Građani koji protestuju u Ukrajini nemaju poverenja ni u vlast niti u opoziciju zbog mnoštva trulih nagodbi koje su pravili iza zatvorenih vrata u poslednje 23 godine, kaže Natalija Čurikova iz ukrajinskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Opozicija je odbila ponudu da preuzme premijersko mesto, jer ne bi mogla da utiče na bilo šta. Vitalij Kličko je politički neiskusan, a i problem je što je okružen sa kompromitovanim saradnicima.
Čurikova ističe da je armija neutralna, a mnogi u njoj su nezadovoljni vlašću jer policija uživa veće privilegije i opremljenija je. Mnogo toga zavisi i od tajkuna koji kontrolišu mnoge poslanike. Eventualne sankcije EU i SAD bi ih pogodile jer tajkuni su veoma dobro integrisani na evropskom i američkom tržištu, gde izvoze čelik i trguju drugim proizvodima, zatim poseduju luksuzne nekretnine u Londonu i drugim atraktivnim lokacijama na Zapadu.
Čurikova naglašava da Rusija i dalje ima moćne instrumente da utiče na podele u Ukrajini, koje su, ipak, više generacijske i obrazovne nego geografske.
Čurikova: Ne mislim da je još u bezizlaznoj situaciji, ali sve što se dešava vodi ka tome jer gubi kontrolu nad velikim delom zemlje iako je Janukovičeva Partija regiona i dalje monolitna a specijalne policijske snage joj lojalne. Ponuda opoziciji da preuzme mesto premijera i zamenika premijera još jedan je pokazatelj da Janukovič ne shvata šta se dešava u zemlji. Naime, opozicioni lideri ne mogu da predvode demonstrante već samo da im se pridruže. Stoga lideri opozicije ne mogu da preuzmu odgovornost za zbivanja u zemlji jer ništa ne kontrolišu. Najpre, ne kontrolišu demonstrante u Majdanu u centru Kijeva. Samo pet odsto građana koji protestuju u ovom delu ukrajinske prestonice kažu da su se okupili da bi podržali lidere opozicije. Istovremeno, ponuda da prezume premijersku poziciju kao i da Vitalij Kličko postane ministar za humanitarna pitanja – što je ironično jer njemu kao bivšem šampionu sveta u boksu ne priliči ta funkcija – za opoziciju je besmislena jer ne bi skoro ništa kontrolisala zato što Janukovičeva partija i dalje ima ključnu reč u parlamentu, pa bi služila više kao dekor.
Čurikova: Ne samo to već i da se osiguraju izmene izbornog sistema. Naime, čak i tokom ovih protesta u Majdanu i širom Ukrajine, održani su prevremeni izbori u nekoliko distrikta u zemlji, koji su bili potpuno neregularni.
Čurikova: Demonstranti koji su okupirali vladine zgrade u unutrašnjosti su šarolike političke orijentacije. Kada je reč o građanima koji protestuju u Majdanu već više od dva meseca, polovina njih je iz Kijeva a druga polovina iz unutrašnjosti, uglavnom iz zapadnog dela zemlje, ali ih ima iz centralnog i čak istočnog područja, koje je inače tradicionalno uporište Janukoviča i izloženo većoj političkoj represiji. Međutim, uprkos tome, građani su ustali i u nekoliko gradova na istoku Ukrajine.
Pogledajte Ukrajina - mapa zauzetih institucija na većoj karti
Čurikova: Ovi protesti su započeli kao nepolitički, odnosno bez jasnog i direktnog uticaja stranaka. Demonstranti traže da se poštuju njihova ljudska i nacioanlna prava, dostojanstvo, protestujući protiv mešanja Rusije koja je omela potpisivanje sporazuma Ukrajine sa Evropskom Unijom o asocijaciji. Proteste su započeli studenti. Kada ih je policija pretukla, onda su se pridružili njihovi roditelji i mnogi drugi građani iz različitih segmenata društva: penzioneri, stručnjaci za informacione tehnologije, čak i pojedini državni službenici.
