Politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo u Srbiji i dalje je visok, a Crna Gora se suočava sa ozbiljnim izazovima u pogledu efikasnosti pravosuđa, navodi se u godišnjem izveštaju o vladavini prava Evropske komisije.
U izveštaju, koji Evropska komisija objavljuje jednom godišnje za sve države članice Evropske unije (EU), ove godine su prvi put obuhvaćene i zemlje koje su u pristupnom procesu.
Srbija i dalje bez sveobuhvatnog sistema upravljanja sudovima
Izveštaj Evropske komisije (EK) o vladavavini prava upozorava da je politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo u Srbiji i dalje visok.
"Preduzeti su brojni koraci da se smanji prostor političkog uticaja na pravosuđe i tužilaštvo, iako se njihovi efekti u praksi još uvek moraju posmatrati i ima malo ili nimalo praćenja slučajeva nedozvoljenog uticaja", navodi se u izveštaju.
Dodaje se da Srbiji još nedostaje sveobuhvatan sistem upravljanja sudovima koji povezuje predmete između sudova i tužilaštava.
Evropska komisija naglašava da se još čeka usvajanje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period 2023-2028. i pratećeg Akcionog plana.
Napominje i da je zakonski okvir za borbu protiv korupcije uglavnom uspostavljen, ali da nedostaci postoje u praksi.
- Kakva je EU perspektiva Srbije nakon loših ocena od Evropske komisije?
- Evropska komisija traži od Srbije da ispuni obaveze iz dijaloga s Kosovom i sarađuje po pitanju Banjske
"Potrebno je dalje poboljšanje kako bi se uspostavila čvrsta evidencija o istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou", ističe se u godišnjem izveštaju.
Spominje se takođe da tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje nema dovoljno osoblja i postoji rizik od politički motivisanog mešanja u istrage o korupciji na visokom nivou i krivično gonjenje.
Upozorava se i da je Uredba o lobiranju ograničenog obima, kao i da zakonodavstvo o zaštiti uzbunjivača još nije usklađeno sa pravnim tekovinama EU.
Kao oblast visokog rizika od korupcije, u izveštaju se spominju javne nabavke, posebno u pogledu nekoliko izuzetaka iz Zakona o javnim nabavkama.
Bezbednost novinara izvor zabrinutosti u Srbiji
Iako se priznaje da je medijsko zakonodavstvo izmenjeno prošle godine kako bi se uskladilo sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima, u izveštaju se podvlači da su potrebne dalje izmene za punu usklađenost.
Pročitajte i ovo: U Srbiji proglašena sezona lova na novinare, kaže predstavnik Reportera bez granicaSpominje se da Regulatorno telo za elektronske medije ne uspeva u potpunosti da izvrši svoj mandat da zaštiti medijski pluralizam i profesionalne standarde.
"Postoji ozbiljna zabrinutost u pogledu njegove nezavisnosti", dodaje se u izveštaju.
Mere za rešavanje transparentnosti u vlasničkim strukturama i oglašavanju iz državnih resursa, predložene u medijskoj strategiji, prema ekspertime EK, tek treba da se u potpunosti sprovedu.
"U pozadini pritužbi na pristrasno izvještavanje, potrebno je rešiti pitanja uređivačke autonomije i pluralizma javnih medija", rekli su iz Evropske komisije.
Kako su dodali, novinari se i dalje suočavaju sa čestim odbijanjem javnih organa da obelodane informacije od javnog značaja ili bez odgovora.
"Bezbednost novinara je izvor zabrinutosti kao i sve veći pritisak uvredljivih tužbi", podvlači se u godišnjem izveštaju EK o vladavini prava u Srbiji.
