Omladinci Čukaričkog jedna su od najlepših priča srpskog fudbala poslednjih godina. Do skoro su bili jedini klub iz Srbije koji je ove sezone igrao evropsko takmičenje. Iako su bili na vratima plasmana u plej of UEFA Lige šampiona mladih, ispali su od norveškog Rozenborga golom u poslednjim sekundama utakmice. Uoči tog odlučujućeg meča, u kom nisu imali sportske sreće, bili smo na treningu ovog izvanrednog tima.
„Zalaganjem smo postigli sve. Stvarno imamo dobru atmosferu u klubu. Ginemo jedan za drugog. Umemo da igramo dobar fudbal, i stalno to pokazujemo. Uvek na teren izlazimo sa ambicijom da budemo najbolji. Tako da, to je to“, kaže kapiten Stefan Šapić (19) posle laganog zagrevanja na terenu malog ali perfektno uređenog stadiona beogradske “Čuke“.
U finalu prvenstva Srbije dobili Zvezdu: Omladinci Čukaričkog
Potencijalni budući asovi evropskog fudbala igraju na Banovom Brdu, u klubu osnovanom daleke 1926. godine. U atmosferi kao na Zapadu, u kojoj se do najsitnijeg detalja vodi računa o uslovima u kojima treniraju ovi talentovani mladići, radi se u apsolutno sportskom režimu.
Trener Mihajlo Jurasović, koji kaže da mu je moto „strog, ali pravedan“, sa ovim momcima je dve godine.
„Zaista su dobri momci. Pokazali su dosta odricanja da bi došli dovde. A to, verujte, nije lako. Mnogo rada, mnogo truda. Nema tu nikakve tajne. Jedina tajna je da ih ubedite da je to što oni rade, što radimo svi zajedno, prava stvar, čak i onda kada gube.“
Trnovit put prošli su mladi fudbaleri Čukaričkog da bi došli u priliku da igraju sa velikim evropskim imenima. U odlučujućoj utakmici u prvenstvu Srbije dobili su Crvenu zvezdu u gostima, što je u domaćim uslovima uspeh ravan senzaciji.
Da bi dokazali talenat, mnogi od njih došli su sa strane u Beograd, gde od malena žive odvojeni od roditelja. Erhan Mašović (18), zadnji vezni, u ovaj klub je stigao iz Novog Pazara kada je imao 14 godina.
U fudbalu sam od rođenja: Erhan Mašović
„Počeo sam sa sedam godina, može se reći da od rođenja volim fudbal. Onda sam došao ovde u Čukarički, i tako je sve krenulo. Danas mi je osamnaesti rođendan, a želja mi je da jednog dana budem u nekom velikom evropskom klubu, možda u Real Madridu, i da osvojim Ligu šampiona.“
Timski duh, pored neospornog talenta, je ono što krasi ovaj sastav. Trend pojedinih starijih kolega iz drugih klubova da izlaze do kasno i završavaju na stranicama žute štampe za njih nije tipičan.
Vrlo su disciplinovani, tvrdi klupska lekarka Jadranka Stanisavljević.
„Naravno da postoje situacije kada se svi družimo, izlazimo, ali se svemu tome zna neka razumna granica. Bilo bi dobro da je više ovakvih ljudi koji će dati pozitivan primer nekim novin klincima koji dolaze. Ovi mladići imaju srce kao planina. Definitvno. To je ono što nas sve drži.“
Igračima ovog omladinskog pogona, pored toga što su ispisali klupsku istoriju, smeši se i šansa da ostave trag u evropskom fudbalu. Jer, kako se čulo u domaćim sportskim krugovima, o njima se već priča u najvećim klubovima.
Nišlija Sava Radić (18), dugokosi desni bek Čukaričkog, već četiri godine u Beogradu živi svoj san.
Uvek smo bili pravi tim: Sava Radić
„Svaku utakmicu se pripremamo tako da pobedimo, da doguramo što dalje sa kim god da igramo. Uvek smo bili pravi tim. Moj najveći san je da budem kao Karles Pujol, legenda Barselone. Voleo bih da igram u tom klubu.“
Ovi momci, uprkos bolnom porazu, pokazali su kako se igra fudbal i bori za klub. Ako Čukarički nastavi da radi kao do sada, možda će iduće sezone baš omladinci sa Banovog Brda, neki novi klinci, imati novu priliku da zaigraju sa Real Madridom, Pari Sen Žermenom, Barselonom, Juventusom, Bajernom... Ovi su to već zaslužili.