Rečenice poput "Kineska vlada je proizvela korona virus u laboratoriji” ili “postoji veza između 5G tehnologije i korona virusa", samo su neke od dezinformacija i teorija zavere koje se plasiraju na društvenim mrežama i objavljuju u medijima, a na koje nisu imuni ni građani država Zapadnog Balkana.

Sumnja u javne politike i pad poverenja u institucije u svetlu pandemije COVID-19, snažno su zahvatili region, pokazuje istraživanje koje su zajedno radili Atlantski savet (Atlantic Council) i Savetodavna grupa za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).

Istraživanje je sprovedeno u šest država Zapadnog Balkana u oktobru 2020. na nacionalno reprezentativnom uzorku od najmanje 1.000 ispitanika starijih od 18 godina, putem telefonskih i onlajn intervjua.

Podaci iz analize istraživanja koju je uradio BiEPAG ukazuju na veliki obim i intenzitet teorija zavere, pa samim tim i njihov uticaj.

Tri četvrtine ispitanika veruje u teorije zavere

"Nešto više od tri četvrtine odnosno 77,1% ispitanika u državama Zapadnog Balkana veruje donekle ili mnogo u neku od teorija zavere u vezi sa COVID-19 za koje smo ih pitali, što je mnogo veći postotak od onoga što vidimo u drugim delovima Evrope", naveo je tokom predstavljanja rezultata istraživanja Florijan Biber (Florian Bieber), direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitet u Gracu, ujedno i koordinator Savetodavne grupe za politiku Balkana u Evropi.

Biber ističe da je taj broj tri puta veći u odnosu na veći deo Evrope, gde teorije zavere u vezi sa korona virusom podržava četvrtina do trećine stanovništva.

"Na te brojke značajno ne utiču ni obrazovanje, ni starost, niti pol", ukazala je Tena Prelec, naučna saradnica Odeljenja za politiku i međunarodne odnose na Univerzitetu Oksford.

"Takođe, nešto do čega smo došli u istraživanju jeste da geopolitika i geopolitički narativ mogu igrati ulogu u tome u određenoj meri", navela je Prelec.

'Geopolitička matrica u širenju teorija zavere'

Među teorijama zavere prisutne su i one poput neutemeljenih tvrdnji da je virus "pobegao" iz laboratorije u kineskom gradu Vuhanu, gde su krajem 2019. registrovani prvi slučajevi zaraze, zatim da je "vojska Sjedinjenih Američkih Država (SAD) razvila korona virus kao biološko oružje", kao i da osnivač Majkrosofta (Microsoft) i filantrom Bil Gejts (Bill Gates) koristi korona virus da bi "progurao" vakcinu s mikročipom kojim se mogu pratiti ljudi.

U pojedinim državama, kako se navodi, postoji geopolitička matrica, prema kojoj se podrška teorijama zavere često poklapa sa širom podrškom ili sumnjom spram SAD i Kine.

Kod ispitanika iz Srbije zabeležen je najniži stepen verovanja u to da je Kina direktno "dizajnirala" virus (35%), kao i da je on pobegao iz laboratorije u Vuhanu (39%).

Ne propustite da pročitate: 'Procurili' dokumenti pokazuju velike propuste Kine na početku pandemije COVID-19

Ove stope su više u svim ostalim državama, pogotovo u Albaniji gde iznose 65%, odnosno 58%.

"To možemo dovesti u vezi sa načinom na koji se vladajuća koalicija i naročito predsednik Srbije Aleksandar Vučić odnosio prema Kini u proteklih nekoliko meseci u korist Kine, nazivajući kineske zvaničnike braćom i spasiocima Srbije", istakla je Prelec.

Sa druge strane, podaci ukazuju da su etnički Hrvati u Bosni i Hercegovini jasno naklonjeniji Sjedinjenim Američkim Državama nego Kini – što se u analizi tumači kao mogući "produžetak njihove reakcije na intervencionizam SAD tokom rata".

Veza između teorija zavere i skepticizma spram vakcinacije

Istraživanje je ukazalo i na to da postoji "direktna veza između podrške teorijama zavere i skepticizma spram vakcinacije".