Čurikova: Evropska Unija je neka vrsta sinonima za visoke standarde u poštovanju sloboda, u organizaciji političkog života. Dakle, kada se pominje Evropa na ovim protestima, to znači želju da se poštuju ljudska prava Ukrajinaca.
Demonstranti ne veruju liderima opozicije
Čurikova: Oni nemaju poverenja u političku klasu u celini. Demonstranti smatraju da nema velike razlike između opozicionih i vladajuće Partije regiona. Građani su razočarani zbog mnoštva trulih nagodbi koje su pravile različite političke opcije iza zatvorenih vrata u poslednje 23 godine. Dakle, vlada veliko podozrenje prema političarima i uopšte ličnostima koje su dugo prisutne u javnosti.
Čurikova: Juščenka, pre toga Kučme. Svi sadašnji ukrajinski političari, osim Klička, aktivni su na javnoj sceni još od vremena pre Narandžaste revolucije 2004.
Čurikova: To je najslabija i, istovremeno, najjača karika u protestima u Ukrajini da ih političari ne predvode, odnosno da demonstranti osećaju da je u pitanju njihova autentična akcija. Oni su se samoorganizovali, postoje razne male grupe koje sarađuju i horizontalno su povezane ne samo u Kijevu već i drugim regionima u zemlji.
Čurikova: Građani su nakon dve meseca protesta pokazali istrajnost uprkos nasilju. Policija traga za pojedinim demonstrantima u Majdanu. Neki od njih su nestali. Pretpostavlja se da su pritvoreni. Sve to, zapravo, podstiče umesto da slabi demonstracije.
Čurikova: Oni imaju podršku građana koji su glasali za njih na prošlim izborima. Naravno, lideri opozicije mogu da računaju i na podršku demonstranata u Majdanu u meri u kojoj zastupaju njihove stavove u pregovorima sa vlastima, ali ne više od toga.
Čurikova: Moguće je, mada on nema veliko političko iskustvo. Takođe, njegovi najbliži saradnici ne uživaju preveliko poverenje u javnosti. Oni su odranije politički aktivni i nisu se baš proslavili prevelikim zalaganjem za demokratiju, već su se kompromitovali angažmanom u različitim političkim taborima. Verujem da tu vodeću ulogu može da preuzme i neko iz civilnog društva. Njihova imena nisu mnogo poznata široj javnosti, jer tokom ovih protesta nastoje da izbegnu snage bezbednosti koje ih proganjaju.
Tu je i Anatolih Hrecenko, ministar odbrane za vreme Juščenka i Timošenko, koji može biti od velike koristi u ovakvoj situaciji. Međutim, nije toliko bitno da se pojavi lider opozicije koji bi pobedio Janukoviča i postao novi predsednik države. Naime, sve je rasprostranjenije uverenje u civilnom društvu, ekspertima pa i među političarima da treba promeniti ustav i Ukrajina postane parlamentarna republika tako da funkcija šefa države bude samo reprezentativna.
Čurikova: Ona je i dalje popularna, mada i kompromitovana. Ipak, ako dođe do promena, ona će biti oslobođena i biće svakako jedan od najozbiljnijih kandidata za najviše funkcije.
Tajkuni bliži Zapadu nego Rusiji
Čurikova: Ostavka visokog zvaničnika u Janukovičevoj administraciji je na prvi pogled dobar znak. Međutim, njega je zamenio još rigidniji političar, što nagoveštava da bi vlasti mogle da se okrenu još nasilnijem scenariju. Međutim, one ne raspolažu dovoljnim resursima da se obračunaju sa demonstrantima. U tom smislu, test će biti situacija u istočnoj Ukrajini gde su građani zauzeli nekoliko zgrada regionalne administracije, ali ih je policija izbacila. Vlasti osim specijalne policije koriste i grupe huligana, koje se nazivaju „tetuški“, po imenu jednog od svojih lidera, koji je tukao novinare u maju prošle godine.
