Žarko Korać, narodni poslanik i potpredsednik Vlade Srbije u vreme premijera Zorana Đinđića, za ‘Zašto?’ govori zbog čega slučaj ‘državni udar' u Crnoj Gori mora imati jasan i nedvosmislen sudski epilog. (Razgovarao Milan Nešić.)
- Po svaku cenu protiv NATO-a
Presuda bi imala dvostruki značaj. Prvi, što je, imajući u vidu učesnike, jasno koliki je stepen mešanja Rusije u političke i druge prilike na Balkanu. Ono što više zabrinjava je da, s obzirom na to da se na optužnici nalaze dva lidera Demokratskog fronta, može li se govoriti da je centrala jedne opozicione partije u stranoj zemlji? Dešava se ono što se obično prebacivalo prozapadnoj opoziciji - da su im centrale u Vašingtonu, Berlinu, Parizu, Londonu. Optužnicom je utvrđeno da se radi o strankama čija je centrala u Moskvi. To pokazuje da je Rusija bila spremna da ode jako daleko kako bi sprečila Crnu Goru da uđe u NATO. To je, po meni jedna jako loša poruka za Balkan. I čini mi se da se nešto tako ponovilo sada i sa novom vladom (Zorana) Zaeva u Makedoniji.
- Državni udar – pokušaj negiranja suverenosti
Mi ćemo na kraju videti šta će biti konačna sudska odluka. Prema optužnici Demokratski front je, kao deo crnogorske opozicije, bio u tesnoj vezi sa ruskim obaveštajnim službama i spreman da u saradnji sa jednom stranom zemljom promeni tok izbora. Pokušaj državnog udara sa jedne strane negira suverenost Crne Gore u smislu da grupa ljudi – zaverenika treba da odredi ko će zapravo biti na vlasti u toj zemlji, a ne građani Crne Gore na demokratskim i slobodnim izborima. Ukazuje i na umešanost Rusije, odnosno njene obaveštajne službe što dodatno zabrinjava jer pokazuje da je ruska zvanična politika pokušala da na vlast dovede ljude koji su, ne samo izrazito proruski orijentisani, već i u kontaktu sa ruskim strankama i obaveštajnim službama.
- Uloga penzionisanog policijskog oficira
Umešanost Bratislava Dikića, bivšeg generala MUP-a Srbije i komandanta Žandarmerije pokazuje nešto zabrinjavajuće. Postavljam pitanje koje je verovatno svakom čoveku na umu: Od kada traje njegova saradnja sa Rusima? Od trenutka kada je penzionisan, ili dok je bio komandant srpske Žandarmerije? I sledeće pitanje.... A šta radi kontraobaveštajna služba Srbije? Da li je ona to znala, ili je to propustila... Da li je to slučajan propust ili nečiji namerni? Kako je moguće da je prolazio sve moguće vrste provera i da je takav čovek bio komandat Žandarmerije? Odmah da kažem da duboko sumnjam da je za Ruse počeo da radi onog trenutka kada se penzionisao.
- Rusija da objasni mnogo toga
Dolazak (Nikolaja) Patruševa, koji je iznenada doleteo u Srbiju, a tada je bio koordinator svih ruskih službi bezbednosti. Šta je on zapravo radio u Beogradu? Šta su radili ruski građani - a to je i dokumentovano. Za jednog od njih se zna da je oficir ruske Vojne službe bezbednosti koji je proteran iz Poljske i pojavio se u Srbiji sa lažnim imenom i pasošem? Pojavljuje se i činjenica da je deo zaverenika iz Srbije bio u Donbasu kao dobrovoljci. Budući da je tamo ruska vojska očigledan je i aktivan rad ruske Vojno-obaveštajna službe - koja ih je i pokupila. Ruska zvanična politika će naravno da negira da je u to umešana, ali previše je podataka koji to negiraju. Kao i da je iskoristila Srbiju kao mesto sa kog će ta organizacija da ide. I to treba Srbiju da zabrine. Da je oni vide kao zemlju koja se neće aktivno suprotstavljati vršljanju Ruske obaveštajne službe u susedstvu. Ono što je za mene duboko zabrinjavajuće je da u Srbiji vlada duboka indiferentnost iako se radi o snažnoj opomeni da bi nekome nešto slično pasti napamet da uradi i u Srbiji. Jer ovde ima proruskih stranaka i vrlo mnogo ljudi koji rade za ruske interese.