Uoči obeležavanja decenije od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, u Beogradu je pokrenuta inicijativa za izgradnju spomenika njemu u čast. Ukoliko predlog dobije zeleno svetlo nadležne komisije i Skupštine grada, očekuje se da bi Beograd za oko godinu dana mogao imati obeležje stradalog državnika.
Desetogodišnjicu ubistva prvog demokratskog premijera Srbija dočekuje tek sa inicijativom da se Zoranu Đinćiću u prestonici Beogradu podigne spomenik. Za to vreme u Prokuplju Đinđić je dobio memorijal, a u nekoliko mesta ukljujući i glavni grad postoje trgovi, ulice i platoi sa njegovim imenom. Inicijativu je pokrenulo 50 gradskih odbornika Demokratske stranke i Socijaldemokratske partije, koji su se založili za izgradnju spomenika državniku, koga mnogi smatraju pokretačem ključnih reformi u Srbiji. To je, kako objašnjavaju i glavni motiv zbog kog bi Beograd i njegovi građani trebalo da mu se oduže.
Božidar Đelić, jedan od bliskih Đinđićevih saradnika u vladi koju je predvodio pokojni premijer uverava da inicijativa nema nikakve veze sa dnevnom politikom, dok otklon od 10 godina objašnjava distancom koja je njegovim sledbenicima i protivnicima potrebna da jasnije uvide značaj dela koja je ostavio iza sebe.
“Bitno je da spomenik bude predmet konsenzusa i zato nije loše da postoji određena istorijska distanca. Da i oni koji možda tokom njegovog delovanja se nisu slagali sa njim danas vide njegovu veličinu i podrže, makar tada bili njegovi protivnici, ideju da jedan takav velikan velikan srpske demokratije dobije u Beogradu jedan takav spomenik", naglasio je Đelić.
Za sada još nije poznata moguća lokacija spomenika o čemu će, pošto je inicijativa predata, odluku doneti nadležna komisija i Skupština grada, a čitava procedura koja bi rezultirala postavljanjem spomenika mogla bi trajati godinu dana. U postupku su planirane i konsultacije sa građanima, a one sa kojima smo razgovarali, iznenađuje činjenica što premijer Đinđić već nema vidljivo obeležje u Beogradu.
Simbol emancipacije Srbije
Međutim, memorijali Đinđiću su neretko izazivali burne reakcije mahom njegovih političkih protivnika i ekstremističkih grupa, a obeležja postavljena njemu u čast su uništavana. Još su sveža sećanja na nedavne akcije nekadašnjih Šešeljevih radikala, a danas stožera vlasti u Srbiji Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, koji su plakatima podrške haškom optuženiku Ratku Mladiću prelepljivali table novobeogradskog Bulevara Zorana Đinđića.
Ipak, priča o beogradskom spomeniku Zoranu Đinđiću pokazuje da bi se u Srbiji, posle dugo vremena, mogao postići konsenzus o nekom pitanju uz izuzetak lopovluka i njegovog prikrivanja, smatra reditelj Gorčin Stojanović. Međutim, dok se potpuno ne razjasne okolnosti njegovog stradanja, bez obzira na zatvorske kazne neposrednim počiniocima, sve što se čini u vezi sa ubijenim premijerom Srbije ima samo kratkoročni simbolički smisao, kaže Stojanović.
“Nije bitno kada se nešto dešava ovakvog tipa, dakle nešto što se dešava simbolički, nego da se to uopšte dešava. Jer ipak je, prvi potpredsednik Vlade do pre tri godine lepio lažne table sa imenom Ratka Mladića na table sa napisom Bulevar Zorana Đinđića, a sadašnji predsednik Srbije govorio da će se iseliti iz te ulice. Dakle očigledno je bilo potrebno neko vreme. Važno je zbog toga što je Đinđić odavno prestao da bude osoba i postao simbol, koji je očigledno bar deklarativno prihvaćen u Srbiji na opštem nivou. Dakle nesporan simbol nečega što je emancipacija Srbije u svakom smislu: ljudskom, socijalnom, političkom", zaključuje Stojanović.
Spomenik Zoranu Đinđiću trebalo bi da bude tema prve naredne sednice Komisije za nazive spomenika trgova i ulica. Ako mu daju zeleno svetlo, sledeća adresa je Skupština grada od koje se očekuje da ima sluha za simboličnu zahvalnost državniku neretko uvaženijem van nego unutar granica svoje zemlje.
