Ovih dana je izašlo dopunjeno izdanje dnevničkih beležaka Dobrice Ćosića o Kosovu koje obuhvataju period od 1966. godine, kada je izašao prvi put javno sa idejom o podeli Kosova, do današnjeg dana kada je potpisan Briselski sporazum koji on označava kao kosovski poraz Srbije.
Tim povodom naši sagovornici govore o tome da li je ovaj pisac koji se smatra Suslovom srpske političke scene u vremenu kobnog prodora srpskog nacionalizma u 20. veku, sada, u 21. veku čovek prošlosti?
Dobrica Ćosić za takozvani „kosovski poraz“ kako on vidi ono što se ovih dana događa na relaciji Beograd, Priština, Brisel, okrivljuje „kominternine sledbenike -Titove bošljevike, Slobodana Miloševića, novu demokratsku vlast iza Petog oktobra zajedno sa njenom opozicijom i Crkvom...“ U tom periodu Ćosić je uporno zagovarao ideju o podeli Kosova po etničkom principu. Ako nije prihvaćena ta ideja vezana za Kosovo, jer se verovalo da neće biti izgubljeno, u rat u bivšoj Jugoslaviji Slobodan Milošević je ušao uz cenu koju nose projekti etničkog inženjeringa.
Koliki je udeo Dobrice Ćosića u politici Srbije u drugoj polivini XX veka? Istoričarka Branka Prpa kaže da „sam Ćosić i njemu bliski krugovi stoje iza takozvanog događanja naroda na Kosovu sredinom 80-ih godina, kad, zapravo, počinje pokušaj redefinicije, ne samo Srbije, nego i jugoslovanske države, koja se završila raspadom. A sam Ćosić postaje direktno involviran u politička događanja 90-ih godina.“
Akademik Ljubodrag Dimić kaže da je Ćosićev uticaj od 1966. godine vrlo vidan.
„On u toj knjizi dokumentuje jednu svoju ideju (podele Kosova) za koju nije bilo sluha ni 60-ih, ni 70-ih, ni 80-ih, ni 90-ih godina. Njegova reč je stizala do mnogih adresa i u zemlji i u inostranstvu. Njegove su ideje, pretpostavljam, pomno analizirane, da li su i prihvatane, u kojoj meri jesu u kojoj nisu, to je sad pitanje za ozbiljno istraživanje“, kaže Dimić.
Ćosićev uticaj se ne gubi ni nakon smene vlasti i odlaska Miloševića, ocenjuje Branka Prpa i podseća:
„On piše Đinđiću pismo i zastupa koncepciju podele Kosova. On ni jednog trenutka nije otišao u penziju. Stalno je prisutan, i za vreme Zorana Đinđića i za vreme Koštunice i za vreme Tadića, više kao Suslov iz pozadine, neeksponiran. On je čovek koji je svojim idejama stvorio današnju situaciju. Možda sada nema više svoj lični uticaj koji je imao ranije“, kaže Branka Prpa.
Dobrica Ćosić piše da kosovsko pitanje Briselskim sporazumom nije konačno rešeno, da će „sporazumi“ i „nesporazumi“ između Albanaca i Srba trajati dok postoji Balkan. I dalje, Ćosić tvrdi nešto što podseća na čuvenu Miloševićevu tezu o zelenoj transferzali, islamskom prodoru ka Evropi koju će, verovao je tadašnji predsednik Milošević, Srbija zaustaviti uz pomoć Zapada.
„Kosovo kao islamska teritorija biće moćan činilac u agresiji neoosmanske Turske za osmanlijsko nasleđe Otomanske carevine na Balkanu i njenoj težnji za prodor u Evropu,“ piše danas Dobrica Ćosić.
Branka Prpa nema dileme, on se ne uklapa u budućnost nove Srbije.
“Ćosić jeste čovek prošlosti, s tim što, na žalost, kod nas prošlost dugo traje. Ona je postala i naša sadašnjost. Budućnost još nije artikulisana, ali kada se artikuliše jedna nova budućnost, u toj budućnosti za Ćosića neće biti mesta“, kaže Branka Prpa.
Kako njegovu ulogu vide u susedstvu?
„Do završetka rata Gedža je trovao svojom filozofijom ne samo svoj narod, nego je ona bila opasna i za druge. Sad, pošto je Milošević ispucao sve granate, danas on može da truje samo svoj vlastiti narod“, ističe pisac i prevodilac iz Sarajeva, Marko Vešović.
Tim povodom naši sagovornici govore o tome da li je ovaj pisac koji se smatra Suslovom srpske političke scene u vremenu kobnog prodora srpskog nacionalizma u 20. veku, sada, u 21. veku čovek prošlosti?
