Da li će Dodik poslušati Vučića i odustati od referenduma

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome koliko vlast u Banjaluci zavisi od Beograda. Sagovornici su bili dva banjalučka profesora - Ivan Šijaković, sociolog i profesor banjalučkog univerziteta, i Mladen Mirosavljević, stručnjak za javno mnjenje i profesor Banjaluka College-a. Bilo je reči o tome koliko je Beograd potreban Banjaluci, a Banjaluka Beogradu, da li Srbija gleda na Republiku Srpsku kao na neku vrstu kompenzacije za gubitak Kosova, da li se Beograd ponaša prema Banjaluci kao prema mlađem bratu, da li je podrška srpskog vrha bitna za rejting političara u Republici Srpskoj, zašto Republika Srpska nije dobila nijedan ozbiljniji kredit od Srbije, kako je Dodik uspeo da popravi odnose sa vrhom Srbije, da li sastanak sa Mladenom Ivanićem znači da je Vučić odlučio da održava kontakte i sa Dodikovim protivnicima, kao i o tome da li će Dodik poslušati Vučića i odustati od referenduma o sudu i tužilaštvu Bosne i Hercegovine.

Omer Karabeg: Zašto je Beograd potreban Banjaluci, a zašto Banjaluka Beogradu?

Mladen Mirosavljević: Srbe iz Bosne i Hercegovine i Srbe iz Srbije odvajkada vezuju čvrste, prije svega nacionalne i religijske, pa potom i kulturne veze, tako da je normalno da je Beograd potreban Banjaluci i Banjaluka Beogradu. Te veze su najjače u političkoj sferi, naročito nakon 1992. godine, mada su ti odnosi imali oscilacije u zavisnosti od toga kakve su bile ambicije prije svega srpskih lidera iz Bosne i Hercegovine, a onda i onih u Beogradu. Inače, najslabije su ekonomske veze, iako se i sa jedne i sa druge strane Drine govori o o sve većem jačanju tih veza.

Ivan Šijaković: Politika Republike Srpske se u priličnoj meri oslanja na politiku Srbije i u njoj nalazi uporište. Njoj Beograd dođe kao jedini politički ventil, pošto ona ima vrlo malo komunikacija sa svetom. Lideri Republike Srpske svaki čas trče u Beograd i pozivaju Beograd u pomoć. S druge strane, i Beogradu je potrebno da ima dobre odnose sa Banjalukom zato što u Srbiji živi dosta ljudi poreklom iz Republike Srpske, o kojima svaka vlast mora voditi računa jer su oni birači. Tako da su te dve vlasti vezane, takoreći, kao sijamski blizanci.

Omer Karabeg: Mislite li da Beograd gleda na Republiku Srpsku kao na neku vrstu kompenzacije za gubitak Kosova? Dobrica Ćosić je jednom prilikom rekao da je Republika Srpska “preskupa, ali jedinstvena politička i ratna pobeda srpskog naroda u drugoj polovini 20. veka“.

Ivan Šijaković: To je samo delomično tačno. Ja mislim da je ta priča pomalo nategnuta. Republika Srpska je i teritorijalno i strukturalno i kako god hoćete udaljeniji prostor, a Kosovo je stalno bilo u Srbiji. Kosovo je bilo, tako da kažem, posed Srbije, za razliku od Republike Srpske koja to nikada nije bila. Jedina paralela, koja bi mogla da se uspostavi, je sadašnji pokušaj da se od Zajednice srpskih opština na Kosovu napravi nekakva mini Republika Srpska. Inače, ta priča - izgubili smo Kosovo, a dobili Republiku Srpsku nije aktuelna. Republika Srpska i Kosovo ne mogu se porediti. Kosovo ima drugačiju istoriju i tradiciju, drugačiji je njegov značaj za Srbe, drugačija je emotivna vezanost Srba za Kosovo s obzirom na tolike sakralne objekte. Mislim da to poređenje sada više nema onaj efekat kakav je možda imalo pre petnaestak ili dvadeset godina.

