Filip Balunović je politolog iz Beograda mlađe generacije. Obrazovao se u Beogradu, Istanbulu, a master studije završio na Evropskom institutu u Nici. U intervjuu za RSE komentariše izborne rezultate za Evropski parlament - šta za budućnost Evropske unije (EU) znači prodor evroskeptika radikalno desne poput francuskog Narodnog fronta i partije leve orijentacije poput grčke Sirize? Da li bi u ovakvoj Evropi jedan Hitler imao šansu da uđe u Evropski parlament?
Balunović: Naravno da sam preterao, ali to je i bio cilj. Kada sam pomenuo teoriju, za koju mislim da je pala u vodu zajedno sa ovim poplavama, mislio sam na Fukujaminu teoriju o kraju istorije, u kojoj je liberalni kapitalizam odneo pobedu nad socijalizmom. Mislim da će se u liberalnom kapitalizmu ovakve stvari sve češće dešavati. Ovakve stvari se inače često dešavaju i postoje mnogobrojne studije koje pokazuju korelaciju između političke agende koja se implementira u sistemu liberalnih kapitalizama i prirodnih katastrofa, nesreća koje dolaze kao posledica nekih sistemskih nedostatak i neulaganja u infrastrukturu, u kojoj se naravno, pogotovo u perifernim zemljama kapitalističkog sistema, kakva je Srbija, ne ulaže jer ta ulaganja nisu profitabilna sa stanovišta dominantne ideologije.
Balunović: Mislim da jesu, makar za trenutak. Mislim da je to najvidljiviji u Bosni i Hercegovini, gde su ti zidovi etnosa i religija najviše podignuti u prethodnih 20-tak godina, ali i ovde. To je proizvod nekih iskustava i nekih priča koje sam čuo. Tako su u jednom autobusu, gde su bili Zvezdini navijači, bili i neki momci iz Sarajeva, koji su se onda sa tim Zvezdinim navijačima upoznali. Ispitivali su ko je odakle i ko je koje veroispovesti. Ispostavilo se da su svi različite veroispovesti, ali su svi složno otišli da grade bedeme u okolini Beograda.
Mislim da su to neki simbolični znaci. Naravno da nismo srušili sve zidove koji su podignuti, ali mislim da u mnogome ta neka simbolička važnost i simbolička snaga pojedinih događaja u ovakvim prilikama može da dobije na značaju u nekom narednom periodu. U tom smislu mislim da, ako ništa, onda smo se za pedalj izdigli iznad onoga u šta smo bili uvučeni u prethodnih 20-tak godina.
Balunović: I na početku 90-tih su ljudi mislili da su sukobi trenutni bljesak, pa su se onda izrodili u nešto što je postalo karakteristično za sećanja svih ljudi u ovom regionu. Ne kažem da će poplave i solidarnost, koja je pokazana među ljudima, bez obzira na njihovu veroispovest ili nacionalnost, poprimiti te razmere, kao što je taj bljesak u pozitivnom kontekstu, za razliku od prvog, negativnog. Ne kažem da će se to dogoditi, ali mislim da je napravljen neki iskorak i da će se ljudi kroz dve, tri, pet ili deset godina godina sećati ovog vremena kao vremena iskazane solidarnosti, koja je možda u svima bila uspavana prethodnih 20 godina. Možda je vreme da je probudimo.
Balunović: Mislim da su obe slike validne, kada se radi o percepciji mlade generacije. Mislim da je druga važna, samo je pitanje koje su okolnosti po sredu i koja će u datim okolnostima isplivati na površinu. Mlada generacija na ovim prostorima jeste izgubljena. Ali ona je u ovakvim trenucima ipak pokazala, na iznenađenje svih, da može da se udruži, ako za tim postoji potreba.
Balunović: Mislim da su ovi izbori obelodanili jedan trend koji u EU postoji od samih začetaka krize. To traje gotovo pa i pre toga. Punu deceniju unazad, svedoci smo trenda rasta ekstremne desnice u Evropi. Ono što smatram ovde relevantnim, kada se radi o analizi prethodnih izbora i najvećeg procenta ekstremne desnice u Evropskom parlamentu, jeste to da je deo naroda, koji je izašao da glasa, postao malo umoran od te post-politike. Kada kažem post-politike onda pre svega mislim na to menadžerisanje i puko upravljanje nekakvim birokratskim poslovima, koje je izuzeto od ideologije, a samim tim i od politike.