Čurikova: Armija je zasada neutralna. Međutim, ako se situacija pogorša i Janukovič odluči da upotrebi vojsku za obračun sa demonstrantima, to će onda biti kraj njegovog režima. Mnogi u armiji su nezadovoljni svojim statusom, zbog njenog zapostavljanja u odnosu na policiju koja je mnogo bolje opremljena.
Čurikova: U toku su razgovori tajkuna u Ukrajini, koji su prilično jedinstvena grupa najmoćnijih ljudi ne samo u smislu bogatstva već i političkog uticaja. Oni su tokom vikenda izrazili zabrinutost zbog razvoja događaja. Najbogatiji Ukrajinac Rinat Ahmetov, koji je utrostručio svoj imetak u poslednjih nekoliko godina tokom Janukovičeve vladavine ali je dosta zaradio i za vreme Viktora Juščenka, kontroliše prema nekim informacijama oko 50 Janukovičevih poslanika u parlamentu. Ukoliko Ahmetov povuče podršku sadašnjem ukrajinskom lideru, to će onda biti kraj njegove vladavine.
Čurikova: To zavisi od mnogo činilaca, uključujući i pretnje EU i SAD da će uvesti sankcije Ukrajini. Naime, tajkuni su veoma dobro integrisani na evropskom i američkom tržištu, gde izvoze čelik i trguju drugim proizvodima, zatim poseduju luksuzne nekretnine u Londonu i drugim atraktivnim lokacijama na Zapadu.
Čurikova: Da, ali ne u meri kao sa Zapadom. Ako treba da biraju između putovanja samo u Moskvu, Sank Petersburg, Soči i Novosibirsk ili u London, Davos i druga atraktivna mesta na Zapadu, jasno je kakav će biti izbor ukrajinskih tajkuna.
Čurikova: Tačno. Međutim, ukrajinski tajkuni veoma jasno shvataju kako funkcioniše poslovanje sa Rusijom. Ako Rusija bude jedini ili glavni ekonomski partner koji određuje pravila igre, onda će ukrajinski oligarsi biti potisnuti, a oni su naučili da stvaraju bogatstvo jedino u uslovima monopola.
Čurikova: Ne treba zaboraviti da su protesti započeli zbog protivljenja Rusije sporazumu Evropske Unije i Ukrajine o asocijaciji. Janukovič je kazao da će ukrajinska ekonomija pretrpeti veliku štetu zbog pritiska Rusije. Međutim, nije moguće graditi dugoročne odnose sa susedima na takvim osnovama. Građani Ukrajine to uviđaju, ali i shvataju da Rusija i dalje raspolaže moćnim mehanizmima da utiče na pogoršanje stanja u Ukrajini. Znamo kako to izgleda na primeru Pridnjestrovlja, Nagorno Karabaha, Južne Osetije i Abhazije gde je Rusija stvorila kontrolisani haos od kojeg jedino ima koristi. Niko ne želi da se takav scenario ponovi u Ukrajini. Istovremeno, mnogi u Ukrajini shvataju da ako dozvole da Rusija iskoristi nesređenu prilike u zemlji i nemaju jasan odgovor na izazove, onda ništa neće zaustaviti Moskvu da dalje ojača svoj uticaj.
Čurikova: Te podele nisu toliko geografske koliko generacijske i obrazovne. Dakle, mladi ljudi čak i u Donjecku, Odesi i Harkovu na istoku zemlje žele da studiraju bez plaćanja mita profesorima, što je prilično rasprostranjena praksa, zatim da ne budu izlagani pritiscima policije. Starije generacije su, pak, sklonije razmišljanju u starim ideološkim kategorijama da je Zapad protiv Ukrajine i Sovjetskog Saveza, jer mentalno oni još žive u sovjetsko vreme. Takvim podelama su doprinele i vlasti jer su za 23 godine nezavisnosti malo učinile da reformišu društvo. Mediji na istoku zemlje služe u velikoj meri kao propagandno oruđe, tako da građani ne dobijaju objektivne informacije, pa deo njih i dalje smatra da Zapad nastoji da okupira Ukrajinu.
