Piše: Kirgistanski servis Radija Slobodna Evropa
Pet zemalja Organizacije turkofonskih država (OTS) prevazišlo je višegodišnje nesuglasice oko slova i dijakritičkih znakova kako bi se dogovorile o zajedničkom latiničnom pismu za svoje jezike koje se sastoji od 34 slova.
Usvajanje standardnog pisma moglo bi se pokazati relativno lako za Azerbejdžan, Tursku i Uzbekistan, koji već koriste latinično pismo, kao i Kazahstan, koji je u procesu prelaska sa ćirilice, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Ali to ostaje osetljiva tema u Kirgistanu, jedinom članu OTS-a koji nije odlučio da pređe na latinično pismo usred dugogodišnjih debata jezičara, političara i javnosti.
Sirtbaj Musajev, istaknuti lingvista koji je predstavljao Kirgistan na sastanku OTS-a o zajedničkom pismu u Bakuu od 9. do 11. septembra, rekao je da je nacrt kirgiskog pisma zasnovan na latinici "spreman" i da čeka "političku odluku" predsjednika i parlamenta.
Ali predsjednik Kirgizije Sadir Žaparov rekao je da je preuranjeno da zemlja napusti ćirilicu, koju je bivšim sovjetskim republikama nametnula Moskva.
"Prerano je govoriti o prelasku kirgiskog jezika na latinično pismo", rekao je Žaparov. "Ovo pitanje sada nije na stolu, treba nastaviti razvoj državnog jezika na ćirilici."
Učesnici sastanka o zajedničkom alfabetu za turkofonske nacije u Bakuu početkom oktobra 2024.
Žaparov je to iznio tokom prošlogodišnjeg sastanka sa predsjednikom nacionalne komisije za državni jezik i jezičku politiku Kanibekom Osmonalijevim.
Osmonalijev je u parlamentu rekao da ako "zakonodavci i predsjednik donesu političku odluku [da zamijene ćirilicu], kirgistanska javnost i naučnici su spremni da pređu na latinično pismo2.
Azbuka je "političko pitanje" u Kirgistanu, rekao je Musaev.
Musaev je rekao da će prilagođavanja kirgistanske verzije latiničnog pisma zajedničkom pismu biti razrađena, o kojoj će se potencijalno raspravljati u parlamentu, tek nakon što zemlja pređe sa ćirilice na latinično pismo.
"Dozvola [za prelazak na latinično pismo] mora da dobije od predsednika zemlje", rekao je Musaev za RSE.
"Mi naučnici možemo samo da dajemo prijedloge na predsjedniku je da li će ih prihvatiti ili ne", dodao je on.
Musaev je predložio verziju kirgiskog alfabeta zasnovanog na latinici sa 28 slova za koje kaže da u potpunosti čuva fonemsku strukturu kirgiškog jezika.
Kirgiški alfabet baziran na latinici koji je predložio Sirtbai Musaev
Zasnovan je na pismu koje je prilagodio kirgiski lingvista i političar Kasim Tinistanov i koji se koristio u Kirgistanu od 1927. do 1940. godine.
Bilo kakva odluka Biškeka da napusti ćirilicu možda neće odgovarati njegovom bliskom savezniku Moskvi, koja će to videti kao pokušaj da se udalji od ruskog uticaja.
Ruski političari su više puta pozivali Biškek da ne potkopava ulogu ruskog jezika, koji ima status zvaničnog jezika u Kirgistanu.
Zajednički alfabet
Debate o zajedničkom pismu počele su ranih 1990-ih, kada je Turska tražila bliže veze sa svojim drugim turskim narodima Azerbejdžanom, Kazahstanom, Kirgistanom, Turkmenistanom i Uzbekistanom nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Jezičari koji su pripremili konačnu verziju zajedničkog pisma od 34 slova tvrde da ono odražava specifičnosti turskih jezika koji se koriste u ovim zemljama.
"Svako slovo u predloženom alfabetu predstavlja različite foneme koji se nalaze u turskim jezicima", kaže se u saopštenju objavljenom tokom sastanka u Bakuu.
Svaka zemlja je modifikovala neka slova iz svojih latinskih originala kako bi odražavala fonetske zahteve sopstvenog jezika.
Zajednički latinični alfabet baziran na turskom alfabetu
Turska je 1928. usvojila latinično pismo umjesto arapskog. Drugi turkofonski narodi su nakratko koristili latinicu tokom ranih godina Sovjetskog Saveza nakon što su prešli sa arapskog pisma. Ali Moskva je natjerala te republike da zamijene latinicu ćirilicom.
Azerbejdžanu je trebalo oko decenije da se potpuno vrati na latinicu, proces koji je započeo u decembru 1991. Sadašnje pismo zasnovano na latinici koje se koristi u zemlji južnog Kavkaza sastoji se od 32 slova.
Turkmenistan, koji nije član OTS-a, ali ima status posmatrača u organizaciji, ponovo je uveo latinično pismo 1993. Najnovija verzija turkmenskog pisma zasnovanog na latinici koristi 30 slova. Više puta je modifikovan.
Uzbekistan je počeo postepeni prelazak na latinicu 1993. dok je istovremeno koristio ćirilicu.
Konačni nacrt uzbekistanskog pisma zasnovanog na latinici sa 29 slova i apostrofom za označavanje tvrdog znaka, specifičnih zvukova ili intonacija, predstavljen je 2019.
Kazahstan bi trebalo da završi povratak na latinično pismo do 2025. godine.
Posle mnogo godina debate, tadašnji predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev potpisao je 2017. dekret kojim je naređeno da se ćirilično pismo u zemlji postepeno zameni latinicom.
Ima 32 slova, sa određenim glasovima koji se dobijaju dodavanjem apostrofa.
Tadžikistan, jedina neturkofonska nacija u centralnoj Aziji, nastavlja da koristi ćirilicu. Pozivi nekih naučnika da se ćirilica zameni arapskim slovima nisu naišli na podršku.
OTS čine Kirgistan, Kazahstan, Uzbekistan, Turska i Azerbejdžan. Turkmenistan, Mađarska i nepriznata država Sjeverni Kipar imaju status posmatrača.