Anthony Wesolowsky (Priredio: Dragan Štavljanin)
Iznenadna ostavka predsednika FIFA Sepa Blatera u trenutku kada Svetsku fudbalsku organizaciju potresa skandal zbog korupcije, može izazvati nervozu u Rusiji s obzirom da se sada pažnja usmerava na to kako je dobila organizaciju Mundijala 2018.
Šokantno povlačenje Sepa Blatera usred optužbi za korupciju u FIFA otvara mnoge dileme – na primer, da li se može dovesti u pitanje organizacija svetski fudbalskih prvenstava u Rusiji 2018. i Kataru 2022. godine s obzirom da američko i švajcarsko pravosuđe istražuje navode o korupciji prilikom odlučivanja o domaćinu ovih šampionata.
Katarski i ruski zvaničnici odbijaju navode da su podmićivali pojedine članove rukovodstva FIFA da bi dobili organizaciju, iako se u mnogim medijskim i drugim izveštajima ukazivalo na sumnjive radnje.
Gavin Hamilton, glavni urednik svetskog fudbalskog magazina “World Soccer Magazine”, kaže za Radio Slobodna Evropa da su netačne tvrdnje iz Moskve da je cilj američke istrage da kazni Rusiju.
Po njegovim rečima, tužilaštvo SAD se za sada fokusiralo na istragu navoda o korupciji u regionalnim fudbalskim organizacijama u Americi i Karibima (CONCACAF).
Međutim, to ne znači da ruski zvaničnici ne treba da se pribojavaju pre svega istrage švajcarskih organa.
“Postoje sumnje oko učešća Rusije u nadmetanju jer je bio postignut dogovor o uzajamnog pordšci kandidaturi Španije i Portugalije za turnir 2018. i Katara 2022. Međutim, dok je Katar dobio glasove članova FIFA koji su podupirali špansku i portugalsku kandidaturu, izostala je podrška simpatizera Katara Madridu i Lisabonu, koji su umesto toga glasali za Rusiju. Moskva je uspela da ubedi FIFA da će bolje organizovati prvenstvo od Španije i Portugalije”, objašnjava Hamilton.
On podseća da Moskva uopšte nije bila kooperativna prema Majklu Garsiji (Michael Garcia), američkom tužiocu kome je FIFA poverila istragu kandidature Rusije i Katara.
“Nije mu bilo omogućeno da razgovara sa ljudima iz ruskog organizacionog komiteta, jer mu jednostavno nije dozvoljen ulazak u zemlju. Nakon toga je saopšteno da je uništen kompjuter u kome se nalaze podaci o kandidaturi Moskve”, istiće Hamilton.
Garsija je podneo ostavku prošlog decembra nakon što je FIFA odlučila da objavi samo izvode iz njegovog izveštaja.
On se nije složio sa zaključkom FIFA da nije bilo nepravilnosti u kandidaturi Katara i Rusije, mada ih nije javno optužio.
Eksperti smatraju da je prerano procenjivati da li će švajcarska i američka istraga utvrditi takve nepravilnosti a što bi navelo zvaničnike Svetske fudbalske organizacije da preispitaju odluku o održavanju turnira u Rusiji i Kataru.
U slučaju Moskve vreme nije na strani istražitelja.
“Pripreme za prvenstvo u Rusiji su daleko odmakle. Ostalo je još svega tri godine, tako da bi premeštanje turnira u drugu državu bilo veoma problematično i uključivalo velike sudske troškove”, smatra Hamilton.
Doduše, bilo je takvih presedana. Tako je svetsko prenstvo 1986. održano u Meksiku umesto u Kolumbiji kako je prvobitno planirano.
Međutim, tu odluku 1982. nije donela FIFA već vlada u Kolumbiji koja se suočavala sa ekonomskim problemima kao i sve učestalijim oružanim akcijama gerile M-19.
FIFA je to prihvatila i ubrzo su SAD, Kanada i Meksiko odabrani kao zamena, pošto se Brazil povukao.
Blaterovo povlačenje je loša vest za Moskvu, piše ruski dnevni list
Komersant.
Rusija je bila jedna od najglasnijih simpatizera Blatera, podržavajući njegov peti po redu izbor za predsednika FIFA.
Ovaj list podseća da je Blater branio Rusiju od kritika sa Zapada nakon što je odabrana za domaćina Mundijala.
Kada je nedavno izbio skandal u kome je uhapšeno nekoliko visokih zvaničnika FIFA osumnjičenih za korupciju, ruski predsednik Vladimir Putin je branio Blatera, ističući da su američka i švajcarska istraga politički motivisane
Vladimir Putin i Sep Blater, oktobar 2014.
Putin je optužio 28. maja SAD zbog “novih pokušaja da proširi svoju jurisdikciju na druge države”. Ruski predsednik je istakao da “nema dilemu” da je cilj istrage da se spreči ponovni izbor Blatera.
Odnosi Zapada i Moskve su dostigli hladnoratovski nivo zbog sukoba u Ukrajini.
Kada je skandal izbio prošle sedmice, ruski zvaničnici su listom negirali da su umešani u bilo kakve nepravilnosti na koje sumnja američka i švajcarska istraga.
“Nema dileme da se svetsko prvenstvo održava 2018. u SAD umesto u Rusiji, onda ne bi uopšte bilo hapšenja”, tvrdi Vasilij Šestakov, poslanik ruskog parlamenta.
Sedam zvaničnika FIFA je uhapšeno u Cirihu 27. maja u sklopu američke istrage. Njima predstoji deportacija po optužbi da su primili više od 100 miliona dolara mita.