Opozicija je odbila ponudu da preuzme premijersko mesto, jer ne bi mogla da utiče na bilo šta. Vitalij Kličko je politički neiskusan, a i problem je što je okružen sa kompromitovanim saradnicima.
Čurikova ističe da je armija neutralna, a mnogi u njoj su nezadovoljni vlašću jer policija uživa veće privilegije i opremljenija je. Mnogo toga zavisi i od tajkuna koji kontrolišu mnoge poslanike. Eventualne sankcije EU i SAD bi ih pogodile jer tajkuni su veoma dobro integrisani na evropskom i američkom tržištu, gde izvoze čelik i trguju drugim proizvodima, zatim poseduju luksuzne nekretnine u Londonu i drugim atraktivnim lokacijama na Zapadu.
Čurikova naglašava da Rusija i dalje ima moćne instrumente da utiče na podele u Ukrajini, koje su, ipak, više generacijske i obrazovne nego geografske.
RSE: Lideri opozicije su odbili predlog predsednika Ukrajine Janukoviča da preuzmu mesto premijera i zamenika premijera. Da li ova, na prvi pogled darežljiva ponuda, znači da je Janukovič u sve bezizlaznijoj situaciji?
Čurikova: Ne mislim da je još u bezizlaznoj situaciji, ali sve što se dešava vodi ka tome jer gubi kontrolu nad velikim delom zemlje iako je Janukovičeva Partija regiona i dalje monolitna a specijalne policijske snage joj lojalne. Ponuda opoziciji da preuzme mesto premijera i zamenika premijera još jedan je pokazatelj da Janukovič ne shvata šta se dešava u zemlji. Naime, opozicioni lideri ne mogu da predvode demonstrante već samo da im se pridruže. Stoga lideri opozicije ne mogu da preuzmu odgovornost za zbivanja u zemlji jer ništa ne kontrolišu. Najpre, ne kontrolišu demonstrante u Majdanu u centru Kijeva. Samo pet odsto građana koji protestuju u ovom delu ukrajinske prestonice kažu da su se okupili da bi podržali lidere opozicije. Istovremeno, ponuda da prezume premijersku poziciju kao i da Vitalij Kličko postane ministar za humanitarna pitanja – što je ironično jer njemu kao bivšem šampionu sveta u boksu ne priliči ta funkcija – za opoziciju je besmislena jer ne bi skoro ništa kontrolisala zato što Janukovičeva partija i dalje ima ključnu reč u parlamentu, pa bi služila više kao dekor.
RSE: Opozicija, dakle, traži radikalne promene, što uključuju smenu cele vlade i raspisivanje prevremenih parlamentarnih i verovatno predsedničkih izbora?
Čurikova: Ne samo to već i da se osiguraju izmene izbornog sistema. Naime, čak i tokom ovih protesta u Majdanu i širom Ukrajine, održani su prevremeni izbori u nekoliko distrikta u zemlji, koji su bili potpuno neregularni.
RSE: Pomenuli ste veoma interesantan moment da lideri opozicije ne kontrolišu demonstrante u Majdanu. Ko su građani koji protestuju tamo, zatim ko je zauzeo pojedine vladine zgrade u unutrašnjosti zemlje?
Čurikova: Demonstranti koji su okupirali vladine zgrade u unutrašnjosti su šarolike političke orijentacije. Kada je reč o građanima koji protestuju u Majdanu već više od dva meseca, polovina njih je iz Kijeva a druga polovina iz unutrašnjosti, uglavnom iz zapadnog dela zemlje, ali ih ima iz centralnog i čak istočnog područja, koje je inače tradicionalno uporište Janukoviča i izloženo većoj političkoj represiji. Međutim, uprkos tome, građani su ustali i u nekoliko gradova na istoku Ukrajine.
