Biznismen i državljanin Bugarske Cvetan Vasilev (Tsvetan Vasilev) koga bugarske vlasti traže zbog sumnje da je proneverio novac i doprineo najvećoj bankarskoj krizi u toj zemlji, više nije na poternici Interpola.
To je Vasilev potvrdio za bugarski servis Radija Slobodna Evropa (RSE).
Obaveštenje o poternici je uklonjeno sa sajta organizacije, a RSE je poslao pitanja i Interpolu.
Međunarodna organizacija kriminalističke policije odlučila je da izbriše sve podatke u svom sistemu koji se odnose na Vasileva jer slučaj više ne ispunjava uslove Interpola.
Od 5. avgusta Cvetan Vasilev više nije na poternici, a odluka je doneta nakon što je Vasilev zatražio od organizacije da razmotri njegov slučaj.
Vasilev je u Srbiji od 2014. godine, kada je pobegao iz Bugarske posle proglašenog bankrota Korporativne komercijalne banke (CCB). Cvetan Vasilev je nekadašnji većinski akcionar te banke.
Vasilev je kasnije optužen za umešanost u 144 slučaja pronevere novca i preti mu kazna od 10 do 20 godina zatvora. Vasilev je optužen u odsustvu jer se nalazi u inostranstvu.
Tužilac u ovom slučaju bankovne pronevere je sadašnji državni tužilac Bugarske Ivan Gešev.
Odluka Interpola ne znači da se Cvetan Vasilev može bez problema vratiti u Bugarsku.
"Vasilev je mogao da se vrati u Bugarsku od samog početka, još 2014. godine, i uhapsili bi ga, kao što će najverovatnije učiniti i sada ako se vrati", rekao je za RSE advokat Konstantin Simeonov.
Pročitajte i ovo: Slučaj Cvetana Vasileva: Sedam godina odlučivanja Srbije o ekstradicijiOn je objasnio da u Bugarskoj Vasilev ima nalog za hapšenje iz 2014. godine, koji još uvek važi i može da se aktivira.
"Pored toga, postoji i evropski nalog za hapšenje, koji nije pod linijom Interpola", rekao je Simeonov.
Cvetan Vasilev je u julu 2021. dobio politički azil u Srbiji.
U februaru 2020. Gešev je optužio Rusiju da štiti Vasileva uz pomoć Srbije.
Pročitajte i ovo: Bugarska ponovo prijavila Srbiju evropskim institucijamaDržavni tužilac je tada pisao Savetu Evrope, predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen (Von der Leyen) i tadašnjem predsedniku Evropskog parlamenta Davidu Sasoliju (Sassoli).