenađen kada je prilikom nedavne sahrane kraljice Marije na Oplencu video njenu dijademu, jednu od tri, kojoj je dugo bio izgubljen svaki trag. Acović to dovodi u direktnu vezu sa otvaranjem takozvanog “Titovog sefa”.
“Dakle, ako je makar na osnovu jednog predmeta koji je tamo nađen potpuno jasno da pripada nekom drugom valjda sud i svi ostali organi ne mogu da se ponašaju drugačije nego što su se ponašali u na zahtev Brozovih naslednika. Ako se tamo nalazi brilijantska Karađorđeva zvezda kraljice Marije, onda i njeni naslednici mogu da zatraže pravo uvida u sadržinu sefa, što bi bilo logično. Da sam ja potomak kraljice Marije – ja bih tako uradio”, kaže Acović.
Jedno od pitanja koje traži odgovor je kako su se predmeti koji su pripadali Karađorđevića našli u sefu u kome je pohranjena Titova imovina na čije okončanje ostavinskog postupka Brozovi naslednici čekaju više od 30 godina.
Ogorčeni zbog višedecenijskog razvlačenja dodatno su bili iziritirani kada je sef u Narodnoj banci otvorila tročlana komisija, koju čine ljudi iz kabineta predsednika Srbije Tomislava Nikolića, bez prisustva nadležnih iz Suda.
Ljutnja nekih od njih bila je tada uperena direktno na predsednika Nikolića pa je Titova unuka Svetlana Broz najavila da će Nikolića tužiti zbog mešanja u sudski postupak. I kada predsednikov savetnik objavi da ništa iz “Titovog sefa” zapravo i nije Titovo kod Brozovih naslednika vlada neverica. Ne krije je njegov unuk Josip Joška Broz u razgovoru za RSE:
”Ceo ovaj proces oko otvaranja dovodi u sumnju bilo kakvu istinitost svakog njihovog nalaza. Čim nisu dozvolili da otvaranju sefa prisustvuje niko od članova porodice ili advokata, čak ni sudija koji sudi predmet, dokaz je da tu nisu čista posla. Verovatno da je trebalo nekako legalizovati nešto što je ostalo negde od Karađorđevića pa je onda to tu pridodato I to su igre koje se igraju non stop. Ja sam gledao njegov sef tamo u kući kad je vadio nešto. Nisam video nikakve krune ili tako nešto, ali ko zna. Ništa ne može da se garantuje, kad niko nije prisutan", smatra Broz.
Jedini putokaz o potencijalnoj sadržini sefa, za sada, jeste informacija koja je pre 31 godinu dostavljena predsedništvu SFRJ u kojoj je, između ostalog, pobrojano tridesetak kilograma zlata u polugama i prahu, više od 2500 zlatnika, kao i predmeti od zlata, brilijanata i dijamanata za koje se navodi da su pripadali porodici Karađorđević.
Publicista i autor knjige “Tito – strogo poverljivo” Pero Simić nema nikakvih dilema da se u nedavno otvorenom sefu nalazi deo imovine porodice Karađorđević kojom je Broz raspolagao. Ipak, Simić kao potpuno nerealnu ocenjuje mogućnost da Karađorđevićima pripada sve što je u njemu pronađeno.
“Već odavno je poznato, to su i neki bliski Titovi saradnici i ljudi koji su radili u njegovom najbližem okruženju da je neposredno posle rata Tito raspolagao sa preostalom imovinom, zlatnim polugama Karađorđevića. Da je recimo objavio šef njegovog kabineta da je Tito prilikom poseta stranim zemljama prepravljao žig Karađorđevića koji se nalazio na tabakerama u svoj žig. Tako da to zaista nije iznenađenje, samo je pitanje o kojoj se količini imovine Karađorđevića radi. Tako da mislim da priča, što bi se reklo, drži vodu. Problem u toj priči je sledeći: da se to utvrđivanje Titove zaostavštine radi mimo zastupnika porodica Karađorđević i naslednika Titove imovine za koju se ispostavi da je zaista njegova. I najzad, zašto se sve to radi pod okriljem predsednika Republike”, pita se Simić.
S obzirom na sve teško da će tačku na ovu priču staviti i zvaničan izveštaj o sadržaju deponovanom u Titovom sefu.