Predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Katoličke crkve i Jevrejeske zajednice u Srbiji zajednički su ocenili u Beogradu da država ne poštuje sopstvene zakone kada je reč o povratku imovine crkvama i verskim zajednicama i da to predstavlja direktno kršenje Ustava.
Od 2006. godine, kada je usvojen zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama vraćeno je samo 20 odsto potraživanja iako su svu potrebnu dokumentaciju i dokaze koji su predviđeni zakonom podnele na vreme, požalili su se predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Katoličke crkve i Jevrejske zajednice.
“Problem je dakle u tome što se zakon ne primenjuje i što je veoma mali procenat imovine vraćen iako ukupna imovina i dokazi o imovini crkava i verskih zajednica, ako bi iz imovine kojom raspoloaže država sve biolo vraćeno, direktno, naturalno to sve nebi prelazilo tri procenta zemlje i sličnih resursa. Dakle, mislimo da je moralno potpuno neopravdano i nedopustivo nekom retorikom zaklanjati odsustvo volje da se ispravi jedna velika istorijska nepravda i da se vrati nezakonito oduzeta imovina”, kaže vladika Irinej.
Rimokatolička crkva takođe potražuje desetine hiljada kvadrata i nekoliko hiljada hektara zemljišta. Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar kaže da je pravo na imovinu i vlasništvo elementarno pravo i da je čudno što država nepoštuje sopstvene propise.
“I prva stvar je budući da je imovina opšte dobro do kojeg svi imaju pravo, tražćimo restituciju, povratak imovine onda mi zastupamo najelementarnu moralnu, etičku vrednmost i mi po svojim savjestima moramo se boriti za dobrobit svih stanovnika ove zemlje. Pravdenosti neće biti ako svakome neće biti vraćeno ono što mu je bilo oduzeto. Dakle, zastupamo pravdu za sve stanovike ove zemlje, bez razlike”, kaže Hočevar.
Aleksandar Nećak iz Jevrejske zajednice Srbije kaže da su netačne izjave da će Srbija da bankrotira ukoliko vrati imovinu njenim vlasnicima, jer ona predstavlja svega tri odsto ukupne državne imovine.
“Mi imamo podatak koliko je ljudi tražilo svoju imovinu natrag i to iznosi 3,24 posto. Izjava gospodina Đelića da će država bankrotirati ako vrati tih tri posto je neodrživa. Gospodin Đelić obmanjuje javnost, uznemirava javnost. Mi ćemo se svakako potruditi da se to istera na čistinu. Naravno imamo ovde pokazatelje i druge da nema govora da će Srbija bankrotirati ako vrati imovinu. Možda će neko privatno bankrotirati iz Vlade Srbije”, primećuje Aleksandar Nećak.
Diskriminacija u zakonu
Vlada Srbije naredne nedelje predstaviće Nacrt zakona o restituciji ali, po svemu sudeći, u njemu neće biti mogućnosti za supstituciju oduzete imovine, već će jedine ponuđene opcije biti naturalna restitucija i novčana nadoknada.
Takvim rešenjem nisu zadovoljna udruženja oštećenih građana, zbog čega su mnogi najavili i žalbe sudu u Strazburu. Mile Antić, iz Mreže za restituciju, rekao je za RSE da će tokom javne rasprave oštećeni pokušati da objasne koliko je to loše rešenje.
“Postoji neskrivena namera da se državna imovina oteta ipak pokloni partijski kontrolisanim strukturama, tj. javnim preduzećima i lokalnim samoupravama. Kada je u pitanju javno preduzeće “Vodovod” gde se nalazi fabrika vode onda je to nesporno da se to ne može vratiti. Međutim, nesporno je da javna preduzeća gazduju sa prostorijama građevinskim zemljištem i tu bi bilo neshatljivo da se da prioritet partijski kontrolisanim javnim telima u odnosu na građane. Izbegavanjem naturalne restitucije se zapravo želi sačuvati ogromna imovina za partijsko prisvajanje. Tu nema nikakve dileme”, uveren je Mile Antić.
“Mreža za restituciju” veruje da se 90 odsto zahteva za povraćaj može rešiti dodelom imovine, a ostatak finansijskom isplatom.
Pitanje restitucije za sve koji potražuju oduzetu imovinu po zakonu iz 2006. pre svega dovodi crkve i verske zajednice u povoljni položaj. Crkvena imovina se vraća po posebnom zakonu koji važe za jednu grupu vlasnika, kaže Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta univerziteta Union.
„Kada je svojevremeno donet Zakon o crkvama i verskim zajednicama 2006. godine tada je zapravo urađena diskriminacija. Ona ni tada nije bila osnovana kao što ne bi bila ni ubuduće ukoliko bi crkve i verske zajednice ostale u povlašćenom položaju iz prostog razloga jer su svojevremeno, svi zvali se oni crkva, zadužbina, preduzeće, građanin, pođednako bili žrtve tadašnje države koja im je oduzimala imovinu iz ideoloških razloga“, kaže pravni stručnjak Vladimir Vodinelić.
Direkcija za restituciju Srbije crkvama i verskim zajednicama do kraja prošle godine vratila 33.289 hektara poljoprivrednog, šumskog i gradskog građevinskog zemljišta, što je 40,5 odsto od ukupno traženog zemljišta.
