Iza niza tekstova objavljenih u poslednjih mesec i po dana u Ilustrovanoj politici, u kojima se vređaju i diskredituju članovi Komisije za istraživanje ubistava novinara, stoji namera da se oslobode optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, uvereni su predsednik te Komisije i meta ovih napada Veran Matić i fondacija koja nosi ime vlasnika listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin", ubijenog 11. aprila 1999. godine.
Zbog optužbi i uvreda iznetih u poslednjem od tih tekstova, Matić je najavio i da će protiv autora podneti krivičnu prijavu.
U Specijalnom sudu u Beogradu bi 25. decembra trebalo da bude nastavljeno suđenje četvorici nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti, optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
Na njemu bi, kako se očekuje, trebalo da počne iznošenje završnih reči, čime se ovaj proces – gotovo dve decenije od kada je zločin počinjen – privodi kraju.
Istovremeno međutim, kroz četiri teksta u tri broja Ilustrovane politike, nedeljnika u sastavu kompanije Politika čiji je većinski vlasnik država Srbija, od oktobra se vodi se nešto što stručnja javnost karakteriše kao kampanju, i to prljavu, a meta su članovi Komisije za istraživanje ubistava novinara.
Pročitajte i ovo: Kada iz državnih medija pozivaju na linč novinaraPredsednik te Komisije Veran Matić, koji je uz novinarku Ljiljanu Smajlović glavna tema spornih tekstova, za RSE kaže da je uveren da je njihov cilj oslobađanje optuženih za ubistvo Ćuruvije.
„Ono što je centralno mesto svih tekstova do sada, vezano je za tvrdnju da je potrebno, da tako kažem, osloboditi one koji su optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije. Na različite načine se iskazuje u ovim tekstovima da nema dovoljno dokaza da se sudi na ovaj ili onaj način, ali to je nešto što je zajednički imenitelj i mislim da su svi ovi tekstovi upravo nastali samo zbog toga“, rekao je Matić.
Utisak Verana Matića dele i u Fondaciji Slavko Ćuruvija iz koje je, uz osudu „kampanje kojom list Ilustrovana politika ugrožava bezbednost osnivača Komisije za istraživanje ubistava novinara Verana Matića i Ljiljane Smajlović“, navode i da „čitava kampanja izaziva sumnju da je u toku pokušaj da se optuženi za ubistvo aboliraju, a da se dokazi protiv njih pripišu „ratnoj propagandi“ NATO i Vašington Posta iz 1999. godine, uz ponovno crtanje meta na čelu Ljiljani Smajlović i Veranu Matiću“, stoji u saopštenju Fondacije.
Predstavnik Fondacije i glavni urednik njihovog sajta Cenzolovka, Perica Gunjić, ukazuje za RSE da tekstovi dolaze u trenutku kada se suđenje za ubistvo Ćuruvije privodi kraju.
„Ti tekstovi u Ilustrovanoj politici koji se na zaista odvratan način bave tom temom iznose niz laži i dezinformacija, poluinformacija i tako dalje, a među njima su i one koje se tiču toga da po ilustrovanoj politici nema dovoljno dokaza za to da su optuženi izvršili, odnosno organizovali taj zločin i tako dalje. Primećujemo jednostavno tu vezu“, rekao nam je Gunjić
Na naslovnoj strani Ilustrovane politike od ponedeljka 11. decembra, objavljena fotomontaža slike Bogorodice kako hrani Isusa sa likovima novinara Ljiljane Smajilović i Verana Matića, kao i ambasadora SAD u Srbiji Kajla Skata.
Unutar tih korica su dva teksta - "Verane, Verane, šta to radiš, mamografu jedan" Gorana Kozića i „Ljiljanine laži“ Đorđa Martića, u kojima autori pomenute novinare nazivaju lopovima, antiratnim profiterima, izdajnicima...
Kozić i Martić su, podsetimo, poznati još iz vremena režima Slobodana Miloševića devedesetih godina, kada su bili na visokim pozicijama u državnim medijima. Kozić je bio glavni urednik TV Politika, dok je Martić bio urednik Ekspres Politike, u vreme kada je objavljen tekst „Ćuruvija dočekao bombe“ koji se smatra delom kampanje protiv Ćuruvije, vođenje u danima pre nego što je ubijen.
Prvi u nizu tekstova usmerenih na članove Komisije za istragu ubistava novinara objavljen je 30. oktobra pod naslovom „Psi su pušteni“, a naredni dve nedelje kasnije, 13. novembra, tekstom u kojem se Ljiljana Smajlović praktično krivi za NATO bombardovanje Srbije.