Ono što su stranke ekstremne desnice u ovom trenutku u Evropi ponudile jeste povratak političkog u politiku. Mislim da su za to ljudi glasali. Naravno da i dalje, između 70 i 80 procenata političkih snaga u Evropskom parlamentu, dolazi iz redova ideološkog centra, centralne levice i desnice. Ukoliko ovo postaje jedan trend, onda je to razlog za brigu.
Mislim da je Siriza prethodnih godina izgradila veoma ozbiljnu partijsku infrastrukturu i mislim da je jedna od retkih, ako ne i jedina partija tipa jedne ozbiljne levica. Ne bih rekao da je radikalna levica. Ona se ne zalaže za izlazak iz EU. U Grčkoj postoji Komunistička partija, koja se zalaže za izlazak iz EU i napuštanje evro-zone. Siriza nije ta partija. Program Sirize tiče se uglavnom odbijanja diktata iz Brisela.
Balunović: Mislim da ne postoji mogućnost bilo kakve političke saradnje između evroskeptične levice i desnice. Videli smo da čak ne postoji ni mogućnost saradnje među evro-skeptičkom desnicom. Videli smo najave Najdžela Feridža da neće ulaziti u koaliciju sa nacionalnim frontom, najavu Mari Lepen da neće ulaziti u koaliciju, ni sa Zlatnom Zorom, ni sa Jobikom u Mađarskoj. Tu mogućnost bih u potpunosti isključio jer ne vidim ni jedan zajednički imenitelj te zajedničke platforme, pa čak ni taj evroskepticizam, koji se u potpunosti razlikuje na levom i na desnom spektru.
Balunović: Mislim da je to legitiman utisak, ali je to utisak protiv koga levica mora svim snagama da se bori. To je sindrom koji zahvata i nas u Srbiji, da se često leve ideje poistovećuju sa nekim desnim populističkim primitivnim anti-imperijalizmom, koji možemo da čujemo svuda, od nekih umetničkih krugova. Naravno da ne jer svaka levica koja koketira sa Putinom, koketira sa jednom vrstom kapitalizma, koji danas poprima obrise autoritarnog kapitalizma. To je onaj kapitalizam koji danas pokušava da spasi taj kapitalistički sistem u Evropi od njegove demokratske nefunkcionalnosti. To je ono protiv čega levica, uporedo sa borbom protiv evropske birokratije, koja prestavlja kvazidemokratiju, mora da se bori.
Balunović: Ono gde vidim najizrazitiji rasistički pokret, možda čak i neonacistički, je Mađarska. Ona je jedina zemlja na čijem je čelu Viktor Orban, koji je i sam po sebi, čak i za evropske konzervativce, predaleko desno. Borbu za vlast u Mađarskoj trenutno ne sprovodi direktno, ali dozvoljava stvari kao što su nekakve milicije koje patroliraju selima koje su većinski naseljene romskom populacijom. Orbanova vlast dozvoljava rehabilitaciju mnogih nacista iz vremena II svetskog rata.
Mađarska je istovremeno zemlja u kojoj je na vlasti takva partija, koja je na ovim izborima osvojila preko 50 posto glasova. Nema protivtežu u sebi, nego ima oblik koji je još radikalniji i na nivou je grčke Zlatne zore, bugarske Atake, francuskog Nacionalnog fronta, austrijske i holandske Partije slobode. Mislim da Mađarska u mnogome predstavlja paradigmu za ono što nas moguće očekuje i na nivou nekih drugih zemalja EU. Ne mislim da takav trend može da se primi u većini zemalja EU.
Balunović: Postoji jedna značajna razlika između našeg regiona i regiona Evrope, utoliko što ekstremna desnica u Evropi monopolizuje prostor gađenjem nad imigrantima. Ono što je ranije bila mržnja prema komunizmu, danas je mržnja prema islamu. U Hrvatskoj je Karamarkov HDZ odneo pobedu, na veoma malu izlaznost, koja je bila oko 24 posto. Mislim da je slična izlaznost bila i u Hrvatskoj i Sloveniji. Hrvatski HDZ, već 20 i više godina, bazira svoju političku agendu na strahu od takozvanog srpskog komunizma ili jugo-komunizma.
