Nakon što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio da zna da će EU tražiti od Srbije da prizna Kosovo i da oko toga mora što pre da se postigne nacionalni konsenzus, premijer Aleksandar Vučić naveo je da Srbija ne odustaje od svog evropskog puta, niti od svog teritorijalnog integriteta. A prvi potpredsednik Vlade i šef diplomatije Ivica Dačić tvrdi da Evropska unija nije zvanično tražila od Srbije da prizna Kosovo.
"To neko može da kaže u razgovorima koji nisu formalnog karaktera, ali u zvaničnim razgovorima takvog zahteva nije bilo", rekao je šef srpske diplomatije. "Srbija nije promenila svoj stav oko nepriznavanja Kosova", rekao je Dačić navodeći da EU to može to da traži kad oko toga bude postojala saglasnost, koje sad nema, jer pet država članica nije priznalo Kosovo".
Da li predsednik Republike zna nešto što drugi ne znaju ili izaziva premijera Srbije na najoseltjivijem pitanju, u pokušaju da skrene Srbiju sa evropskog puta odnosno da oslabi njegov vusoki rejting medju biračima?
Našeg dopisnika iz Brisela Rikarda Jozwiaka, pitali smo da li se, prema njegovim saznanjima, među evropskim diplomatama govori o nekakvim novim, grublje definisanim uslovima vezanim za priznavanje Kosova od strane Srbije?
„Ne zapravo. Bilo je nekoliko sastanaka zvaničnika Srbije, čak i premijera i predsednika sa predstavnicima različitih država članica. U njihovim privatnim razgovorima, koliko sam čuo, bilo je reči i o pitanju Kosova. Ne bih rekao da je na Srbiju vršen pritisak, ali je ukazano da postoji potreba da Srbija, ako želi da u jednom trenutku postane članica EU, prizna Kosovo. To je veoma jednostavno viđenje i ima veze sa pravnom tačkom gledišta – EU mora da ima jasno definisane spoljne granice. S obzirom na to da se Srbija i Kosovo neće istovremeno pridružiti Evropkoj uniji, Srbija će se priključiti ranije, postoji potreba da se definišu granice Srbije. To je u osnovi ono što su mnogi evropski lideri preneli Nikoliću i drugim zvaničnicima Srbije.“
RSE: Koliko razumem, to nije nekakav novi zahtev... Postoji li razlog zbog koga je pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova, aktuelizovano u ovom trenutku u Srbiji?
Jozwiak: Ministri spoljnih poslova EU, uvek u poslednjoj radnoj nedelji decembra, što je naredna nedelja, raspravljaju o Zapadnom Balkanu i preporukama Evropke komisije iz oktobra, kao i o paketu proširenja. Često govore o tome šta će se dalje raditi sa Srbijom, da li je Srbija zaista spremna da otpočne pregovore i uveren sam da će se raspravljati i o poglavlju 35, koje obuhvata odnose sa Kosovom. Dakle, mislim da je to razlog zbog koga se o tome sada razgovara, ali evropski ministri neće izdati nekavku zajedničku izjavu u kojoj će reći: ’Srbija će morati da prizna nezavisnost Kosova – to je sada uslov’. Pre ćemo čuti neku teško razumljivu formulaciju o ’nastavku napretka u dijalogu Beograda i Prištine’. Mislim da je drugi razlog zašto se ova tema otvara i to što Kosovo, kako se čini, konačno dobija novu vladu i nakon čega će u jednom trenutku početi dijalog Beograda i Prištine, a Frederika Mogerini veoma željno iščekuje da počne na tome da radi. Tu će, pre ili kasnije, biti dotaknuto i pitanje nezavisnosti Kosova i mislim da je to razlog iz koga je ta priča počela da se pojavljuje i u srpskim medijima.
Preventivno političko delovanje?
Kako se u naprednjačkoj stranci tumači bacanje rukavice premijeru sa vrha države? Naprednjak Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za KiM:
„Ja ne smatram da treba da s pravi takav izbor. Mislim da je suviše rano da se to tako postavi. Poziv predsednika Nikolića razumem kao neku vrstu preventivnog političkog delovanja da se pripremimo na eventualno postavljanje takvog uslova ali ne mislim da je vreme da se sada razgovara o tome."
RSE: Njegova savetnica Stanislava Pak je otišla korak dalje i rekla: dosta je igranja žmurke.
Drecun: Ja mislim da s eovde ne igraju nikakve žmurke. Jednostavno, ako bismo se sada bavili time, to bi značilo da ćemo unazaditi proces koji nas vodi ka članstvu u EU. A mi želimo da nadjemo zajednički jezik sa EU i po tom najtežem problemu, kao što je kosmetski problem. Dakle, ne vidim nikakve žmurke u svemu tome. U ovoj fazi nas zanima stav unije, a ne pojedinaca, bez obzira na kojoj su funkciji u Uniji.
Predrag Simić
Profesor na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić kaže da izjavu predsednika Nikolića doživljava kao pokušaj da se izbegne odgovornost za poteze koji će slediti. Srbiju je mnogo toga negativnog pogodilo ovu godinu tako da je situacija u Srbiji je dosta napeta, naročito posle otkazivanja Južnog toka, koji je bio jedan od paradnih projekata bivših predsednika Koštunice i Tadića i sadašnjih vlasti.
