Novi Pazar je devedesetih godina prošlog veka proglašen dolinom džinsa. Tih godina, dok je privreda u drugim gradovima tonula, grad na reci Raškoj proglašen je privrednim čudom. Karavani autobusa sa kupcima dolazili su u ovaj grad po farmerke i drugu džins odeću. Na brzinu su otvarane privatne radionice, a dobri poznavaci prilika u ovom gradu kažu da je bilo oko 500 proizvodjača džinsa za koje je najčešće na crno radilo više od 10.000 radnika.
Da li se i šta se od tada promenilo i da li je dalje Novi Pazar dolina džinsa?
Sada je na poznatoj novopazarskoj pijaci, pazarnim danima, utorkom i nedeljom više prodavaca nego kupaca. Nekada je ovde bilo oko 600, sada oko 200 tezgi, pa je i prodaje sve manje, pričaju Ljutvo Crnovršanin koji deset i Fadil Sinanović koji 25 godina prodaju džins
Fadil Sinanović
„Mnogo se promenilo. K'o država što se promenila. Mnogo je sad slabo. Do pola puta do Raške bilo je parkirano po 200 autobusa. Onda da si doneo bilo šta, to je već bilo prodato. A sada da kupiš hleb. Nekada prodavalo dnevno i po hiljadu farmerki, sad da prodaš 20 ili 30 to je zlatno .“
Ako je verovati statistici, 90-tih godina u Novom Pazaru godišnje se proizvodilo oko dva miliona farmerica, a u proizvodnji su radili bivši radnici novopazarske tekstilne industrije .Recesija je prepolovila broj zaposlenih, a proizvodnja džinsa je smanjena za više od 10 puta kaže za naš radio dobra poznavateljka privrednih kretanja u Novom Pazaru, novinarka dnevnog lista „Danas“, Sladjana Novosel.
„Mi smo sada na nekom broju od 50 odsto manje proizvodjača džins odeće, a to je slučaj i sa obućarima, sa proizvodjačima lake konfekcije. Ono što je interesantno za Novi Pazar, da ti ljudi koji su opstali u proizvodnji, odavde ide oko 50 robnih marki na tržište, bilo domaće ili strano.“
Novopazarske farmerice i dalje su vrlo cenjene, a da bi opstali novopazarski tekstilici, udružili su se i osnovali Asocijaciju tekstilnih proizvodjača, što im je omogućilo zajednički nastup na ino tržištu, uglavnom na ruskom i evropskom. Olakšavajuća okolnost su medjudržavni ugovori sa EU i Rusijom o slobodnoj trgovini i oslobadjanju od carina, pa su kako kaže naš sagovornik, vlasnik dečje konfekcije “Stig“, Tigrin Kačar realna očekivanja da će ova godina biti još uspešnija za proizvodjače džinsa kao i lake konfekcije iz ovog grada
„I to nam je upravo otvorilo put za ta tržišta gde nemamo carine. Mi ne bismo imali uopšte šanse, u Srbiji sa našom poizvodnjom, troškovima koje imamo. Jednostavno ne možemo da imamo popularnu i konkurentnu cenu za ta tržišta, pored svih jačih proizvodjača iz Bangladeša, Kine, Turske, koji su neuporedivo jači od nas.
Moje kolege izvoze dosta u Grčku, Švedsku, Italiju, Nemačku. Ovih zadnjih pet, šest godina od kada je proglašena svetska ekonomska kriza, mi smo se dali na „put pod noge“, obišli mnogo sajmova. Izlagali smo u svuda od Nemačke, Rusije, Belorusije, Albanije, Poljske i ovakav način je dao i nove rezultate, tako da ovu godinu očekujemo još uspešnijom.“
Za Novi Pazar je interesantno da u poslednjih deset i više godina, osim u gradsku administraciju i preduzeća čiji je osnivač grad, nije bilo stranih investicija da bi se pokrenula proizvodnja u gradu u kom je oko 20.000 nezaposlenih.
Najčešći razlog izostanka ulaganja koji se navodi je geografski položaj Novog Pazara, velika udaljenost od železnice, aerodroma, loša putna infrastruktura A da li je zbog ovoga turska kompanija „Džinsi Istanbul“, koja je svoju proizvodnju trebala da organizuje u nekadašnjim pogonima Tekstilnog kobinata „Raška“ i zaposli oko 300 radnika, pogon otvorila u Vladičinom Hanu, objašnjenja za sada nema.