Različite su agende ekstremne desnice u Evropi i u regionu. To ne znači da u istim okolnostima, navale emigranata u ovaj region, ekstremna desnica i u našem regionu ne bi poprimila baš one oblike koje ima ekstremna desnica u Evropi. Vidim da je u Sloveniji Janša odneo pobedu.
Balunović: U srpskom parlamentu ne postoji, ni pozicija ni opozicija, makar ne ideološka. U srpskom parlamentu, među partijama ne postoje nikakve ideološke razlike, ni kada se tiče ekonomskog, ni političkog programa. Oko suštine se sve naše parije slažu. Sve se slažu oko ekonomskih mera. Sada se i SNS, koja je ranije bila radikalna desnica, pomerila ka centru. I ona je sada za evropske integracije i za ljudska prava. Nikakve razlike između pozicije i kvaziopozicije u srpskom Parlamentu nema.
Balunović: Osnovni utisak je bio da se Evropi vraća sve ono što je Evropa u proteklih 60 godina nekako potajno ili skriveno bila.
Balunović: To koketiranje konzervativno sa snagama koje su desnije od konzervativizma se obilo o glavu Evropi. Simptomatičan je jedan podatak, a to je da je u telu koje je bilo zaduženo za pisanje Evropskog ustava, onog Briselskog sporazuma, koji je odbijen u Holandiji i Francuskoj, od 105 članova te komisije, koja je pisala Evropski ustav, niti jedan član nije bio ne-belac, ne-hrišćanin i neevropskog porekla. Mislim da ta činjenica u mnogome pokazuje šta Evropa jeste. Ona jeste desna, ona jeste konzervativna. Ono što se na ovim izborima desilo jeste samo jedno sklizavanje još više u desno. Mislim da je Evropa za to sama kriva.
Balunović: Budućnost EU mislim da je vrlo neizvesna. Ovaj projekat na duže staze ne može da opstane. Mislim da je ovakva Evropa istinska utopija.
Balunović: Nisam siguran kako bih odgovorio na to pitanje, obzirom da sam neko vreme proveo u Briselu i video kako to funkcioniše izbliza. Mislim da Evropa, ovakva kakva jeste, nije spremna da sebe reformiše jer i dalje misli da je u pravu. Mislim da će promena doći s polja. Ako do promene EU dođe, onda će ona doći izvan evropske birokratije i ta evropska birokratija bit će zamenjena nečim što se trenutno nalazi izvan njenih okvira. Da li će to biti političke snage s levog ili desnog spektra, nadam se sa levog.
RSE: Pročitala sam jedan vaš tekst u kome ste izveli jedan vrlo hrabar zaključak: "Mi danas živimo jedan mali, izolovani socijalizam, u kome se ruše nasilno podignuti zidovi nacija, rasa, etnosa i religije. Prerano je objavljen, od strane nekih teoretičara, kraj socijalizma i pobeda neo-liberalizma". Da niste malo preterali?
Balunović: Naravno da sam preterao, ali to je i bio cilj. Kada sam pomenuo teoriju, za koju mislim da je pala u vodu zajedno sa ovim poplavama, mislio sam na Fukujaminu teoriju o kraju istorije, u kojoj je liberalni kapitalizam odneo pobedu nad socijalizmom. Mislim da će se u liberalnom kapitalizmu ovakve stvari sve češće dešavati. Ovakve stvari se inače često dešavaju i postoje mnogobrojne studije koje pokazuju korelaciju između političke agende koja se implementira u sistemu liberalnih kapitalizama i prirodnih katastrofa, nesreća koje dolaze kao posledica nekih sistemskih nedostatak i neulaganja u infrastrukturu, u kojoj se naravno, pogotovo u perifernim zemljama kapitalističkog sistema, kakva je Srbija, ne ulaže jer ta ulaganja nisu profitabilna sa stanovišta dominantne ideologije.
RSE: Da li su se zaista srušili zidovi nacija, rasa, etnosa i religije? Da li je to vaše iskustva i kao volontera u Srbiji?
Balunović: Mislim da jesu, makar za trenutak. Mislim da je to najvidljiviji u Bosni i Hercegovini, gde su ti zidovi etnosa i religija najviše podignuti u prethodnih 20-tak godina, ali i ovde. To je proizvod nekih iskustava i nekih priča koje sam čuo. Tako su u jednom autobusu, gde su bili Zvezdini navijači, bili i neki momci iz Sarajeva, koji su se onda sa tim Zvezdinim navijačima upoznali. Ispitivali su ko je odakle i ko je koje veroispovesti. Ispostavilo se da su svi različite veroispovesti, ali su svi složno otišli da grade bedeme u okolini Beograda.