Stepen spremnosti građana Zapadnog Balkana da prime vakcinu u vreme sprovođenja ovog istraživanja (oktobar 2020. godine), niži je u odnosu na druge evropske zemlje, pokazali su rezultati istraživanja.

Upravo je to jedan od pokazatelja koji najviše zabrinjava, ističe Florijan Biber – jeste direktna veza između podrške teorijama zavere i skepticizma prema vakcinaciji.

Pročitajte i ovo: RSE istraga: QAnon javno širi ‘tajanstvene priče’ na Zapadnom Balkanu

"Ukoliko pitate ljude u većem delu Evrope da li bi se vakcinisali, većina jeste za vakcinaciju. Na Zapadnom Balkanu situacija je potpuno drugačija – većina ispitanika je protiv vakcinacije – 53,4% ispitanika radije ne bi primilo vakcinu, a samo 39,2% ispitanika izjasnilo se da bi se vakcinisalo", naveo je Biber.

Na taj način, prema njegovim rečima, teorije zavere imaju direktan uticaj na politiku javnog zdravlja.

Najveću brigu za one građane koji nisu spremni da prime da vakcinu, kako se navodi, predstavlja bojazan zbog brzine kojom je vakcina razvijena.

Takođe, istraživanje je pokazalo da pripadnici manjina, osetljivih grupa i onih koji već imaju narušeno poverenje u državu, podložniji su da poveruju u neku od teorija zavere, proizilazi iz istraživanja.

Ističe se takođe da teorije zavere "promovišu populistički pogled na svet koji podriva demokratski razvoj regiona".

Teorije zavere prisutnije među evroskepticima

Konačno, podrška teorijama zavere znatno je prisutnija među evroskepticima nego među zagovornicima EU integracija: 60,6% onih koji se protive članstvu u EU imaju snažne stavove u prilog jedne od teorije zavere, nasuprot 48,9% evrofila što je razlika od gotovo 12%.

Dejan Jović, profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Zagrebu naveo je da se u kontekstu plodnog tla za širenje teorija zavere Zapadni Balkan mora posmatrati i "kao čekaonica za članstvo u Evropskoj uniji".

"Ali, voz kao da neće doći. Čekaju na članstvo već trideset godina i mnogi osećaju da ono što čekaju nikad neće doći", istakao je Jović ukazavši da među građanima država Zapadnog Balkana postoji osećanje da u tom procesu nacije, države i građani nisu subjekti, već objekti.

"Kada ste objekat, onda tragate za subjektom koji vam to radi. Mislim da je savršeno logično da mnogi ljudi u stvari traže razlog negde drugde i u teorijama zavere", istakao je Jović.

Dimitar Bećev (Bechev), viši saradnik Evroazijskog centra pri Atlantskom savetu, ujedno direktor Instituta za evropsku politiku u Sofiji, smatra da iako se čini da su države bivše Jugoslavije izolovane od Evropske unije, one su ipak prilično integrisane u zapadno društvo.

„Iskreno, mnoge od tih teorija ne vode poreklo iz Beograda ili Prištine, ili iz Severne Makedonije. One su uglavnom proizvedene na Zapadu i veoma često u pitanju su Sjedinjene Američke Države. One (teorije zavere) na neki način odjekuju u regionu kroz nove kanale poput društvenih mreža“, istakao je Bećev.

Učesnici konferencije na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja istakli su da teorije podrivaju poverenje u državu, ali i racionalno donošenje političkih odluka zasnovano na naučnim činjenicama.

Teorije zavere, zaključak je izveštaja, tako prete ne samo da ugroze efikasnu borbu protiv pandemije, već "predstavljaju i pretnju za demokratiju u regionu".

Savetodavna grupa za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG) je zajednička inicijativa Evropskog fonda za Balkan (EFB) i Centra za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu (CSEES) sa ciljem promovisanja evropskih integracija Zapadnog Balkana i konsolidacije demokratskih i otvorenih zemalja u regionu.

Pročitajte više:

• Blog o pandemiji COVID-a 19
• Mapa širenja korona virusa
• Preporuke za život u vrijeme pandemije