"Podela teritorije Kosova, razmena teritorija ili kakva god opcija koja ima za cilj promenu granica, nije opcija za Vladu Kosova“, rekao je za Radio Slobodna Evropa šef kabineta kosovskog premijera i šef delegacije u tehičnikom dijalogu Beograda i Prištine, Avni Arifi.
„To je za nas debela crvena linija koja ne može da se pređe, koju ni na koji način, niko neće da pređe. To uopšte nije opcija. Oni koji pokušaju, oni koji misle da teme o promeni granica, razmeni teritorija mogu da donesu za pregovaračkim stolom, ti ljudi zaista žele da Balkan vrate u mračnu prošlost. Vlada Kosova ni na koji način neće ući u proces redizajniranja državnih granica na Balkanu", rekao je Arifi.
Izjava šefa kabineta premijera Kosova Ramuša Haradinaja, reakcija je na izjavu koju je dan ranije dao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a koja je protumačena kao naginjanje ka podeli Kosova. Vučić je, upitan da prokomentariše izjavu episkopa raško-prizrenskog Teodosija da su sve učestalije izjave o teritorijalnoj podeli Kosova neodgovorne i da izazivaju strah kod srpskog stanovništva, odnosno da, citat, „mogu da dovedu do novog iseljavanja Srba“, rekao kako smatra da je „bolje da Srbija ima nešto, nego ništa“.
„Valjda je bolje da nemamo ništa, nego da imamo nešto, takvu logiku nikada nisam razumeo... Nema problema, ja vam sada kažem – za 20 godina izgubićemo sve, nećemo da imamo ništa. Hoćete da se lažemo? Šta je smisao? Nećete etničke granice, nećete razgraničenje sa Albancima – nema problema – kažite onda ljudima da se spremimo za Vranje, za jedno 40, 50 godina“, rekao je Vučić u sredu u Čačku.
Takođe, zagrebački nedeljnik Globus je objavio da je Vučić za taj list rekao „da svi Srbi znaju da je Kosovo izgubljeno, ali da će on učiniti sve da ’vrati šta se može’“. „Ako ću videti da je nešto dobro za Srbiju, ja ću to gurati – bez obzira na posledice“, prenosi Globus.
Albanci iz Preševa u Prištini, kosovski Srbi u Beogradu
U danima u kojima se učestalo govori o razmeni teritorija, politički predstavnici Albanaca iz Preševa boravili su u četvrtak u Prištini gde su se sastali sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem, dok su dan ranije politički predstavnici Srba sa Kosova u Beogradu razgovarali sa Vučićem.
Tači je rekao da su razgovarali o „poteškoćama sa kojima se albanska zajednica suočava u tom delu Srbije“, a istovremeno je naglasio i da „podele Kosova neće biti, ali da će se o Albancima u Preševskoj dolini razgovarati u Briselu“.
„Obećao sam da ćemo nastaviti da se sastajemo, ozbiljno ćemo analizirati i to da se u sklopu nastavka dijaloga Kosova i Srbije, i u sklopu ispravke granice ili demarkacije Kosova i Srbije, predstavi i institucionalizovan zahtev lidera Preševa institucijama Kosova. Da li će se ispuniti cilj i težnje građana Preševske doline - odgovorno tvrdim da će to biti veoma teško, gotovo nemoguće. Ali, da li ću to predstaviti za stolom, to će se sigurno desiti. Dok predsednik Srbije ima legitimno pravo da se interesuje za srpske građane na Kosovu, to pravo ima i predsednik Kosova za Albance u Preševskoj dolini“, rekao je Tači.
Ragmi Mustafa, jedan od političkih predstavnika Albanaca iz Preševa, na zajedničkoj konferenciji sa Tačijem je pitao zašto se, prilikom okončanja razgovora Kosova i Srbije, ne bi rešio i problem Preševske doline.