Mislim da su to neki simbolični znaci. Naravno da nismo srušili sve zidove koji su podignuti, ali mislim da u mnogome ta neka simbolička važnost i simbolička snaga pojedinih događaja u ovakvim prilikama može da dobije na značaju u nekom narednom periodu. U tom smislu mislim da, ako ništa, onda smo se za pedalj izdigli iznad onoga u šta smo bili uvučeni u prethodnih 20-tak godina.
RSE: Mislite li da je to jedan trenutni bljesak ili zaista verujete da će to imati svoje refleksije i u godinama koje dolaze?
Balunović: I na početku 90-tih su ljudi mislili da su sukobi trenutni bljesak, pa su se onda izrodili u nešto što je postalo karakteristično za sećanja svih ljudi u ovom regionu. Ne kažem da će poplave i solidarnost, koja je pokazana među ljudima, bez obzira na njihovu veroispovest ili nacionalnost, poprimiti te razmere, kao što je taj bljesak u pozitivnom kontekstu, za razliku od prvog, negativnog. Ne kažem da će se to dogoditi, ali mislim da je napravljen neki iskorak i da će se ljudi kroz dve, tri, pet ili deset godina godina sećati ovog vremena kao vremena iskazane solidarnosti, koja je možda u svima bila uspavana prethodnih 20 godina. Možda je vreme da je probudimo.
RSE: Imate 27 godina. Da li je prava slika mlade generacije ova, o kojoj je bilo reči povodom katastrofe, dakle mlade generacije koja je iskazala izuzetnu solidarnost i požrtvovanost? Ili je slika mlade generacije, slika jedne bespomoćne, dezorijentisane generacije, sa sistemom vrednosti iz 90-tih?
Balunović: Mislim da su obe slike validne, kada se radi o percepciji mlade generacije. Mislim da je druga važna, samo je pitanje koje su okolnosti po sredu i koja će u datim okolnostima isplivati na površinu. Mlada generacija na ovim prostorima jeste izgubljena. Ali ona je u ovakvim trenucima ipak pokazala, na iznenađenje svih, da može da se udruži, ako za tim postoji potreba.
RSE: Šta su nam pokazali evropski izbori? Koji je vaš utisak oko tih izbora, koji se u javnosti ocenjuje kao politički zemljotres. Misli se na uspon desničara. U vezi sa izbornim rezultatima ima i puno dobrih vesti, a najbolja je da je Evropa i dalje ubedljivo glasala za umerene političke opcije koje su dobile do 80 odsto mandata. Da li je tačno da opasno raste rasizam i da su to pokazali izbori pre svega?
Balunović: Mislim da su ovi izbori obelodanili jedan trend koji u EU postoji od samih začetaka krize. To traje gotovo pa i pre toga. Punu deceniju unazad, svedoci smo trenda rasta ekstremne desnice u Evropi. Ono što smatram ovde relevantnim, kada se radi o analizi prethodnih izbora i najvećeg procenta ekstremne desnice u Evropskom parlamentu, jeste to da je deo naroda, koji je izašao da glasa, postao malo umoran od te post-politike. Kada kažem post-politike onda pre svega mislim na to menadžerisanje i puko upravljanje nekakvim birokratskim poslovima, koje je izuzeto od ideologije, a samim tim i od politike.
Ono što su stranke ekstremne desnice u ovom trenutku u Evropi ponudile jeste povratak političkog u politiku. Mislim da su za to ljudi glasali. Naravno da i dalje, između 70 i 80 procenata političkih snaga u Evropskom parlamentu, dolazi iz redova ideološkog centra, centralne levice i desnice. Ukoliko ovo postaje jedan trend, onda je to razlog za brigu.
RSE: Ove izbore, kažu, obeležile su dve pobede - jedna je ekstremne desnice u Francuskoj i ekstremne levice u Grčkoj. Kažu da su pobedili evroskeptici?!
