Ustavni sud Kosova jednoglasno je ocenio da je procedura usvajanja Zakona o amnestiji u saglasnosti sa Ustavom Republike Kosova. I sadržaj zakona je ustavan osim za devet krivičnih dela za koje je usvojeni zakon predviđao amnestiju. Neka od tih dela su uništenje ili oštećenje imovine, podmetanje požara, neprijavljivanje krivičnih dela ili izvršilaca, falsifikovanje dokumenata i slično.
Zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o amnestiji je 19. jula podnela Albulena Haxhiu iz pokreta Samoopredeljenje, zajedno sa 12 drugih poslanika Skupštine Kosova.
Sada Skupštini Kosova preostaje da napravi izmene i da iz zakona ukloni sporne članove.
No, Zakonu o amnestiji se usprotivio i jedan deo civilnog društva. Takve organizacije prikupile su preko 12.000 potpisa i predale ih predsednici Atifeti Jahjaga, zahtevajući od nje da ne potpiše ovaj zakon.
Ilir Deda iz Instituta za istraživanja i politički razvoj, KIPRED, bio je jedan od pokretača ove inicijative. Sada, nakon odluke Ustavnog suda, Deda je za RSE izjavio da je cilj bio da ovaj zakon važi samo za severni deo Kosova, s obzirom da on potiče iz briselskog sporazuma. Ali, prema njegovim rečima, sadržaj zakona je stvorio mogućnost da se amnestiraju osobe ili druge strukture koje mogu biti uključene u krivična i korupcijska dela na celom Kosovu.
„Ustavni sud nije imao snage da se bavi specifikacijom Zakona o amnestiji, i uklanjanje nekoliko članova je samo bacanje prašine u oči javnosti, zato što je, na kraju krajeva, sud odobrio da se teška krivična dela kao što su organizovani kriminal i korupcija amnestiraju na celoj teritoriji Kosova“, kazao je Deda.
Odgovornost na onima koji su glasali "za"
Oni koji će najviše dobiti od ovog zakona su upravo strukture organizovanog kriminala i korupcije u celoj zemlji, naglasio je Deda.
„Ono što se zna iz saopštenja Ustavnog suda, znači da će se amnestirati počinioci organizovanog kriminala na celoj teritoriji zemlje, a zakon takav kakav je ne doprinosi ojačavanju reda i zakona“, dodao je on.
Fisnik Korenica iz Grupe za pravne i političke studije navodi da bez celovitog objavljivanja sadržaja presude Ustavnog suda, teško se može dati tačna ocena. On međutim dodaje da je pozitivno uklanjanje članova o amnestiranju pojedinih teških krivičnih dela. Ovom odlukom Ustavni sud, naglasio je Korenica, proglasio je neustavnim oko 50 posto Zakona o amnestiji koji je usvojen u Skupštini Kosova.
„Odgovornost za to je na premijeru, vladi, i svim onim poslanicima koji su za njega glasali, jer je kao takav štetan za Kosovo. Kada je u pitanju sprovođenje, biće veoma problematično zato što će mnoge optužene osobe pokušati da zloupotrebe zakon oko krivičnih dela za koja su optužena“, navodi Korenica.
S obzirom da Skupština sada treba da izmeni zakon, Korenica dodaje da se sporni članovi ni u kojem slučaju ne mogu modifikovati za novo glasanje u Skupštini.
Zakon o amnestiji je proistekao iz briselskog sporazuma Kosova i Srbije, kao uslov Beograda za transformaciju srpskih paralelnih struktura na severu u legalne kosovske.
Zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o amnestiji je 19. jula podnela Albulena Haxhiu iz pokreta Samoopredeljenje, zajedno sa 12 drugih poslanika Skupštine Kosova.
Sada Skupštini Kosova preostaje da napravi izmene i da iz zakona ukloni sporne članove.
No, Zakonu o amnestiji se usprotivio i jedan deo civilnog društva. Takve organizacije prikupile su preko 12.000 potpisa i predale ih predsednici Atifeti Jahjaga, zahtevajući od nje da ne potpiše ovaj zakon.
Ilir Deda iz Instituta za istraživanja i politički razvoj, KIPRED, bio je jedan od pokretača ove inicijative. Sada, nakon odluke Ustavnog suda, Deda je za RSE izjavio da je cilj bio da ovaj zakon važi samo za severni deo Kosova, s obzirom da on potiče iz briselskog sporazuma. Ali, prema njegovim rečima, sadržaj zakona je stvorio mogućnost da se amnestiraju osobe ili druge strukture koje mogu biti uključene u krivična i korupcijska dela na celom Kosovu.
„Ustavni sud nije imao snage da se bavi specifikacijom Zakona o amnestiji, i uklanjanje nekoliko članova je samo bacanje prašine u oči javnosti, zato što je, na kraju krajeva, sud odobrio da se teška krivična dela kao što su organizovani kriminal i korupcija amnestiraju na celoj teritoriji Kosova“, kazao je Deda.
Odgovornost na onima koji su glasali "za"
Oni koji će najviše dobiti od ovog zakona su upravo strukture organizovanog kriminala i korupcije u celoj zemlji, naglasio je Deda.
„Ono što se zna iz saopštenja Ustavnog suda, znači da će se amnestirati počinioci organizovanog kriminala na celoj teritoriji zemlje, a zakon takav kakav je ne doprinosi ojačavanju reda i zakona“, dodao je on.
Fisnik Korenica iz Grupe za pravne i političke studije navodi da bez celovitog objavljivanja sadržaja presude Ustavnog suda, teško se može dati tačna ocena. On međutim dodaje da je pozitivno uklanjanje članova o amnestiranju pojedinih teških krivičnih dela. Ovom odlukom Ustavni sud, naglasio je Korenica, proglasio je neustavnim oko 50 posto Zakona o amnestiji koji je usvojen u Skupštini Kosova.
„Odgovornost za to je na premijeru, vladi, i svim onim poslanicima koji su za njega glasali, jer je kao takav štetan za Kosovo. Kada je u pitanju sprovođenje, biće veoma problematično zato što će mnoge optužene osobe pokušati da zloupotrebe zakon oko krivičnih dela za koja su optužena“, navodi Korenica.
S obzirom da Skupština sada treba da izmeni zakon, Korenica dodaje da se sporni članovi ni u kojem slučaju ne mogu modifikovati za novo glasanje u Skupštini.
Zakon o amnestiji je proistekao iz briselskog sporazuma Kosova i Srbije, kao uslov Beograda za transformaciju srpskih paralelnih struktura na severu u legalne kosovske.