„Čini se da nešto nije u redu u redovima vlasti“, ocenio je za RSE sociolog Čedomir Čupić nakon zbrke u javnosti o navodnim namerama nekih krugova da destabilizuju državu. Epilog intenzivne višednevne konfuzije u Srbiji, od priče u medijima o mogućem državnom udaru do konstatacije premijera da ga nije bilo, je da su građani u strahu nakon svega što su čuli.
„U raznim izjavama, naročito u tabloidima, pominju se neka imena iz najmoćnije vladajuće partije, Srpske napredne stranke. Pa čak se navode i najbliži premijerovi saradnici koji su se, navodno, urotili u nekakvu zaveru. U nekoj dubini, u tami političkog života, u takozvanoj nevidljivoj ideološkoj i stranačkoj stvarnosti, nešto se dešava. Zaštio bi se inače sve to pojavljivalo na javnoj sceni. Neko ima neki interes da to plasira“, kaže Čedomir Čupić, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, uz konstataciju da je teško odgonetnuti pozadinu afere „Državni udar“.
Posle tvrdnji na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom da bi obustava rada zaposlenih u MUP-u mogla da bude uvod u preuzimanje vlasti, i da neke ministarke premijeru “rade o glavi”, uznemirena javnost obaveštena je da je policijski sindikat odustao od štrajka glađu posle sastanka sa predsednikom vlade Aleksandrom Vučićem na kom im je obećana novčana pomoć. Ali da javnost još ne može da odahne, učinila je dramatična obznana ministra odbrane Bratislava Gašića da je premijer Vučić bezbednosno najugroženija ličnost u Srbiji, da je Vojska spremna da ga sačuva i da je formiran poseban štab za njegovu zaštitu.
Najblaže rečeno, kaže za RSE Zoran Mijatović, nekadašnji zamenik načelnika Državne bezbednosti, ova informacija nije za javnost.
“Kada je u pitanju premijer, on se ne brani izjavama pojedinih ministara. Mere zaštite ranije su bile poverene Službi državne bezbednosti koja je premijere štitila kontraobaveštajno i fizički. Tako da je Gašićeva izjava da će premijer Vučić da se štiti posebnim merama, vojskom i tako dalje, više alarmantna nego što ima bilo kakvog smisla. Premijer, bez obzira o kome se radi, statusno mora da se štiti. Svaka druga priča ima nekakav drugi kontekst. Neophodno je da državni organi, kojima je taj posao poveren, taj posao rade.”
Posle napetog iščekivanja šta će se desiti, ko, zašto i kada sprema svrgavanje izabrane vlasti, građanima je u svesti ostala urezana slika konferencije za štampu ministra policije Nebojše Stefanovića u prisustvu brojnih naoružanih pripadnika MUP-a u borbenim uniformama, od kojih su neki nosili i šlemove.
Čedomir Čupić
Ova neobična demonstracija sile, kaže Čedomir Čupić, stvara atmosferu straha.
“To svaki građanin može da doživi kao neku pretnju. Ili, sa druge strane, kao neki cirkus u kome neko nekome preti. Ali to pokazuje veliku nesigurnost vlasti, da nešto nije u redu. A senzacije kada se puštaju uvek imaju zadatak da neke stvari izoštre. To može da bude i pretnja nekim uvođenjem vanrednog stanja ili da se pokaže da će imati odgovor ako se nešto bude dešavalo. Da se kaže ‘mi imamo snagu’, a u ovom slučaju to je sila.”
Takav press, vrh Biroa MUP-a za saradnju sa medijima opravdao je tvrdnjom da nije prvi put da su policijski službenici prisutni na konferencijama za novinare i da je to praksa i policija narazvijenijih država sveta. Koliko su građani zapanjeni činjenicom da je ministar u civilnom objektu bio okružen policajcima u punoj opremi svedoče hiljade komentara na društvenim mrežama, koji pitaju gde se to drže takve konferencije za štampu, jer su je videli jedino u Beogradu, ali odgovora nema.
Zoran Mijatović smatra da objašnjenje nije ni potrebno.
“Ta scenografija je plod histerije koja je tog dana trajala. Uvek je loše kada se neki ministar stavi u funkciju političke stranke. To je bilo nepotrebno. A obrazloženje da je to normalno u svetu, pa mnogo šta je normalno u svetu pa se kod nas ne primenjuje. Tako da je ta odbrana neumesna i bez ikakve težine.”
Sagovornici RSE kažu da bi sektorom bezbednosti u Srbiji trebalo da se bave profesionalci, kao i da bi u ovoj situaciji, umesto širenja panike, najlogičnije bilo da sve sumnje u pripremanje državnog udara ili destabilizaciju države provere policija i pravosuđe, a ne da o tome “raspredaju” političari.
Jer takva atmosfera, zaključuje Čedomir Čupić, ostavlja ozbiljne posledice.
“Ili ljudi to doživljavaju kao pretnju od koje su zastrašeni, ili postaju ravnodušni. Neki se jednostavno osećaju nemoćnim i dižu ruke od političkog života. Na kraju, to se može tumačiti i kao pretnja nekim akterima na političkoj sceni da znaju šta ih očekuje ako budu nešto pokušali.”