Mari Le Pen
Balunović: I to je pojava koja nije karakteristična samo za ove izbore, već je karakteristična za EU i za ideološki centar u EU, od II svetskog rata na ovamo. To je izjednačavanje radikalne levice i ekstremne desnice. Evropa je u prethodnih 60-70 godina, pa i pre Drugog svetskog rata, pokazala da se više plaši ekstremne levice od ekstremne desnice i da je u krajnjem scenariju uvek spremnija da sarađuje sa ekstremnom desnicom, nego sa ekstremnom levicom. Mari Le Pen je na krilima sveopšteg rasta rasizma i skepticizma spram emigranata odnela i onu pobedu koja je sve, samo ne iznenađujuća.Mislim da je Siriza prethodnih godina izgradila veoma ozbiljnu partijsku infrastrukturu i mislim da je jedna od retkih, ako ne i jedina partija tipa jedne ozbiljne levica. Ne bih rekao da je radikalna levica. Ona se ne zalaže za izlazak iz EU. U Grčkoj postoji Komunistička partija, koja se zalaže za izlazak iz EU i napuštanje evro-zone. Siriza nije ta partija. Program Sirize tiče se uglavnom odbijanja diktata iz Brisela.
RSE: U Grčkoj je zanimljivo i da je ekstremna desnica Zora, druga po snazi. Ako jačaju evroskeptici unutar EU, da li to znači da se ti evroskeptici, sa desnog i levog boka, mogu u jednom trenutku naći na istoj platformi?
Balunović: Mislim da ne postoji mogućnost bilo kakve političke saradnje između evroskeptične levice i desnice. Videli smo da čak ne postoji ni mogućnost saradnje među evro-skeptičkom desnicom. Videli smo najave Najdžela Feridža da neće ulaziti u koaliciju sa nacionalnim frontom, najavu Mari Lepen da neće ulaziti u koaliciju, ni sa Zlatnom Zorom, ni sa Jobikom u Mađarskoj. Tu mogućnost bih u potpunosti isključio jer ne vidim ni jedan zajednički imenitelj te zajedničke platforme, pa čak ni taj evroskepticizam, koji se u potpunosti razlikuje na levom i na desnom spektru.
RSE: Jedan od komentara jačanje levice u EU jeste da će sada u Briselu Putin imati svoje sledbenike. Da li je levica, koja je ušla u Evropski parlament, bliska Putinu?
Balunović: Mislim da je to legitiman utisak, ali je to utisak protiv koga levica mora svim snagama da se bori. To je sindrom koji zahvata i nas u Srbiji, da se često leve ideje poistovećuju sa nekim desnim populističkim primitivnim anti-imperijalizmom, koji možemo da čujemo svuda, od nekih umetničkih krugova. Naravno da ne jer svaka levica koja koketira sa Putinom, koketira sa jednom vrstom kapitalizma, koji danas poprima obrise autoritarnog kapitalizma. To je onaj kapitalizam koji danas pokušava da spasi taj kapitalistički sistem u Evropi od njegove demokratske nefunkcionalnosti. To je ono protiv čega levica, uporedo sa borbom protiv evropske birokratije, koja prestavlja kvazidemokratiju, mora da se bori.
RSE: Da li vas plaši jačanje rasizma u Evropi? Da li mislite da su u pravu oni koji kažu da bi čak i Hitler imao šanse da uđe u Evropski parlament danas, sa ovakvim stavovima?
Balunović: Ono gde vidim najizrazitiji rasistički pokret, možda čak i neonacistički, je Mađarska. Ona je jedina zemlja na čijem je čelu Viktor Orban, koji je i sam po sebi, čak i za evropske konzervativce, predaleko desno. Borbu za vlast u Mađarskoj trenutno ne sprovodi direktno, ali dozvoljava stvari kao što su nekakve milicije koje patroliraju selima koje su većinski naseljene romskom populacijom. Orbanova vlast dozvoljava rehabilitaciju mnogih nacista iz vremena II svetskog rata.
Mađarska je istovremeno zemlja u kojoj je na vlasti takva partija, koja je na ovim izborima osvojila preko 50 posto glasova. Nema protivtežu u sebi, nego ima oblik koji je još radikalniji i na nivou je grčke Zlatne zore, bugarske Atake, francuskog Nacionalnog fronta, austrijske i holandske Partije slobode. Mislim da Mađarska u mnogome predstavlja paradigmu za ono što nas moguće očekuje i na nivou nekih drugih zemalja EU. Ne mislim da takav trend može da se primi u većini zemalja EU.