Mladen Mirosavljević: Mnogo je razloga zbog kojih se Republika Srpska i Kosovo ne mogu staviti u istu ravan, a kako vrijeme odmiče tih razloga je sve više. Kao što ste se vi pozvali na Ćosića, i ja bih sepozvao na bivšeg premijera Srbije Zorana Đinđića, koji je negdje u novembru 1989. godine napisao da Srbi van Srbije počinju da igraju važnu ulogu. Pomenuo je da su beogradski političari još u ratovima sa Turskom u drugoj polovini 19. vijeka računali s aktiviranjem Srba izvan Srbije, ali ne vodeći računa o tome šta će se s njima desiti u slučaju da zajednički poduhvat doživi neuspjeh. Mislim da je to aktuelno i danas i da se Srbija prema Republici Srpskoj često ponaša kao prema mlađem bratu. Tog mlađeg brata ona povremeno tretira sa uvažavanjem, a često zna da mu dijeli lekcije uz poneku ćušku. Dolaskom Milorada Dodika na vlast ta situacija se bitno promijenila, a pogotovo u vreme kada su u Srbiji bili na vlasti Demokratska stranka i Boris Tadić. Nakon pobjede Srpske napredne stranke Dodikovi odnosi sa Beogradom su postali hladniji, ali - kako je odmicao Vučićev mandat - Dodikova pozicija se popravljala i mislim da je danas skoro isto toliko jaka kao u vrijeme Borisa Tadića.

Omer Karabeg: Gospodine Šijakoviću, mislite li i vi da je Dodik bitno popravio odnose sa Aleksandrom Vučićem i da su ti odnosi isto tako dobri kao što su nekada bili sa Borisom Tadićem?

Ivan Šijaković: Dodikovi odnosi sa Vučićem nisu tako iskreni kao sa Tadićem. Nema one neposrednosti, ni potpune podudarnosti u svakom pogledu, ali su zaista veoma napredovali, čak iznenađujuće dobro, kada imamo u vidu da je Dodik učestvovao u Tadićevoj izbornoj kampanji protiv Vučića i Nikolića. Ja zaista nisam očekivao da će ti odnosi napredovati tom brzinom. Mora se priznati da je Dodik tu pokazao neverovatnu veštinu. Naravno, imao je i dobre posrednike, počevši od Kusturice, pa sve do samog patrijarha. Mnogo je bilo posrednika koji su se trudili da izgleda te odnose, odnosno nagovore Vučića da popusti. Svakako da izvesna rezerva u njihovim odnosima i dalje postoji, ali je ona veoma dobro prikrivena. Vidimo srdačnost, zagrljaje i tome slično i moglo bi se reći da su njihovi odnosi sada veoma dobri.

Omer Karabeg: Tačno je to, ali izgleda da je Vučić odlučio da prihvati i Mladena Ivanića koji nije bio baš čest gost u Beogradu. Vučić ga je nedavno primio, a pre toga je Ivanić u više navrata izrekao mnoge hvalospeve Vučiću.

Mladen Mirosavljević: To je činjenica, ali to ima sasvim logično objašnjenje. Kao što za mene nije iznenađenje stvaranje jako dobrih odnosa između Milorada Dodika i Aleksandra Vučića, tako nije ni Vučićev odnos prema Ivaniću. Činjenica je da je Milorad Dodik izuzetno pragmatičan političar koji zna da prepozna u čijim je rukama moć i ko može da mu bude od koristi. Sličan političar je i Aleksandar Vučić. Njihovi su se interesi poklopili, jer je Vučić svjestan da je Dodik još uvijek neprikosnoveni lider Srba s ove strane Drine, bar formalno. Činjenica je da je Republika Srpska postajala politički nezavisnija od Beograda, što se je više ekonomski osamostaljivala. Činjenica je također da je Republika Srpska - od završetka rata naovamo - bila neuporedivo zavisnija od međunarodnih centara političke i finansijske moći nego od Srbije. Jedno vrijeme je Visoki predstavnik mnogo više uticao na to ko će se naći na kojoj poziciji u Republici Srpskoj nego bilo ko iz Srbije. Uostalom, svi znamo koliko je bila velika uloga stranaca - Amerikanaca prije svih - u dolasku na vlast Milorada Dodika i njegove stranke. Na kraju krajeva, najveći investitor u Republici Srpskoj je ruska firma Comsar energy, a ne neka srbijanska firma.

Bilo bi zanimljivo napraviti analizu koliko je, recimo, srbijanskih firmi registrovano na području Republike Srpske, a koliko na području Federacije BiH i ko su njihovi vlasnici. Republika Srpska nije od Srbije dobila nijedan ozbiljniji kredit. Sve je to uticalo da se lideri Srba u Bosni i Hercegovini danas osjećaju kao ravnopravni partneri ključnim srbijanskim političarima - toliko ravnopravnim da je Mladen Ivanić održao lekciju predsjedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i poručio mu da ne dijeli Srbe s ove strane Drine.