„Ja ove izjave, usred izuzetno velike socijalne, ekonomske i političke napetosti, doživljavam kao pokušaj da se izbegne odgovornost za nekakve poteze koji slede ili će slediti, jer vrlo brzo, pretpostavljam, biće nastavljeni pregovori sa Prištinom. U toj situaciji Beograd zaista nema baš mnogo prilika da izadje pred svoje birače sa nekim dobrim vestima. Pre mi sve to liči na neko pozicioniranje u jednoj situaciji koja po Srbiju neće biti prijatna.“
RSE: Šef diplomatije je rekao da se zvanično takav zahtev nije čuo i da to nije tražemo , pozivajući se na činjenicu da nisu sve zemlje EU priznale Kosovo. Da li se, ipak, može očekivati da u nekom narednom koraku zahtev za priznanje Kosova bude zaista ispostavljen Beogradu?
Simić: Verovatno, da. On je na neki način ispostavljen, ne samo rečima Johanesa Hana koje navodi predsednik Nikolić, već je to nekoliko puta poručivano iz nemačkog Bundestaga –u izjavama poslanika, delegacija koje su posećivale Srbiju, i to je nešto što visi u vazduhu. Ali, sa druge strane, ne izgleda da je u ovom trenutku blizu aktuelizovanje ove teme. Srbija, to je sad dosta jasno, neće do kraja godine otvoriti prva poglavlja pregovora, verovatno ne ni do proleća, tako da malo zbunjuje otvaranje ovog pitanja u situaciji kada se čini da je Srbija dosta daleko od završnice pregovora o priključivanju, kada bi se moglo očekivati da to dodje na dnevni red.
Izlazak iz Vučićeve senke
Podsetimo, predsednik Nikolić je posle razgovora sa komesarom Johanesom Hanom, izjavio: “Apsolutno znam da ćemo se naći pred izborom: ili Kosovo ili Evropa. Brisel će nas suočiti sa priznavanjem Kosova, i na to moramo da budemo spremni. O tome što pre treba da postignemo nacionalni konsenzus i vreme je da o tome razgovaram sa premijerom Vučićem:”
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je u ponedeljak da u zvaničnoj komunikaciji sa Evropskom unijom (EU) nije rečeno, niti je zapisano da Srbija treba da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
"Obaveza je normalizacija odnosa, dolazak do nekog sporazuma sa obavezujućom snagom koji se toga tiče", rekao je Dačić. "Zašto bi Srbija to učinila, ako neće Kipar ili Španija? Postoje lični stavovi pojedinaca koji dolaze iz zemalja Unije", upitao je Dačić.
Šta stoji iza tvrdnje predsednika Tomislava Nikolića da se pred Srbijom nalazi zahtev o proznanju Kosova i da se za to treba pripremiti, više u temu koju pripremamo tokom dana.
Teofil Pančić
Komentator Teofil Pančić vidi bacanje kosovske rukavice premijeru Vučiću kao znak Tomislava Nikolića da smatra da je došlo vreme da izadje iz Vučićeve senke, a njegov adut je naprednjačka armija koja je spemna na anrievropsku pobunu.
„Predsednik Nikolić pokušava sebe da pozicionira, jer mu se ne dopada činjenica da je marginalizovan i da ni o čemu bitnom ne odlučuje. Moralo je pre ili kasnije da dodje do reakcije sa njegove strane. To ne bi bio problem,s obzirom da su to odnosi unutar vlasti, medjutim, problem je što je povod za ovu reakciju nešto što može biti veoma ozbiljno, a to je dovodjenje u pitanje strateške orijentacije zemlje.
Čini se da je Nikolić izvukao iz rezerve nešto što jeste neka vrsta njegovog aduta, jer on u javnosti nije prepoznat kao proevropski političar, nego kao neko ko je uvek bio na proruskoj strani."
RSE: Da li on zaista želi da stopira proevropski put Srbije?
Pančić: Možda je preoštro reći da želi da je stopira.
RSE: Da li to znači da ne postoji rezervna antievropska vojska medju naprednjacima?
Pančić: Naprotiv, mislim da ona postoji, itekako. To je sasvim logično, s obzirom na genezu SNS, da je njena ideologija izvorno radikalska, dakle nacionalistička, antievropska, proruska... apsolutno postoji ta rezervna vojska. Ja čak mislim da je ona brojčano jača od one druge ..
RSE: I na, to kao na svoj adut, računa Nikolić?
Pančić: Kako da ne. Ja mislim da je naprednjački vrh oko Vučića u tom ideološkom smislu, odsečen. I kao da Tomislav Nikolić sebe preporučuje kao onog ko će biti na čelu te, hajde kažem, antievropske pobune.
RSE: Znači, postoji opasnost od antievropske pubune u Srbiji?
Pančić: Ja ne znam ni za jedno vreme u kome nije postojala opasnost od antievropske pobune u Srbiji.