Sednica Vlade Srbije, na kojoj je trebalo da bude saopšten ishod dugotrajnih pregovora sa američkom firmom Esmark o preuzimanju velikog gubitaša Železare Smederevo, u utorak ujutro je otkazana kao i pres konferencija premijera Vučića i sve njegove aktivnosti tog dana. Javni servis prenosi da je Esmarku četiri sata ujutro dostavio novu ponudu sa novim uslovima. Pregovori sa Esmarkom, koji se javio na tender, traju od 27. januara iza zatvorenih vrata.
Milan Ćulibrk, ekonomski komentator i glavni urednik NIN-a kaže za RSE da bi opstanak Železare Smederevo u vlasništvu države mogao da posvađa Srbiju i EU, jer Železara ne može da funkcioniše bez pomoći. A od 1. februara Srbija, po sporazumu sa EU, više ne sme da kreditira Železaru.
RSE: Da li je jutrošnje odlaganje sednice Vlade i produžetak pregovora znak da je možda stigla prihvatljivija ponuda od Esmarka?
Ćulibrk: Teško je reći u ovom trenutku da je stigla prihvatljivija ponuda, jer pretpostavljam da onda ne bi bilo odlaganja. Da je bila prihvatljivija onda bi se mnogo lakše usvojila, nego da su traženi neki dodatni uslovi i benefiti za Esmark. Cela ova priča, nažalost, predugo traje uz postavljanje sve novih i novih uslova.. Svi znamo da je jedan od uslova na tenderu bio da nema otpuštanja 5.000 zaposlenih. S obzirom na to koliko već traju pregovori, postavljanje tog pitanja tek sada, deluje malo neozbiljno. Ali ni to nije isključeno, nažalost.
RSE: Mediji prenose nepotvrđene informacije da je Esmark navodno tražio otpuštanje 3.000 radnika?
Ćulibrk: Poslednjeg dana pregovora, dakle nekoliko sati pred donošenjen odluke, tražiti da se otpusti skoro dve trećine zaposlenih je malo neozbiljno, moram da priznam. Pogotovo što je u uslovima tendera to bila jedna od tačaka koja je bila jasna svima koji su poslali pismo o namerama i pismo o zainteresovanosti i prijavili se na tender.
RSE: Na čemu je Vlada Srbije insistirala, osim na odrednici da se ne otpuštaju radnici?
Ćulibrk: Vlada je tražila garancije da se održi kontinuitet proizvodnje u jednom dužem periodu.Ali i ono što nije zvanično potvrđeno, ali u stručnoj javnosti vlada mišljenje da je i to uslov Vlade Srbije, garancije da Esmark neće prestati sa proizvodnjom čelika kada se istroše postojeće zalihe koje se procenjuju na 80-90 miliona dolara. Jer, ako dođete u fabriku koja ima zalihe rude, to prodare i spakujete se i odete, šta ste uradili? Zapravo ste nekome poklonili novac, bez obzira na to koliko smederevska Železara nije profitabilna kompanija. Mislim da je tu ključ problema.... S druge strane, veliki problem je, po nekim drugim takođe neproverenim informacijama, da su predstavnici Esmarka tražili da im država bude garant za neke kredite. To jednostavno nije moguće, jer postoji opasnost da se dug , ako Esmark ne bude vraćao bankama pozajmice , na kraju prevali na državu i poreske obveznike Srbije.
RSE: Tome se protivila i Evropska unija koja je bila uključena u celu ovu priču.
Ćulibrk: Od prvog februara, po sporazumu sa EU, država ne sme da daje smederevskoj Železari državnu pomoć. To je u skladu sa Sporazumom o proizvodnji čelika koji važi u celoj EU. S obzirom da je Srbija potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da smo pred otvaranjem prvog poglavlja koje se tako dugo čeka, očito je da bi država morala da poštuje tu odredbu. I to će biti kamen spoticanja ako dođe do realizacije plana B, a to je da država ponovo preuzme Železaru. Onda se postavlja pitanje kako će ta država da funkcioniše bez državne pomoći, a državna pomoć je zabranjena. Dakle, ili ćemo se posvađati sa EU da bismo održali Železaru i nastavili da pravimo gubitke, ili ćemo .....ne znam u ovom trenutku šta će na kraju biti.
RSE: Ekonomskim rečnikom rečeno, ima li opravdanja za opstanak smederevske Železare, ako isključimo taj momenat da je sudbina pet hiljada porodica vezano za taj gigant?
Ćulibrk: Od početka je, čini mi se u poslednje tri godine otkako je US Steel otišao iz Smedereva, to prevashodno socijalno, a ne ekonomsko pitanje. Sa ekonomskog aspekta stvari su potpuno jasne- držati u životu kompaniju koja vam godišnje pravi gubitke od najmanje 120-130 miliona evra, nema nikakvog ekonomskog smisla. To je skoro 0,5 odsto BDP-a koje vi svake godine morate da pokrijete. Pitanje je da li se sa tih 120-130 miliona može na mnogo bolji način rešiti sudbina mnogo većeg broja zaposlenih od tih 5000 koji trenutno rade u Železari. Čini mi se da sa tim novcem samo za jednu godinu može da se reši problem mnogo većeg broja zaposlenih. Na kraju krajeva, Vlada je davala po 1.000 evra subvencije za svako novo radno mesto. Sa 10.000 evra možete da zaposlite 12.000 ljudi. U Smederevu ih radi 5.000 i svake godine im dajete toliko. Dakle, mi smo do sada na taj način mogli da zaposlimo skoro 40.000 ljudi, osam puta više nego što ih radi u Smederevu.