Pogledajte Ukrajina - mapa zauzetih institucija na većoj karti
RSE: Koji je njihov politički program, jer, ako sam vas dobro shvatio, mada građani protestuju u Majdanu, oni istovremeno ne podržavaju u velikoj meri ni opozicione lidere?
Čurikova: Ovi protesti su započeli kao nepolitički, odnosno bez jasnog i direktnog uticaja stranaka. Demonstranti traže da se poštuju njihova ljudska i nacioanlna prava, dostojanstvo, protestujući protiv mešanja Rusije koja je omela potpisivanje sporazuma Ukrajine sa Evropskom Unijom o asocijaciji. Proteste su započeli studenti. Kada ih je policija pretukla, onda su se pridružili njihovi roditelji i mnogi drugi građani iz različitih segmenata društva: penzioneri, stručnjaci za informacione tehnologije, čak i pojedini državni službenici.
RSE: Svi oni su proevropski orijentisani?
Čurikova: Evropska Unija je neka vrsta sinonima za visoke standarde u poštovanju sloboda, u organizaciji političkog života. Dakle, kada se pominje Evropa na ovim protestima, to znači želju da se poštuju ljudska prava Ukrajinaca.
Demonstranti ne veruju liderima opozicije
RSE: Zašto ne podržavaju opozicione lidere makar u ovoj fazi dok se ne izbore za promene?
Čurikova: Oni nemaju poverenja u političku klasu u celini. Demonstranti smatraju da nema velike razlike između opozicionih i vladajuće Partije regiona. Građani su razočarani zbog mnoštva trulih nagodbi koje su pravile različite političke opcije iza zatvorenih vrata u poslednje 23 godine. Dakle, vlada veliko podozrenje prema političarima i uopšte ličnostima koje su dugo prisutne u javnosti.
Ukrajinski demonstranti ne odustaju
RSE: Mislite tokom vladavine Viktora Jušćenka i Julije Timošenko?
Čurikova: Juščenka, pre toga Kučme. Svi sadašnji ukrajinski političari, osim Klička, aktivni su na javnoj sceni još od vremena pre Narandžaste revolucije 2004.
RSE: Kažete da su demonstranti sumnjičavi i prema liderima opozicije. Imaju li oni neku internu organizaciju, jer spontani protesti mogu da splasnu ako ne postoji jasan plan i unutrašnja struktura?
Čurikova: To je najslabija i, istovremeno, najjača karika u protestima u Ukrajini da ih političari ne predvode, odnosno da demonstranti osećaju da je u pitanju njihova autentična akcija. Oni su se samoorganizovali, postoje razne male grupe koje sarađuju i horizontalno su povezane ne samo u Kijevu već i drugim regionima u zemlji.
RSE: Protesti traju dva meseca. Da li zbog te labave organizacije mogu da izgube energije i ospu se?
Čurikova: Građani su nakon dve meseca protesta pokazali istrajnost uprkos nasilju. Policija traga za pojedinim demonstrantima u Majdanu. Neki od njih su nestali. Pretpostavlja se da su pritvoreni. Sve to, zapravo, podstiče umesto da slabi demonstracije.
RSE: Na koga računaju lideri opozicije, ako ih, kako kažete, samo deo demonstranata u Majdanu?
Čurikova: Oni imaju podršku građana koji su glasali za njih na prošlim izborima. Naravno, lideri opozicije mogu da računaju i na podršku demonstranata u Majdanu u meri u kojoj zastupaju njihove stavove u pregovorima sa vlastima, ali ne više od toga.
RSE: Da li se neko među opozicionim liderima izdvaja kao ključna ličnost koja bi mogla da objedini različite političke opcije i suprostavi se Janukoviču na eventualnim prevremenim predsedničkim izborima. Da li je to Vitalij Kličko.