Ivan Šijaković: Meni je malo diskutabilno ovo što je gospodin Mirosavljević rekao - da su političari iz Republike Srpske toliko ojačali da mogu biti ravnopravni sa političarima iz Srbije. Ja u to ne verujem. Ja i dalje mislim da je njima jedini izlaz u svijet preko Srbije, a posebno Miloradu Dodiku.

Omer Karabeg: A kako vi, gospodine Šijakoviću, tumačite to što Vučić sada poziva i Ivanića i savetuje se s njim?

Ivan Šijaković: Mislim da Vučić želi prema svim političarima u Republici Srpskoj da napravi ravnotežu. On sve više odstupa od ranije strategije političara iz Beograda da imaju svoje favorite i miljenike među političarima u Republici Srpskoj. Sada Vučić želi da pokaže da su mu svi podjednako dobri i važni i da nema svoje favorite. Jedino se Dodik nametnuo, on želi da se predstavi kao favorit i miljenik. Uz pomoć mnoštva savetnika, koji na tome rade, Dodik stvara takvu famu i gradi takav imidž, ali mislim da je istina da Vučić želi jednako da ih tretira. Zbog toga je i pozvao Mladena Ivanića.

Omer Karabeg: Gospodine Mirosavljeviću, mislite li i vi da ima indicija da Vučić želi ravnopravno da tretira i Dodika i opoziciju u Republici Srpskoj?

Mladen Mirosavljević: Ja mislim da ne treba odbaciti takvu mogućnost, s obzirom da se radi o političaru, mislim na premijera Vučića, koji ima jako mnogo informacija. On vjerovatno računa na to da se situacija u Republici Srpskoj može i promijeniti. S druge strane, Mladen Ivanić je možda najzreliji srpski političar u Bosni i Hercegovini - s jednim ogromnim iskustvom i veoma dobrim međunarodnim kontaktima. To je političar koji je po svojim uvjerenjima i toleranciji dosta drugačiji od Dodika. Osim toga, Mladenu Ivaniću niko od Srba u Bosni i Hercegovini ne može prigovoriti bilo šta, kada je riječ o zastupanju nacionalnih interesa. U tom kontekstu ja bih gledao i susret Vučića sa Ivanićem.

Omer Karabeg: Kako gledate na činjenicu da je Aleksandar Vučić nedavno zamolio Milorada Dodika da još jednom razmotri odluku o raspisivanju referenduma o sudu i tužilaštvu Bosne i Hercegovine. Može li se to protumačili kao da je Vučić izričito protiv tog referenduma?

Ivan Šijaković: Ja sam to upravo tako protumačio, jer su odmah nakon objavljivanja te odluke stigle veoma oštre reakcije iz sveta. Pretpostavljam da su glavni političari iz Brisela nagovestili Vučiću da bi dobro bilo da se cela stvar malo stiša. Vučić je, naravno, to predstavio kao molbu, a sigurno je Dodiku u četiri oka rekao: “Nemoj se igrati s tim, nisu sada dobre okolnosti, zbog toga mi prigovaraju u Evropi“, ili nešto u tom stilu. Vučić je sigurno protiv referenduma, pogotovo ovakvog kakvog je najavio Dodik, koji nema ni glavu ni rep, ne zna se ni za šta je, ni protiv čega je i - koji može nanijeti samo štetu.

Mladen Mirosavljević: Mislim da premijer Vučić nije imao nikakve dileme oko toga da eventualni referendum neće donijeti ništa dobro i da može imati samo loše posljedice po Republiku Srpsku. Takvim stavom on je postigao dva cilja. Poručio je strancima da on može da utiče na predsjednika Dodika, a svom biračkom tijelu da vodi brigu o Srbima u Republici Srpskoj. Međutim, ponašanje Milorada Dodika nakon Vučićeve molbe govori o tome da se on osjeća dovoljno jak, dovoljno moćan i dovoljno nezavisan od premijera Vučića da može i dalje da gura svoju priču o referendumu. Inače, mislim da je, kad je riječ o referendumu, Dodikov najveći saveznik Dragan Čović, trenutni predsjedavajući Predsjedništva BiH, koji ima isto mišljenje o sudu i tužilaštvu BiH kao i Dodik.

Omer Karabeg: Da li će Dodik na kraju ipak poslušati Vučića i odustati od referenduma ili će insistirati na njegovom održavanju?