Dobrica Ćosić za takozvani „kosovski poraz“ kako on vidi ono što se ovih dana događa na relaciji Beograd, Priština, Brisel, okrivljuje „kominternine sledbenike -Titove bošljevike, Slobodana Miloševića, novu demokratsku vlast iza Petog oktobra zajedno sa njenom opozicijom i Crkvom...“ U tom periodu Ćosić je uporno zagovarao ideju o podeli Kosova po etničkom principu. Ako nije prihvaćena ta ideja vezana za Kosovo, jer se verovalo da neće biti izgubljeno, u rat u bivšoj Jugoslaviji Slobodan Milošević je ušao uz cenu koju nose projekti etničkog inženjeringa.
Koliki je udeo Dobrice Ćosića u politici Srbije u drugoj polivini XX veka? Istoričarka Branka Prpa kaže da „sam Ćosić i njemu bliski krugovi stoje iza takozvanog događanja naroda na Kosovu sredinom 80-ih godina, kad, zapravo, počinje pokušaj redefinicije, ne samo Srbije, nego i jugoslovanske države, koja se završila raspadom. A sam Ćosić postaje direktno involviran u politička događanja 90-ih godina.“
Akademik Ljubodrag Dimić kaže da je Ćosićev uticaj od 1966. godine vrlo vidan.
„On u toj knjizi dokumentuje jednu svoju ideju (podele Kosova) za koju nije bilo sluha ni 60-ih, ni 70-ih, ni 80-ih, ni 90-ih godina. Njegova reč je stizala do mnogih adresa i u zemlji i u inostranstvu. Njegove su ideje, pretpostavljam, pomno analizirane, da li su i prihvatane, u kojoj meri jesu u kojoj nisu, to je sad pitanje za ozbiljno istraživanje“, kaže Dimić.
Ćosićev uticaj se ne gubi ni nakon smene vlasti i odlaska Miloševića, ocenjuje Branka Prpa i podseća:
„On piše Đinđiću pismo i zastupa koncepciju podele Kosova. On ni jednog trenutka nije otišao u penziju. Stalno je prisutan, i za vreme Zorana Đinđića i za vreme Koštunice i za vreme Tadića, više kao Suslov iz pozadine, neeksponiran. On je čovek koji je svojim idejama stvorio današnju situaciju. Možda sada nema više svoj lični uticaj koji je imao ranije“, kaže Branka Prpa.
Dobrica Ćosić piše da kosovsko pitanje Briselskim sporazumom nije konačno rešeno, da će „sporazumi“ i „nesporazumi“ između Albanaca i Srba trajati dok postoji Balkan. I dalje, Ćosić tvrdi nešto što podseća na čuvenu Miloševićevu tezu o zelenoj transferzali, islamskom prodoru ka Evropi koju će, verovao je tadašnji predsednik Milošević, Srbija zaustaviti uz pomoć Zapada.
„Kosovo kao islamska teritorija biće moćan činilac u agresiji neoosmanske Turske za osmanlijsko nasleđe Otomanske carevine na Balkanu i njenoj težnji za prodor u Evropu,“ piše danas Dobrica Ćosić.
Branka Prpa
Da li je konačno ovaj pisac sa svojim idejama o etničkim granicama, čovek prošlosti ili su njegove ideje samo nakratko pohranjene u dnevničke beleške? Ljubodrag Dimić kaže „da bi mnogi želeli da Ćosić bude čovek prošlosti, kao što bi mnogi želeli da bude čovek budućnosti, ali on je jednostavno čovek u svom vremenu. Legitimno je da iskazuje svoje ubeđenje i svoje misli, a kako će se to kome svideti, da li će to biti politički prihvatljivo ili ne danas, sutra, prekosutra, to je već deo druge priče. Ali nesumnjivo on, kao institucija, ima mesto u procesu koji je odavno počeo i koji još uvek traje,“ veruje Dimić.Branka Prpa nema dileme, on se ne uklapa u budućnost nove Srbije.
“Ćosić jeste čovek prošlosti, s tim što, na žalost, kod nas prošlost dugo traje. Ona je postala i naša sadašnjost. Budućnost još nije artikulisana, ali kada se artikuliše jedna nova budućnost, u toj budućnosti za Ćosića neće biti mesta“, kaže Branka Prpa.
Kako njegovu ulogu vide u susedstvu?
„Do završetka rata Gedža je trovao svojom filozofijom ne samo svoj narod, nego je ona bila opasna i za druge. Sad, pošto je Milošević ispucao sve granate, danas on može da truje samo svoj vlastiti narod“, ističe pisac i prevodilac iz Sarajeva, Marko Vešović.