RSE: Šta je s našim regionom?
Balunović: Postoji jedna značajna razlika između našeg regiona i regiona Evrope, utoliko što ekstremna desnica u Evropi monopolizuje prostor gađenjem nad imigrantima. Ono što je ranije bila mržnja prema komunizmu, danas je mržnja prema islamu. U Hrvatskoj je Karamarkov HDZ odneo pobedu, na veoma malu izlaznost, koja je bila oko 24 posto. Mislim da je slična izlaznost bila i u Hrvatskoj i Sloveniji. Hrvatski HDZ, već 20 i više godina, bazira svoju političku agendu na strahu od takozvanog srpskog komunizma ili jugo-komunizma.
Različite su agende ekstremne desnice u Evropi i u regionu. To ne znači da u istim okolnostima, navale emigranata u ovaj region, ekstremna desnica i u našem regionu ne bi poprimila baš one oblike koje ima ekstremna desnica u Evropi. Vidim da je u Sloveniji Janša odneo pobedu.
RSE: Kako vidite Srbiju od desne do leve opcije?
Balunović: U srpskom parlamentu ne postoji, ni pozicija ni opozicija, makar ne ideološka. U srpskom parlamentu, među partijama ne postoje nikakve ideološke razlike, ni kada se tiče ekonomskog, ni političkog programa. Oko suštine se sve naše parije slažu. Sve se slažu oko ekonomskih mera. Sada se i SNS, koja je ranije bila radikalna desnica, pomerila ka centru. I ona je sada za evropske integracije i za ljudska prava. Nikakve razlike između pozicije i kvaziopozicije u srpskom Parlamentu nema.
Filip Balunović
Sa druge strane, postoji sporazum između SNS, iz 2011, sa austrijskom Slobodarskom partijom, što može u mnogome da služi kao reper za ono šta ta partija izvorno jeste. Nikada se rukovodstvo SNS, uključujući i sadašnjeg predsednika republike, nije odreklo tog sporazuma, koje je potpisalo sa predsednikom austrijske Slobodarske partije, partije ekstremne desnice, koja je na ovim izborima bila treća u Austriji i koja je već godinama u nazad vrlo relevantan politički faktor u Austriji. Ono što je ipak interesantno za tu partiju u Austriji jeste da najznačajniji deo biračkog tela te partije jeste srpska nacionalna zajednica u Austriji.RSE: Kada ste videli rezultate izbora za Evropski parlament, koji je bio osnovni utisak?
Balunović: Osnovni utisak je bio da se Evropi vraća sve ono što je Evropa u proteklih 60 godina nekako potajno ili skriveno bila.
RSE: Konzervativna, pomalo rasistička?
Balunović: To koketiranje konzervativno sa snagama koje su desnije od konzervativizma se obilo o glavu Evropi. Simptomatičan je jedan podatak, a to je da je u telu koje je bilo zaduženo za pisanje Evropskog ustava, onog Briselskog sporazuma, koji je odbijen u Holandiji i Francuskoj, od 105 članova te komisije, koja je pisala Evropski ustav, niti jedan član nije bio ne-belac, ne-hrišćanin i neevropskog porekla. Mislim da ta činjenica u mnogome pokazuje šta Evropa jeste. Ona jeste desna, ona jeste konzervativna. Ono što se na ovim izborima desilo jeste samo jedno sklizavanje još više u desno. Mislim da je Evropa za to sama kriva.
RSE: Budućnost EU?
Balunović: Budućnost EU mislim da je vrlo neizvesna. Ovaj projekat na duže staze ne može da opstane. Mislim da je ovakva Evropa istinska utopija.
RSE: Da li ona ima snage i energije za ozbiljne reforme?
Balunović: Nisam siguran kako bih odgovorio na to pitanje, obzirom da sam neko vreme proveo u Briselu i video kako to funkcioniše izbliza. Mislim da Evropa, ovakva kakva jeste, nije spremna da sebe reformiše jer i dalje misli da je u pravu. Mislim da će promena doći s polja. Ako do promene EU dođe, onda će ona doći izvan evropske birokratije i ta evropska birokratija bit će zamenjena nečim što se trenutno nalazi izvan njenih okvira. Da li će to biti političke snage s levog ili desnog spektra, nadam se sa levog.