Rusija i njen predsednik Vladimir Putin obeležili su pet godina aneksije Krima bez namere popuštanja pred pritiscima Zapada, iako je Moskva u međunarodnoj izolaciji s gubicima i preko 100 milijardi dolara zbog pripajanja ukrajinskog poluostrva, pišu svetski mediji, ukazujući da i obični Rusi pokazuju sve manje entuzijazma za Krim.
Pad entuzijazma
Uprkos osudama i sankcijama Zapada, Rusija je obeležila godišnjicu aneksije Krima raznim aktivnostima, uključujući ulični festival "Krimsko proleće" u Moskvi, mada sada značajno manje Rusa smatra da je taj potez doneo zemlji više koristi nego štete, prenosi agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Aneksija Krima, ističe francuska agencija, značajno je pojačala popularnost ruskog predsednika Vladimira Putina pre pet godina i sada ruski zvaničnici insistiraju da je pitanje Krima završena stvar, iako zapadne zemlje održavaju i pojačavaju sankcije Moskvi.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je rekla da je za Moskvu "pitanje Krima zauvek odlučeno", što podvlači odgovor Putina pre godinu dana na pitanje jednog novinara da li postoji okolnost pod kojim bi se Rusija odrekla Krima: "Šta, da li ste poludeli?"
Iako su organizovane velike proslave godišnjice aneksije ukrajinskog poluostrva, Rusi su sada manje entuziastični oko Krima nego pre pet godina, ocenjuje AFP, citirajući istraživanje Centra za javno mnjenje s početka marta u kojem je tek 39 odsto Rusa izrazilo uverenje da je aneksija donela Rusiji više koristi nego štete. Pre pet godina to je smatralo 67 odsto.
Promena geopolitičkih odnosa i 'međunarodni parija'
Aneksija Krima i potonji referendum pre pet godina su obeležili značajnu promenu u geopolitičkom odnosu Moskve i Zapada, ističe u uredničkom stavu britanski Telegraf, ali podvlači da je posle tog poteza Rusija postala "međunarodni parija" kojem malo ko veruje.
Pripajanje Krima je za Putina bio znak da se može suočiti s NATO-om "potpuno nekažnjivo", dok su sankcije u Kremlju smatrane malom cenom za pokazivanje svojih "revanšističkih mišića", piše Telegraf, dodajući da se Putin potom umešao u sirijski sukob i ometao demokratske procese u Evropi i SAD.
Akcije na Krimu su Putinu pojačale ugled u Rusiji s rejtingom na oko 80 odsto, ali su drugde produbile sumnje u njegove namere - aneksija je Kremlj koštala svakog traga sumnje u pretnju koju predstavlja u istočnoj Evropi, ističe britanski list. Pošto Ukrajina nije poklekla pred agresijom, dok je NATO shvatio s kakvom je realnošću suočen, Putinu je, ocenjuje Telegraf, postalo jasno da mu neće biti dozvoljeno da se provuče s novim pokušajima da podrije zemlje s kojima se graniči Rusija.
"Posle Krima, Putin je pomislio da se može provući s bilo čime, čak i s pokušajima ubistva u inostranstvu. Ali, Rusija je postala međunarodni parija, kojoj malo njih veruje i koja je izolovana zbog svog liderstva", zaključuje Telegraf.
Pet godina posle Putin plaća cenu
Blumbergov (Bloomberg) kolumnista Leonid Beršidski (Leonid Bershidsky) piše da je lažni referendum na Krimu, koji je Kremlj organizovao da bi opravdao aneksiju, zapravo bila zamka za ruskog predsednika "iz koje se Rusija još uvek može osloboditi, ali ne i Putin".
Aneksija Krima je zločin, ističe Beršidski, ali ocenjuje da je ono što je usledilo na istoku Ukrajine, s gledišta realpolitike, bila greška u prosuđivanju. Ideja Kremlja, prema Blumbergovom kolumnisti, bila je da to bude još jedna jeftina operacija "pošalji oružje i instruktore lokalnim pobunjenicima". Neočekivano se ukrajinska vlada borila, zbog čega je Rusija kao ispomoć poslala trupe, kao i lanser raketa kojim je u julu 2014. slučajno srušen putnički avion Malezije erlajnsa (Malaysia Airlines).
Smrt 298 putnika i posade dovela je do toga da Putinova druga ukrajinska kocka ne bude jeftina, ocenjuje Beršidski, dodajući da ni sankcije Zapada koje su posle tog događaja pooštrene, ni smanjenje trgovine s Ukrajinom koja je za Rusiju bila veliko izvozno tržište industrijskih proizvoda, za Putina nisu bile veliki trošak - koliko gubitak njegove pregovaračke moći, odnosno gubitak kredibiliteta. To je, piše Beršidski, jedan od razloga zbog kojih Putin ne može da gradi saveze - ne samo sa zapadnim liderima već ni s Kinom i drugim velikim ekonomijama u razvoju.
