Crkva je ponovo pobedila državu. Ovo bi bio najkraći opis odluke subotičkih odbornika kojom su odbili da ponište drugu odluku, donetu 2007. godine, kojom se crkvama, preko reda i mimo zakona, dodeljuje državno zemljište na korišćenje, dok ne krene restitucija. I to uprkos stavu Javnog pravobranilaštva da je odluka iz 2007. pravno neutemeljena, i presudi Apelacionog suda da se ta zemlja stavi na javnu licitaciju.
Na dnevni red skupštinske sednice ovo pitanje je stavilo Gradsko veće, koje je bilo saglasno da se odluka konačno ukine, budući da je Subotica jedan od zaista retkih slučajeva među gradovima i opštinama u kojoj ona još uvek važi. Glasanje je, međutim, pokazalo da je za predlog Gradskog veća samo sedam odbornika, dok je 20 bilo protiv, a 23 uzdržanih – iako u Gradskom veću sede predstavnici svih stranaka u vlasti.
Odluka se odnosi na o oko 700 hektara državne zemlje, koju je grad dao na korišćenje Pravoslavnoj, Katoličkoj i Evangelističkoj crkvi, a koju one svih ovih godina izdaju u zakup. Svi drugi potražioci oduzete zemlje, najvećim delom seljaci, dok čekaju vraćanje dedovine, moraju državi plaćati arendu ukoliko su želeli da tu zemlju obrađuju.
Crkve su u isto vreme od izdavanja zemlje koju su dobile “na uslugu” ostvarivale značajan profit - budući da je na licitaciji prosečna cena oko 400 eura po hektaru – dok je grad za istu sumu oštećen. Pri tom, Zakon o restituciji nije prihvatio princip supstitucije zemlje, to jest da se oštećenima vrati zamensko zemljište ukoliko njihove autentične parcele više ne postoje. Crkvi su međutim upravo vraćena imanja koja im po katastru i ne pripadaju.
Na sednici Skupštine grada ukidanje ove odluke javno je podržala samo odbornica Lige Mirana Dmitrović.
“Prema Ustavu mi jesmo sekularna država, i ja uopšte ne vidim zašto bi crkve bile u povlaštenom položaju u odnosu na ostale građane. Da ne govorimo o tome koliko je budžet grada svih ovih godina, zbog toga što ova odluka nije bila poništena, zapravo pštećen. Ta sredstva koja su se mogla dobiti da je ova zemlja bila izdavana u zakup, bila bi na korist svih građana, a pre svega bi se usmerila tamo gde najviše treba, u poljoprivredu“, rekla je Mirana Dmitrović.
Odbornici SNS su, sa druge strane, otvoreno lobirali za crkve, i njihove posede, a predsednik odborničke grupe ove stranke Gojko Radić takav stav je objasnio potrebom da „naše crkve moraju od nečega da žive, te da su one sastavni deo nas samih".
"SNS je uvek bio za to da se ova odluka ne usvoji i to smatramo potpuno normalnim dok se zemlja u postupku restitucije ne vrati crkvama i verskim zajednicama. Žao mi je što je naš koalicioni partner SVM bio uzdržan, očigledno je da nečiji lobiji preovladavaju”, rekao je Radić.
Šimun Ostrogonac, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu, koje je inače zatražilo ukidanje odluke, napomenuo je da će ovakav stav skupštinske većine imati nove posledice po grad, jer se ponovo to zemljište izuzima iz javne licitacije.
„Mi ćemo morati staviti to u godišnji program licitacije, ali da li će Skupština usvojiti taj program, videćemo. Naravno, kada odbiju, licitaciju će sprovesti Ministarstvo, grad će ostati bez 40 odsto tih prihoda, a na kraju ćemo još dobiti i krivičnu prijavu“, kaže Ostrogonac.
A kako napominju iz kancelarije za poljoprivredu, ova odluka Skupštine grad će koštati oko 100 miliona dinara, jer će za toliko biti uskraćena po osnovu prihoda od licitacije.
Crkva jača od države
Inače, na preporuku Ministarstva poljoprivrede još 2013. godine Gradsko veće je tu tzv. crkvenu zemlju ipak stavilo na licitaciju, ali su crkve nakon toga tužile grad, i čak dobile spor na Osnovnom sudu. Tek nedavno Apelacioni sud je presudio u korist grada.
Subotički sociolog Branislav Filipović, professor na Visokoj pedagoškoj školi, povodom ovih događanja u Skupštini Subotice ocenjuje da je to još jedan dokaz o nepostojanju građanskog društva kod nas.
„Po mom uverenju, u pitanju je samo potvrda da Srbija danas, pa naravno ni Subotica, nije sekularno društvo, nije društvo građanskog miljea i građanske orijentacije, te da je na delu politika kontinuiteta dodvoravanja, moram da kažem vrlo primitivnog, crkvenim zajednicama. Vođenje takve vrste politike ni u kom slučlaju nas ne može odvojiti od tradicionalnog, bolje reći tradicionalističkog. Kod nas na žalost ne postoji politička hrabrost da se stvari postave na svoje mesto, dakle, da se naše društvo strukturiše na evropski, građanski i demorkatski način.“
Da li bi se u ovom slučaju moglo reći da je crkva jača od države?
„U jednom oređenom smislu, kada se govori o simboličkom polju društvene stvarnosti, mogu da se složim sa tim mišljenjem da je crkva, možda i previše često, snažnija u donošenju nekih odluka koje su važne za sve građane, a ne samo za vernike, što bi bilo logično logično kada se radi o njihovom delovanju“, navodi Branislav Filipović.