Čurikova: Moguće je, mada on nema veliko političko iskustvo. Takođe, njegovi najbliži saradnici ne uživaju preveliko poverenje u javnosti. Oni su odranije politički aktivni i nisu se baš proslavili prevelikim zalaganjem za demokratiju, već su se kompromitovali angažmanom u različitim političkim taborima. Verujem da tu vodeću ulogu može da preuzme i neko iz civilnog društva. Njihova imena nisu mnogo poznata široj javnosti, jer tokom ovih protesta nastoje da izbegnu snage bezbednosti koje ih proganjaju.
Tu je i Anatolih Hrecenko, ministar odbrane za vreme Juščenka i Timošenko, koji može biti od velike koristi u ovakvoj situaciji. Međutim, nije toliko bitno da se pojavi lider opozicije koji bi pobedio Janukoviča i postao novi predsednik države. Naime, sve je rasprostranjenije uverenje u civilnom društvu, ekspertima pa i među političarima da treba promeniti ustav i Ukrajina postane parlamentarna republika tako da funkcija šefa države bude samo reprezentativna.
RSE: Da li Julija Timošenko, koja je u zatvoru, može ponovo igrati značajnu ulogu.
Čurikova: Ona je i dalje popularna, mada i kompromitovana. Ipak, ako dođe do promena, ona će biti oslobođena i biće svakako jedan od najozbiljnijih kandidata za najviše funkcije.
Tajkuni bliži Zapadu nego Rusiji
RSE: Šta se može očekivati u narednom periodu. Nekoliko Janukovićevih saradnika je podnelo ostavku. Da li se nazire rešenje ili će se kriza nastaviti neudogled?
Čurikova: Ostavka visokog zvaničnika u Janukovičevoj administraciji je na prvi pogled dobar znak. Međutim, njega je zamenio još rigidniji političar, što nagoveštava da bi vlasti mogle da se okrenu još nasilnijem scenariju. Međutim, one ne raspolažu dovoljnim resursima da se obračunaju sa demonstrantima. U tom smislu, test će biti situacija u istočnoj Ukrajini gde su građani zauzeli nekoliko zgrada regionalne administracije, ali ih je policija izbacila. Vlasti osim specijalne policije koriste i grupe huligana, koje se nazivaju „tetuški“, po imenu jednog od svojih lidera, koji je tukao novinare u maju prošle godine.
RSE: Pominjete policiju, kakva je uloga armije, da li će ona ostati po strani ili će biti iskorišćena u političkim razračunavanjima?
Čurikova: Armija je zasada neutralna. Međutim, ako se situacija pogorša i Janukovič odluči da upotrebi vojsku za obračun sa demonstrantima, to će onda biti kraj njegovog režima. Mnogi u armiji su nezadovoljni svojim statusom, zbog njenog zapostavljanja u odnosu na policiju koja je mnogo bolje opremljena.
RSE: Da li se naziru pukotine u ukrajinskoj vlasti. Poznato je da kada stotine hiljada građana protestuje nedeljama, onda deo establišmenta, uviđajući da se menjaju politički vetrovi, nastoji da promeni stranu?
Čurikova: U toku su razgovori tajkuna u Ukrajini, koji su prilično jedinstvena grupa najmoćnijih ljudi ne samo u smislu bogatstva već i političkog uticaja. Oni su tokom vikenda izrazili zabrinutost zbog razvoja događaja. Najbogatiji Ukrajinac Rinat Ahmetov, koji je utrostručio svoj imetak u poslednjih nekoliko godina tokom Janukovičeve vladavine ali je dosta zaradio i za vreme Viktora Juščenka, kontroliše prema nekim informacijama oko 50 Janukovičevih poslanika u parlamentu. Ukoliko Ahmetov povuče podršku sadašnjem ukrajinskom lideru, to će onda biti kraj njegove vladavine.
RSE: Da li će to uraditi?