Putinova izolacija je očigledna u ruskom udelu globalne prodaje oružja, nemogućnosti da posreduje u političkom rešenju u Siriji, neuspehu da ubedi beloruskog diktatora Aleksandra Lukašenka da se krene ka bližoj zajednici, kao i praktično nepostojanju kineskih direktnih investicija u Rusiji. Doslovno, svi poslovi izmiču, ocenio je kolumnista Blumberga.
Istovremeno, s nestankom postkrimskog entuzijazma, na redu su finansijski troškovi, ali u obećanja o povećanju socijalne i infrastrukturne potrošnje ni Rusi ne veruju - što pokazuju ankete i izražena apatija na nedavnim izborima. "Rusija, svet i verovatno delovi ruskog establišmenta čekaju da Putin ode, čak i ako ga niko ne može naterati na to. Možda će, bez njega, opet biti mogući dogovori, pogodbe, uzajamni ustupci i sve vrste realpolitičkih igara, kao što su još uvek bile u proleće 2014. U međuvremenu, Rusija je kao tvrđava zaključana i niko ne dolazi na pregovore", piše Beršidski.
Milijarde i milijarde
Putin, koji je od 2014. godine u Krim uložio milijarde dolara ruskih poreskih obveznika, u ponedeljak je prisustvovao pokretanju sevastopoljske elektrane i putem video konferencije nadgledao pokretanje sličnog postrojenja u Simferopolju, prenosi agencija Rojters (Reuters), dodajući da dve nove elektrane treba da proizvode onoliko električne energije koliko je Krim dobijao iz Ukrajine pre aneksije.
Rusija je mnogo uložila u pokušaje da integriše Krim, uključujući i izgradnju mosta za povezivanje poluostrva s jugom Rusije, ali su, s druge strane, zapadne sankcije za kažnjavanje Moskve zbog aneksije pomogle u izolaciji poluostrva, povećavajući cene i usporavajući njegov razvoj, ocenio je Rojters.
Blumberg u drugom tekstu navodi da troškovi aneksije Krima nastavljaju da rastu za Rusiju, većinom usled sankcija SAD i Evropske unije koje se pojačavaju svake godine. Ali Rusija i njeni stanovnici, koji već trpe posledice nižih cena nafte, takođe osećaju pad u stranim investicijama i stagnaciju prihoda.
Blumbergovi analitičari procenjuju da su sankcije skinule šest odsto ruske ekonomije u prethodnih pet godina. Najveći svetski izvoznik energenata tako sada ima privredu za 10 odsto manju, odnosno oko 150 milijardi dolara manje nego što se moglo očekivati krajem 2013, pre aneksije. Dok je prosečna plata jedva iznad 30.000 rublji (410 evra) od pripajanja ukrajinskog poluostrva, jedino je na Krimu zabeleženo povećanje plata kako bi se sustigao ostatak Rusije.
Nove pretnje
Estonska spoljnoobaveštajna služba Efis upozorila je da Rusija jača podršku evroskeptičnim partijama kao što su Alternativa za Nemačku (AfD) i francuska stranka Nacionalno okupljanje kako bi izgradila desničarski populistički međunarodni blok koji bi zastupao njene interese u Briselu, prenosi londonski Tajms (The Times).
Jedan deo evropskih poslanika je već počeo da govori u ime Rusije protiveći se sankcijama i braneći okupaciju Krima i delova istočne Ukrajine, navodi Tajms i podseća da je letonski evroposlanik organizovao skup u Briselu na kojem je rečeno da u slučaju da Evropa radi protiv "opravdanih interesa" Rusije, Moskva ima pravo da pokrene rat.
Analitičari Efisa, za koji Tajms kaže da se smatra pažljivim posmatračem ruskih aktivnost, strahuju da Putinov režim predstojeće evropske izbore smatra šansom za sejanje političkog razdora u Evropi pre moguće invazije na Belorusiju ili baltičke države.
Procenjuje se da Putinova vlada, piše Tajms, troši oko 290 miliona evra godišnje na dezinformacije, većinom u EU, a Efis očekuje da pred izbore u maju Nemačka, Francuska i Italija budu mete ruske propagandne kampanje, budući da će te tri najveće članice dati oko trećinu poslanika Evropskog parlamenta.
Tajms prenosi i procenu estonske službe da Moskva izgleda da koncentriše svoje vojne snage na zapadu, s četiri tenkovska puka i pojačanom divizijom za vazdušne napade na oko 45 kilometara od granice u pripremu za rat "na širokom frontu".