Vrednost ukupne oduzete imovine procenjuje na oko 100 milijardi evra, do maksimalno 220 milijardi evra.
Od 2006. godine, kada je usvojen zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama vraćeno je samo 20 odsto potraživanja iako su svu potrebnu dokumentaciju i dokaze koji su predviđeni zakonom podnele na vreme, požalili su se predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Katoličke crkve i Jevrejske zajednice.
“Problem je dakle u tome što se zakon ne primenjuje i što je veoma mali procenat imovine vraćen iako ukupna imovina i dokazi o imovini crkava i verskih zajednica, ako bi iz imovine kojom raspoloaže država sve biolo vraćeno, direktno, naturalno to sve nebi prelazilo tri procenta zemlje i sličnih resursa. Dakle, mislimo da je moralno potpuno neopravdano i nedopustivo nekom retorikom zaklanjati odsustvo volje da se ispravi jedna velika istorijska nepravda i da se vrati nezakonito oduzeta imovina”, kaže vladika Irinej.
Hočevar: Pravdenosti neće biti ako svakome neće biti vraćeno ono što mu je bilo oduzeto.
Rimokatolička crkva takođe potražuje desetine hiljada kvadrata i nekoliko hiljada hektara zemljišta. Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar kaže da je pravo na imovinu i vlasništvo elementarno pravo i da je čudno što država nepoštuje sopstvene propise.
“I prva stvar je budući da je imovina opšte dobro do kojeg svi imaju pravo, tražćimo restituciju, povratak imovine onda mi zastupamo najelementarnu moralnu, etičku vrednmost i mi po svojim savjestima moramo se boriti za dobrobit svih stanovnika ove zemlje. Pravdenosti neće biti ako svakome neće biti vraćeno ono što mu je bilo oduzeto. Dakle, zastupamo pravdu za sve stanovike ove zemlje, bez razlike”, kaže Hočevar.
Aleksandar Nećak iz Jevrejske zajednice Srbije kaže da su netačne izjave da će Srbija da bankrotira ukoliko vrati imovinu njenim vlasnicima, jer ona predstavlja svega tri odsto ukupne državne imovine.
“Mi imamo podatak koliko je ljudi tražilo svoju imovinu natrag i to iznosi 3,24 posto. Izjava gospodina Đelića da će država bankrotirati ako vrati tih tri posto je neodrživa. Gospodin Đelić obmanjuje javnost, uznemirava javnost. Mi ćemo se svakako potruditi da se to istera na čistinu. Naravno imamo ovde pokazatelje i druge da nema govora da će Srbija bankrotirati ako vrati imovinu. Možda će neko privatno bankrotirati iz Vlade Srbije”, primećuje Aleksandar Nećak.
Diskriminacija u zakonu
Vlada Srbije naredne nedelje predstaviće Nacrt zakona o restituciji ali, po svemu sudeći, u njemu neće biti mogućnosti za supstituciju oduzete imovine, već će jedine ponuđene opcije biti naturalna restitucija i novčana nadoknada.
Takvim rešenjem nisu zadovoljna udruženja oštećenih građana, zbog čega su mnogi najavili i žalbe sudu u Strazburu. Mile Antić, iz Mreže za restituciju, rekao je za RSE da će tokom javne rasprave oštećeni pokušati da objasne koliko je to loše rešenje.
“Postoji neskrivena namera da se državna imovina oteta ipak pokloni partijski kontrolisanim strukturama, tj. javnim preduzećima i lokalnim samoupravama. Kada je u pitanju javno preduzeće “Vodovod” gde se nalazi fabrika vode onda je to nesporno da se to ne može vratiti. Međutim, nesporno je da javna preduzeća gazduju sa prostorijama građevinskim zemljištem i tu bi bilo neshatljivo da se da prioritet partijski kontrolisanim javnim telima u odnosu na građane. Izbegavanjem naturalne restitucije se zapravo želi sačuvati ogromna imovina za partijsko prisvajanje. Tu nema nikakve dileme”, uveren je Mile Antić.
“Mreža za restituciju” veruje da se 90 odsto zahteva za povraćaj može rešiti dodelom imovine, a ostatak finansijskom isplatom.
Pitanje restitucije za sve koji potražuju oduzetu imovinu po zakonu iz 2006. pre svega dovodi crkve i verske zajednice u povoljni položaj. Crkvena imovina se vraća po posebnom zakonu koji važe za jednu grupu vlasnika, kaže Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta univerziteta Union.
„Kada je svojevremeno donet Zakon o crkvama i verskim zajednicama 2006. godine tada je zapravo urađena diskriminacija. Ona ni tada nije bila osnovana kao što ne bi bila ni ubuduće ukoliko bi crkve i verske zajednice ostale u povlašćenom položaju iz prostog razloga jer su svojevremeno, svi zvali se oni crkva, zadužbina, preduzeće, građanin, pođednako bili žrtve tadašnje države koja im je oduzimala imovinu iz ideoloških razloga“, kaže pravni stručnjak Vladimir Vodinelić.
Direkcija za restituciju Srbije crkvama i verskim zajednicama do kraja prošle godine vratila 33.289 hektara poljoprivrednog, šumskog i gradskog građevinskog zemljišta, što je 40,5 odsto od ukupno traženog zemljišta.
Vrednost ukupne oduzete imovine procenjuje na oko 100 milijardi evra, do maksimalno 220 milijardi evra.