Mladen Mirosavljević: Ja mislim da Dodik nikada ozbiljnije nije mislio da provede neku svoju inicijativu nego što je to slučaj sa ovim referendumom, ali će, zbog oštrih reakcija koje su stigle sa svih strana, a koje nije očekivao u takvom obimu, potražiti elegantan izlaz iz ove situacije - dobar izgovor da odustane od referenduma.

Ivan Šijaković: Naravno da će ga poslušati, jer njemu je odnos sa Vučićem izuzetno važan ne samo zbog vlastite političke sudbine, nego i sudbine cele grupe bogatih ljudi u Republici Srpskoj. Naći će on način kako da odustane od referenduma. Uostalom, mnogo toga oko referenduma je nejasno. U Narodnoj skupštini Republike Srpske je usvojena odluka o njegovom raspisivanju, ali nije rečeno kada će se tačno održati. Ostavljeno je mnogo prostora da se to razvodnjava, dok se jednog dana ne zaboravi. Mislim da će se to i desiti. Priča je trajala nekoliko meseci i polako će pasti u zaborav. Sve se to radilo radi prikupljanja političkih poena za Dodika, eventualno nešto i za njegovu partiju. Ali glavni cilj je bio popravljanje lične političke pozicije gospodina Dodika.

Omer Karabeg: Da li je za rejting političara u Republici Srpskoj važno da imaju podršku Beograda. Da li im to diže cenu u očima birača? Da li im to obezbeđuje bolje rezultate na izborima?

Mladen Mirosavljević: Naravno. Itekako je bitno ko, kakvu i kolikupodršku ima od ključnih političkih stranaka i lidera iz Srbije. Danas je, naravno, veoma važno imati podršku Srpske napredne stranke i, prije svega, premijera Vučića. Ona je bitna i predsjedniku Dodiku, kao što mu je ranije bila bitna podrška predsjednika Tadića koji je dolazio u Republiku Srpsku i davao mu direktnu podršku u predizbornoj kampanji.

Ivan Šijaković: Građanima u Republici Srpskoj veoma je važno da odnosi između Republike Srpske i Srbije budu dobri. Ljudi se boje da Srbija ne ostavi Republiku Srpsku, da joj ne okrene leđa. Zbog toga svaki političar - mislim na one značajnije, koji su stalno u političkoj vrtešci - želi da ima dobre odnose sa vlašću u Srbiji. To značajno utiče na njegov rejting.

Omer Karabeg: Na kraju, da se vratimo pitanju iz naslova ove emisije. Koliko vlast u Banjaluci zavisi od Beograda?

Mladen Mirosavljević: Na početku sam rekao da Srbe iz Republike Srpske i one iz Srbije vezuje, prije svega, pripadnost istom narodu, religiji i kulturi. Međutim, zanimljivo bi bilo napraviti analizu kvaliteta veza između Republike Srpske i Srbije. Veoma je upitno koliko se Srbi s obje strane Drine međusobno poznaju. Recimo, školske ekskurzije iz Republike Srpske obavezno idu u Srbiju, ali nikada nisam vidio, niti čuo ni za jednu ekskurziju iz Srbije koja je došla u Republiku Srpsku. Zanimljivo mi je i kako neki iz Srbije, za koje se smatra da mogu kompetentno pričati o Republici Srpskoj, u stvari pojma nemaju o životu u njoj, niti o Srbima s ove strane Drine. Zbog toga ja smatram da su te veze više u narativnoj ravni nego što u stvarnosti postoji tolika zavisnost Republike Srpske i njenog rukovodstva od Srbije i njenog rukovodstva. Mislim da na to utiče i nezavidna ekonomska i politička situacija u Republici Srpskoj, kao i činjenica da se i Srbija nalazi u nezavidnoj političkoj i ekonomskoj situaciji. Sve su to razlozi što Srbija i njeno rukovodstvo nemaju veći uticaj na Republiku Srpsku i njeno rukovodstvo.

Ivan Šijaković: Ako govorimo o politici - dolasku na vlast i održavanju na vlasti, Republika Srpska mnogo zavisi od Srbije. Nema nijednog političara koji bi mogao da postigne ozbiljniji uspeh na izborima, ako bi u svojoj kampanji govorio protiv vlasti u Srbiji i protiv Srbije. Velika je zavisnost vlasti u Republici Srpskoj od vlasti u Srbiji.