Intenzivna faza reformi u Crnoj Gori
Pravosudni sistem Crne Gore prolazi kroz intenzivnu fazu reformi, koje podrazumevaju donošenje i reviziju sveobuhvatnog paketa zakona, u cilju rešavanja sistemskih pitanja nezavisnosti, odgovornosti i nepristrasnosti u pravosuđu i tužilaštvu, kao i daljeg usklađivanja sa evropskim i međunarodnim standardima, rekli su iz Evropske komisije.
Dodali su da ostaje da se sada imenuje novi predsednik Vrhovnog suda.
"Promovisanje i sprovođenje etike i profesionalnih standarda među sudijama i tužiocima ostaje izazov", rekli su iz Evropske komisije.
Oni su kazali da je efikasnost pravosuđa otežana nedostatkom strateških ulaganja u ljudske resurse, IKT i infrastrukturu.
"Postoje ozbiljni izazovi u pogledu efikasnosti pravosuđa, gde je dužina postupaka u upravnim predmetima dodatno povećana", navodi se u izveštaju o vladavini prava u Crnoj Gori.
Pročitajte i ovo: Crnogorsko pravosuđe, deficitarno sudijama, izbjegavaju i pripravniciPodvlači se da, dok su rezultati istraga i krivičnog gonjenja u slučajevima korupcije na visokom nivou stabilni, "nedostatak suđenja i konačnih odluka doprinosi percepciji nekažnjivosti".
Pozitivnu ocenu je dobilo Specijalno tužilaštvo za koje iz Evropske komisije kažu da je značajno poboljšalo svoj rad tokom proteklih godina, iako su njegovi ljudski resursi nedovoljni da se nose sa svojim poslom.
Dok brojne institucije imaju posebne kodekse ponašanja, kako se navodi u izveštaju, vladin kodeks ponašanja je neefikasan, do usvajanja Zakona o Vladi sa disciplinskim kaznama.
Bez efikasnog sudskog praćenja napada nad novinarima
U izveštaju se spominje da je Crna Gora je u junu usvojila sveobuhvatan zakonodavni paket o medijskom pluralizmu i slobodi medija koji, kako kažu iz Evropske komisije, uvodi poboljšanja u transparentnost vlasništva nad medijima i drugim sistemskim oblastima.
Iz Komisije su rekli da je pristup informacijama i javnim dokumentima u Crnoj Gori zakonski zagarantovan, ali da u praksi ima ograničenja.
"Vlasti generalno obezbeđuju efikasnu primenu zakona i institucionalne odgovore na nove slučajeve nasilja nad novinarima, ali nije bilo efikasnog sudskog praćenja znakovitih prošlih slučajeva", navodi se u dokumentu.
Ocjenjuje se i da je Kancelarija Ombudsmana poboljšala svoj kapacitet za rešavanje žalbi i poboljšanje kvaliteta odluka, odsustvo sistematskog praćenja njegovih preporuka podriva efikasnost njenog rada.
Međutim, dodaje se da uprkos uspostavljenom okviru za inkluzivne zakonodavne procese, ostaju izazovi koji se tiču neadekvatnih javnih konsultacija.
Inače, godišnji izveštaj o vladavini prava je rezultat bliskog dijaloga sa nacionalnim vlastima i zainteresovanim stranama i pokriva sve države članice i četiri zemlje u procesu proširenja na osnovu iste objektivne i transparentne metodologije, dok ispituje isti skup pitanja u svakoj državi.
Izveštaj je postao ključna referentna tačka na nivou EU i na nacionalnom nivou.
Njegov namenski monitoring je doneo jače zajedničko razumevanje razvoja na nacionalnom nivou, pomažući da se identifikuju rizici, razviju moguća rešenja i ciljana podrška rano.
Izveštaj pokriva dešavanja u četiri ključne oblasti: pravosudni sistem, antikorupcijski okvir, sloboda i pluralizam medija i druga institucionalna pitanja povezana sa proverom i ravnotežom.
Izveštaj za 2024. predstavlja procenu stanja vladavine prava u državama članicama, uključujući praćenje preporuka datih 2023.