Čurikova: To zavisi od mnogo činilaca, uključujući i pretnje EU i SAD da će uvesti sankcije Ukrajini. Naime, tajkuni su veoma dobro integrisani na evropskom i američkom tržištu, gde izvoze čelik i trguju drugim proizvodima, zatim poseduju luksuzne nekretnine u Londonu i drugim atraktivnim lokacijama na Zapadu.
RSE: Međutim, mnogi od ovih oligarha su povezani i sa Rusijom.
Čurikova: Da, ali ne u meri kao sa Zapadom. Ako treba da biraju između putovanja samo u Moskvu, Sank Petersburg, Soči i Novosibirsk ili u London, Davos i druga atraktivna mesta na Zapadu, jasno je kakav će biti izbor ukrajinskih tajkuna.
RSE: Jasno. Međutim, mislio sam na tesnu povezanost ukrajinske ekonomije sa ruskom od koje zavisi u snabdevanju energijom i drugim sirovinama.
Čurikova: Tačno. Međutim, ukrajinski tajkuni veoma jasno shvataju kako funkcioniše poslovanje sa Rusijom. Ako Rusija bude jedini ili glavni ekonomski partner koji određuje pravila igre, onda će ukrajinski oligarsi biti potisnuti, a oni su naučili da stvaraju bogatstvo jedino u uslovima monopola.
RSE: Rusija je očigledno veoma zainteresovana za zbivanja u Ukrajini, koju istorijski smatra nekom vrstom sanitarnog koridora koji treba da spreči širenje Natoa na istok. Tokom samita Severnoatlantske alijanske u Bukureštu 2008. godine Putin je rekao, navodno, Bušu, da Ukrajina zapravo ne postoji i da je podeljena zemlja. Da li postoji opasnost od deoba u Ukrajini, što bi sprečilo iznalaženje rešenja.
Čurikova: Ne treba zaboraviti da su protesti započeli zbog protivljenja Rusije sporazumu Evropske Unije i Ukrajine o asocijaciji. Janukovič je kazao da će ukrajinska ekonomija pretrpeti veliku štetu zbog pritiska Rusije. Međutim, nije moguće graditi dugoročne odnose sa susedima na takvim osnovama. Građani Ukrajine to uviđaju, ali i shvataju da Rusija i dalje raspolaže moćnim mehanizmima da utiče na pogoršanje stanja u Ukrajini. Znamo kako to izgleda na primeru Pridnjestrovlja, Nagorno Karabaha, Južne Osetije i Abhazije gde je Rusija stvorila kontrolisani haos od kojeg jedino ima koristi. Niko ne želi da se takav scenario ponovi u Ukrajini. Istovremeno, mnogi u Ukrajini shvataju da ako dozvole da Rusija iskoristi nesređenu prilike u zemlji i nemaju jasan odgovor na izazove, onda ništa neće zaustaviti Moskvu da dalje ojača svoj uticaj.
RSE: Rusija je veoma uticajna pre svega na istoku Ukrajine. Međutim, zapadni deo zemlje u velikoj meri naginje ka Evropskoj Uniji. Može li to voditi daljim deobama.
Čurikova: Te podele nisu toliko geografske koliko generacijske i obrazovne. Dakle, mladi ljudi čak i u Donjecku, Odesi i Harkovu na istoku zemlje žele da studiraju bez plaćanja mita profesorima, što je prilično rasprostranjena praksa, zatim da ne budu izlagani pritiscima policije. Starije generacije su, pak, sklonije razmišljanju u starim ideološkim kategorijama da je Zapad protiv Ukrajine i Sovjetskog Saveza, jer mentalno oni još žive u sovjetsko vreme. Takvim podelama su doprinele i vlasti jer su za 23 godine nezavisnosti malo učinile da reformišu društvo. Mediji na istoku zemlje služe u velikoj meri kao propagandno oruđe, tako da građani ne dobijaju objektivne informacije, pa deo njih i dalje smatra da Zapad nastoji da okupira Ukrajinu.