Posle poslednjeg teksta u kome mu je posvećeno nekoliko stranica ispunjenih vulgarnim uvredama, Veran Matić je najavio da će Gorana Kozića tužiti.
„Svakako ću podneti krivičnu prijavu protiv (Gorana) Kozića jer se on pojavljuje kao višestruki povratnik u ovakvim slučajevima, sa ovakvim diskreditacijama, lažnim optužbama. Nastojaću da to suđenje bude veoma važno i za njega i da zaustavi tu njegovu potrebu koja stoji i u imenu njegove rubrike ’Ovaj čovek je neuništiv’. Jednostavno je nedopustivo da iznova ciklično imamo ponavljanje ovakvih zaista presedana nedopustivih u novinarstvu i u civilizovanom društvu“, rekao je Matić za RSE.
Pročitajte i ovo: Matić za RSE: Tužiću Kozića zbog teksta u 'Ilustrovanoj Politici'Matić je i ranije ukazivao na probleme koji prate slučaj Ćuruvija, naročito od kada ulazi u završnicu. Tako je u julu ove godine upozorio da je „čitav niz radnji na suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije neobojašnjiv i da ide u smeru oslobađanja optuženih za zločin“. Tada je rekao da je Sudsko veće izbacilo ključni dokaz u procesu optuženima - trake na kojima je u danima ubistva zabeleženo kretanje svih osumnjičenih.
Zbog takvih komentara je međutim optuživan za pritisak na sud i kršenje pretpostavke nevinosti, mada je, kako kaže, sam Apelacioni sud potvrdio takve navode Komisije na čijem je čelu.
„Oni su (dokazi) vraćeni od strane Apelacionog suda. Dakle, nije to bila naša kritika, nego kritika dokazana u samom pravosudnom procesu, da su oni napravili greške koje su zahvaljujući Apelacionom sudu minimalizirane – dokazi su vraćeni u ovaj postupak“, rekao je Matić.
Pročitajte i ovo: Zaštita nezavisnosti sudstva ili pritisak na novinare?Da li se sada o serijalu tekstova objavljenih u Ilustrovanoj politici može govoriti kao o pokušaju pritiska na sud, advokat specijalizovan za medijsko pravo, Slobodan Kremenjak, ne usuđuje se da kaže. „Neka vrsta kampanje, nekakav cilj iza toga je sigurno stajao. Kakav je bio, ne bih se usudio da pretpostavim“, rekao je Kremenjak dodavši da ne veruje da su tekstovi u Ilustrovanoj politici sami za sebe imali cilj da izvrše pritisak na sud, odnosno da izdejstvuju donošenje određene odluke.
„Voleo bih da verujem, kao advokat i kao neko ko se često pojavljuje u sudovima, da su sudovi iznad medijskih natpisa i tekstova, da mogu da se uzdignu iznad toga i da mogu da sude nezavisno bez obzira na tekstove koje mediji objavljuju. Ipak je naš pravosudni sistem nešto drugačiji, nemate laičko suđenje, porotu. Sudije bi morale da znaju kako da se nose sa takvim stvarima i da ne dozvole da one utiču na njih“, rekao je Kremenjak.
Što se samog procesa suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije tiče, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić kaže da je u pitanju veoma važan proces kojim bi trebalo da se „zaustave nekažnjivost ubistava novinara i nasilja nad novinarima“, dodavši da se suđenje vodi već nekoliko godina i da je uložen veliki trud.
„To nije samo pitanje porodice Ćuruvija, to je prvorazredno novinarsko pitanje, pitanje naše profesije i položaja novinara, ali i nacionalno pitanje – da li će ova država graditi pravni sistem koji će moći da se suoči sa nekažnjivoću ubistava novinara ili će se nastaviti po starom“, izjavio je Matić.
Novinar Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici u centru Beograda, a optuženi su tokom prethodnih ročišta odbacili bilo kakvu povezanost s tim zločinom.
Za ubistvo su optuženi načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak.
Optuženi Romić i Radonjić uhapšeni su 13. januara 2014. godine i od tada su u pritvoru (od jula 2017. u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor), a Marković izdržava kaznu od 40 godina zatvora. Kurak je u bekstvu i sudi mu se u odsustvu.
Suđenje je počelo 1. juna 2015. godine. Po optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario njegovu suprugu Branku Prpu u glavu.
Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".