(VIDEO: Jedan od govora Zorana Đinđića u Skupštini)
http://www.youtube.com/embed/1qpL2UlL8AI?rel=0
Desetogodišnjicu ubistva prvog demokratskog premijera Srbija dočekuje tek sa inicijativom da se Zoranu Đinćiću u prestonici Beogradu podigne spomenik. Za to vreme u Prokuplju Đinđić je dobio memorijal, a u nekoliko mesta ukljujući i glavni grad postoje trgovi, ulice i platoi sa njegovim imenom. Inicijativu je pokrenulo 50 gradskih odbornika Demokratske stranke i Socijaldemokratske partije, koji su se založili za izgradnju spomenika državniku, koga mnogi smatraju pokretačem ključnih reformi u Srbiji. To je, kako objašnjavaju i glavni motiv zbog kog bi Beograd i njegovi građani trebalo da mu se oduže.
Božidar Đelić, jedan od bliskih Đinđićevih saradnika u vladi koju je predvodio pokojni premijer uverava da inicijativa nema nikakve veze sa dnevnom politikom, dok otklon od 10 godina objašnjava distancom koja je njegovim sledbenicima i protivnicima potrebna da jasnije uvide značaj dela koja je ostavio iza sebe.
“Bitno je da spomenik bude predmet konsenzusa i zato nije loše da postoji određena istorijska distanca. Da i oni koji možda tokom njegovog delovanja se nisu slagali sa njim danas vide njegovu veličinu i podrže, makar tada bili njegovi protivnici, ideju da jedan takav velikan velikan srpske demokratije dobije u Beogradu jedan takav spomenik", naglasio je Đelić.
Za sada još nije poznata moguća lokacija spomenika o čemu će, pošto je inicijativa predata, odluku doneti nadležna komisija i Skupština grada, a čitava procedura koja bi rezultirala postavljanjem spomenika mogla bi trajati godinu dana. U postupku su planirane i konsultacije sa građanima, a one sa kojima smo razgovarali, iznenađuje činjenica što premijer Đinđić već nema vidljivo obeležje u Beogradu.
Simbol emancipacije Srbije
Međutim, memorijali Đinđiću su neretko izazivali burne reakcije mahom njegovih političkih protivnika i ekstremističkih grupa, a obeležja postavljena njemu u čast su uništavana. Još su sveža sećanja na nedavne akcije nekadašnjih Šešeljevih radikala, a danas stožera vlasti u Srbiji Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, koji su plakatima podrške haškom optuženiku Ratku Mladiću prelepljivali table novobeogradskog Bulevara Zorana Đinđića.
Kragujevac: Uništene table sa imenom Zorana Đinđića
Ipak, priča o beogradskom spomeniku Zoranu Đinđiću pokazuje da bi se u Srbiji, posle dugo vremena, mogao postići konsenzus o nekom pitanju uz izuzetak lopovluka i njegovog prikrivanja, smatra reditelj Gorčin Stojanović. Međutim, dok se potpuno ne razjasne okolnosti njegovog stradanja, bez obzira na zatvorske kazne neposrednim počiniocima, sve što se čini u vezi sa ubijenim premijerom Srbije ima samo kratkoročni simbolički smisao, kaže Stojanović.
“Nije bitno kada se nešto dešava ovakvog tipa, dakle nešto što se dešava simbolički, nego da se to uopšte dešava. Jer ipak je, prvi potpredsednik Vlade do pre tri godine lepio lažne table sa imenom Ratka Mladića na table sa napisom Bulevar Zorana Đinđića, a sadašnji predsednik Srbije govorio da će se iseliti iz te ulice. Dakle očigledno je bilo potrebno neko vreme. Važno je zbog toga što je Đinđić odavno prestao da bude osoba i postao simbol, koji je očigledno bar deklarativno prihvaćen u Srbiji na opštem nivou. Dakle nesporan simbol nečega što je emancipacija Srbije u svakom smislu: ljudskom, socijalnom, političkom", zaključuje Stojanović.
Spomenik Zoranu Đinđiću trebalo bi da bude tema prve naredne sednice Komisije za nazive spomenika trgova i ulica. Ako mu daju zeleno svetlo, sledeća adresa je Skupština grada od koje se očekuje da ima sluha za simboličnu zahvalnost državniku neretko uvaženijem van nego unutar granica svoje zemlje.
(VIDEO: Jedan od govora Zorana Đinđića u Skupštini)
http://www.youtube.com/embed/1qpL2UlL8AI?rel=0