Države članice EU su u utorak, 27 juna, raspravljale o dokumentu o napretku Crne Gore u poglavljima 23 i 24 u pristupnim pregovorima.

Radi se o ključnim poglavljima koja se odnose na vladavinu prava, a bez napretka u ovom polju ni jedna zemlja ne može napredovati u procesu članstva u Evropskoj uniji(EU).

Crna Gora se smatra liderom u procesu pristupanja. Otvorila je sva poglavlja u pregovorima o članstvu ali je zatvorila svega tri.

Pročitajte i ovo: Šest godina prošlo, a Crna Gora ne zatvori ni jedno EU poglavlje

Od 2021 godine, nije održala ni jednu međuvladinu konferenciju zbog nedovoljnog napretka u ključnim reformama, posbeno onim koji se odnose na vladavinu prava.

Dokument koji redovno priprema Evropska komisija (EK) služi kao osnova za odlučivanje kako dalje pristupati prema zemlji koja vodi pregovore o članstvu. Za svaki napredak odlučuju konsenzusom države članice EU.

U takozvanom non-paperu o Crnoj Gori, koji je izradila Evropska komisija, ocenjuje se da je zemlja izgubila fokus u oblasti vladavine prava te da je u proteklom periodu došlo do niza zastoja.

U dokumentu koji je predat državama članicama EU se naglašava da svi relevantni akteri Crne Gore moraju da se obavežu da rade zajedno sa jasnim ciljem postizanja opipljivih rezultata kako bi napredovali pregovori o članstvu.

Prema nalazima eksperata EK, pravosudni sistem "se suočava sa dubokom institucionalnom krizom".

Nedostatak imenovanja i činjenica da mnogi na javnim funkcijama rade u statusu "vršilaca dužnosti" je "značajno ograničilo kapacitet pravosudnog sistema da funkcioniše, sa slabim ili nepostojećim osećajem smera i strateškog planiranja", što je uticalo na sposobnost Crne Gore da sprovodi pravdu.

Situacija sa neimenovanjem sudija Ustavnog suda Crne Gore se u ovom non-paperu kvalifikuje kao "nezapamćena institucionalna blokada".

Primećuje se sa zabrinutošću da Crna Gora nije izmenila Zakon o Sudskom savetu i sudijama, niti Zakon o državnom tužilaštvu.

"Dva zakona su centralni stubovi za funkcionisanje pravosuđa u skladu sa evropskim standardima.

Crna Gora nije uspela da obezbedi da ključne zakonske izmene neophodne za uspeh reformi u oblasti vladavine prava budu pripremljene u potpunosti u skladu sa evropskim standardima i mišljenjima Venecijanske komisije, što ostaje glavna zabrinutost", ocenjuje se u ovom izveštaju.

Pročitajte i ovo: Policijska tortura u Crnoj Gori jača i od međunarodnih upozorenja

Takođe se podvlači da zemlja još nije unapredila zakonodavni i strateški okvir za prevenciju i borbu protiv korupcije za šta je potrebna nova strategija i akcioni plan za sprovođenje.

Naglašava se da su rezultati Agencije za sprečavanje korupcije "kvantitativno poboljšani", ali je neophodno obezbediti "nezavisnost, odgovornost, nepristrasnost i proaktivnost" ove agencije.

Što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala, u ovom dokumentu se zaključuje da "oprezan postupak" specijalnog tužilaštva u brojnim slučajevima, ukazuje na "duboku infiltraciju organizovanog kriminala u državne strukture, uključujući i najviši nivo pravosuđa i organa za sprovođenje zakona".

"Ostaje da se sprovede odvraćajuća i efikasnija politika krivičnog sankcionisanja korupcije na visokom nivou, uključujući i izbjegavanje percepcije nekažnjivosti", poručuje se u dokumentu koji je izradila Evropska komisija.

Pozitivnu ocenu Crna Gora je dobila za međunarodnu policijsku saradnju. Ističe se da je podrška Europola i pravosudna saradnja sa državama članicama Evropske unije bila "ključna u tekućim istragama o korupciji na visokom nivou i organizovanom kriminalu".

Navodi se da je preduzeta ambiciozna reforma ljudskih resursa policije, uključujući otvaranje novih radnih mesta, osnivanje novih jedinica i zapošljavanje novog osoblja.

Dodaje se da je hapšenje vršioca dužnosti zamenika direktora policije i nekoliko policajaca, osumnjičenih za zaštitu kriminalnih interesa, rezultat istrage Specijalnog državnog tužilaštva o trgovini drogom.

Takođe se podvlači da je nakon ovog usledila smena direktora policije kao i široka rekonstrukcija rukovodilaca na srednjim nivoima u Upravi policije za borbu protiv organizovanog kriminala.

U odeljku koji se odnosi na migracije, u ovom dokumentu se ocenjuje da je Crna Gora ugostila najveći broj Ukrajinaca koji su pobegli zbog rata u toj zemlji.

Međutim, podvlači se da se broj neregularnih migranata udvostručio prošle godine, što prema navodima dokumenta "odražava regionalne trendove".

Crna Gora je dobila kritike zbog zlatnih pasoša što nije u skladu sa viznom politikom EU.

Iako se konstatuje da je šema dodele državljanstva investitorima prekinuta krajem 2022. godine, ipak se upozorava da je preko 300 prijava ostalo u obradi i u martu ove godine.

Što se tiče slobode izražavanja, u dokumentu EK se navodi da Crna Gora još nije usvojila medijski zakonodavni paket.

Podvlači se da nije bilo pomaka u istragama, procesuiranju i suđenjima za stare slučajeve nasilja nad novinarima i medijskim radnicima.