„U tom smislu, mi smo posvećeni tome da se poštuje politička volja Albanaca Bujanovca, Preševa i Medveđe iz referenduma 1992. godine, kada su se Albanci jasno izjasnili da su za političku i teritorijalnu autonomiju sa pravom pripajanja Kosovu. Sada je istorijski trenutak da se reše problemi koji su se gomilali decenijama između Albanaca i Srba“, rekao je Mustafa.
Dan ranije je Igor Simić koji obavlja funkciju potpredsednika Srpske liste, nakon višečasovnog stastanka sa Vučićem u Beogradu, za RSE rekao da im je predsednik Srbije preneo da „u ovom trenutku nema opipljivih predloga koji bi mogli da se predstave kao rešenje“.
Simić navodi i da se o podeli nije govorilo, ali da su Vučiću preneli da ima podršku za rešenje koje smatra da je dobro.
„Konkretno o podeli i o takvim stvarima nismo razgovarali, ali smo jasno preneli stav predsedniku Vučiću da sve što se dogovori, a on smatra da je dobro za srpski narod, da ćemo podržati, naravno. On je u tom trenutku prekinuo naše izlaganje i rekao da će, pre bilo kakvog dogovora ukoliko do njega uopšte i dođe, obaviti konsultacije sa nama i nakon toga dalje delovati“, izjavio je Simić za RSE.
Jakšić: Vučić želi da stavi tačku na ’kosovski ciklus’
Jedna stvar je jasna, kaže analitičar Boško Jakšić, od kada je Vučić rekao da je vreme da se Srbija oslobodi mita, pre svega kosovskog – u toku su pripremni radovi koji bi vodili obavezujućem sporazumu sa Prištinom i da, na tom putu, Vučić nailazi na veliki otpor. Istovremeno, dodaje Jakšić, predsednik želi da po svaku cenu završi takozvani „kosovski ciklus“.
„Vučić na tome istrajava suprotstavljajući se mnogim mišljenjima. Recimo, nedavno je bila anketa koja pokazuje da je negde oko 80 odsto ispitanih građana Srbije za to da Kosovo ostane zamrznuti koflikt. To je jedna od ideja koja je postojala po takozvanom ’kiparskom modelu, a Vučić to odbacuje i kaže da će se tome suprotstaviti. Dakle, nesumnjivo je da je on sada u manjini i da grozničavo traži rešenje. Čini mi se da realno govori o tome da su šanse za neki uspeh minimalne, imajući u vidu sve one maksimalističke želje kakve su godinama raspirivane po Srbiji“, ocenjuje Jakšić.
Dijalog Beograda i Prištine na najvišem nivou nastavljen je 24. juna u Briselu nakon tromesečnog zastoja, što se smatralo početkom finalne faze koja bi trebalo da se okonča pravno obavezujućim sporazumom o normalizaciji odnosa.
Vučić i Tači sastali su se i 18. jula, a naredni sastanak u Briselu je najavljen za početak septembra.
Snažan uticaj SPC na javno mnjenje u Srbiji
Boško Jakšić podseća da se, sa inteziviranjem dijaloga, intezivirao i sukob Vučića sa čelnicima Srpske pravoslavne crkve (SPC) oko rešenja za Kosovo. I poslednju Vučićevu izjavu, iniciranu pismom vladike Teodosija, tumači kao nastavak takvog odnosa koji bi, kako objašnjava, mogao biti problematičan usled uticaja koji SPC ima na srpsko društvo.
„Očigledno je da je ovo stav crkve prema bilo kakvom kosovoskom rešenju, da se crkva i dalje drži ’nebeskih istina i stav crkve, imajući u vidu uticaj koji ima u srpskom društvu, mogao bi da se pokaže kao ozbiljna prepreka, pre svega imajući u vidu Vučićevu ideju da konačno rešenje preda u ruke naroda, da se narod izjasni šta misli o bilo kakvom rešenju“, kaže Jakšić.
Analitičar Boško Jakšić ocenjuje i da bi najnovije pominjanje podele ili razmene, koje je ovog puta došlo od Vučića, moglo biti znak omekšavanja stava velikih sila po tom pitanju, mada su, kako ističe, one jasno pružile otpor idejama o razgraničenju po „etničkoj liniji“.