Predsednici privrednih komora bivših jugoslovenskih republika zaključili su u Beogradu da je potrebno ukloniti sve barijere koje narušavaju procedure predviđene CEFTA sporazumom. To se pre svega odnosi na odluku parlamenta Bosne i Hercegovine (BiH) da uvede carine na neke poljoprivredne proizvode iz Srbije i Hrvatske.
Tihi trgovinski rat između Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske ponovo je aktualizovan odlukom Bosne i Hercegovine o uvođenju carine od 7 do 40 procenata za prehrambene proizvode iz dve pomenute susedne zemlje. Beograd i Zagreb uzvratili su tvrdnjom da je prekršen sporazum o slobodnoj trgovini, ali još uvek ne pominju mere reciprociteta. I predsednici regionalnih privrednih komora bivših jugoslovenskih republika tvrde da se krši duh CEFTA sporazuma, kaže Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije:
"Mi ćemo ovde uputiti protestnu notu i tražiti da se taj zakon suspenduje i da se poštuje sporazum koji je obavezujući za sve one koji su ga potpisali. Srbija je, direktno u tom delu, na godišnjem nivou, kad je izvoz poljoprivrednih proizvoda u pitanju, negde oko 230 miliona dolara u gubitku, jer sa uvođenjem carina koje su stoprocentne, poljoprivredni proizvodi apsolutno nisu konkurentni sa proizvodima Evropske unije."
I bosanski privrednici okupljeni u privrednoj komori procenjuju da poslednji potez bosansko-hercegovačkog parlamenta ne doprinosi jačanju regionalne privredne saradnje. Bili su, kažu, nemoćni da zaustave donošenje zakona. Milan Lovrić, potpredsednik Trgovinske komore BiH:
"I to je nešto što neće, čak ni kratkoročno, Bosni i Hercegovini doneti dobro - dugoročno svakako neće. Moguće da neko u tom procesu profitira, jedna grupa, ili pojedinačno nekoliko firmi, ali ovakav pristup nije nešto što je preporučljivo u razvijanju komunikacije u regionu. Ja očekujem da će se iskoristiti neke stvari koje BiH ima u repertoaru, pa da, eventualno, zaustave taj proces."
Racionalni privrednici, sumirajući na jednoj strani gubitke, upozoravaju da političke odluke ne bi smele da predstavljaju prepreku slobodnoj trgovini u okviru CEFTA sporazuma. Niko ne očekuje mere reciprociteta, ali predstavnici privrednih komora kažu da bi u kratkom roku balans u trgovinskoj razmeni bio uveliko poremećen. Nadan Vidošević, predsednik Hrvatske gospodarske komore, očekuje da sekretarijat CEFTE razreši ovaj problem:
"Moj principijelan stav je, bez obzira kako će se razvijati događaji u BiH, da Hrvatska, a mislim da će se tako postaviti i Srbija, ne sme uvoditi recipročne mere, dakle, mere koje bi bile revanš. Jer, dugoročno rušimo ono što smo tako mukotrpno gradili. Naša sugestija je da sekretarijat CEFTE, zajedno s nama članicama i s Evropskom komisijom, osigura i organizaciju i sredstva da se u određenom, ali razumnom, kratkom roku ti problemi otklone, a ne da se to prepusti bilateralnom sporazumevanju, koje onda može ići u nedogled – a to nije interes našeg gospodarstva."
Opšte je poznato da je primena carinskih ograničenja rezultat pritiska bosanskih poljoprivrednika na centralnu vladu u Sarajevu kako bi bili konkurentniji u odnosu na prehrambene artikle iz susednih zemalja. Milan Prostran, iz Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije, kaže da u delu sporazuma postoji odredba koja to predviđa, ali tek uz saglasnost sekretarijata CEFTE:
"Šta to znači? To znači da će naši kupci, pre svega mesnih proizvoda i mesnih prerađevina, mlečnih proizvoda i mlečnih prerađevina, sokova, piva, teže dolaziti na to tržište jer će se zakon, praktično, odnositi samo na Srbiju i Hrvatsku. Sve u svemu, biće posledica, mada moramo svi da priznamo da u sporazumu CEFTE stoji jedna odredba koja kaže da ukoliko se ozbiljno ugrozi domaća proizvodnja onda mogu da se donose neke mere zaštite. Ali, te mere se moraju prethodno najaviti."
Privrednici se zalažu, i to su ponovili u zajedničkoj izjavi, da probleme unutar CEFTA sporazuma koji reguliše carinske odnose u regiji treba rešavati procedurom predviđenom sporazumom, a ne unilateralnim potezima.
"Mi ćemo ovde uputiti protestnu notu i tražiti da se taj zakon suspenduje i da se poštuje sporazum koji je obavezujući za sve one koji su ga potpisali. Srbija je, direktno u tom delu, na godišnjem nivou, kad je izvoz poljoprivrednih proizvoda u pitanju, negde oko 230 miliona dolara u gubitku, jer sa uvođenjem carina koje su stoprocentne, poljoprivredni proizvodi apsolutno nisu konkurentni sa proizvodima Evropske unije."
I bosanski privrednici okupljeni u privrednoj komori procenjuju da poslednji potez bosansko-hercegovačkog parlamenta ne doprinosi jačanju regionalne privredne saradnje. Bili su, kažu, nemoćni da zaustave donošenje zakona. Milan Lovrić, potpredsednik Trgovinske komore BiH:
"I to je nešto što neće, čak ni kratkoročno, Bosni i Hercegovini doneti dobro - dugoročno svakako neće. Moguće da neko u tom procesu profitira, jedna grupa, ili pojedinačno nekoliko firmi, ali ovakav pristup nije nešto što je preporučljivo u razvijanju komunikacije u regionu. Ja očekujem da će se iskoristiti neke stvari koje BiH ima u repertoaru, pa da, eventualno, zaustave taj proces."
Racionalni privrednici, sumirajući na jednoj strani gubitke, upozoravaju da političke odluke ne bi smele da predstavljaju prepreku slobodnoj trgovini u okviru CEFTA sporazuma. Niko ne očekuje mere reciprociteta, ali predstavnici privrednih komora kažu da bi u kratkom roku balans u trgovinskoj razmeni bio uveliko poremećen. Nadan Vidošević, predsednik Hrvatske gospodarske komore, očekuje da sekretarijat CEFTE razreši ovaj problem:
"Moj principijelan stav je, bez obzira kako će se razvijati događaji u BiH, da Hrvatska, a mislim da će se tako postaviti i Srbija, ne sme uvoditi recipročne mere, dakle, mere koje bi bile revanš. Jer, dugoročno rušimo ono što smo tako mukotrpno gradili. Naša sugestija je da sekretarijat CEFTE, zajedno s nama članicama i s Evropskom komisijom, osigura i organizaciju i sredstva da se u određenom, ali razumnom, kratkom roku ti problemi otklone, a ne da se to prepusti bilateralnom sporazumevanju, koje onda može ići u nedogled – a to nije interes našeg gospodarstva."
Opšte je poznato da je primena carinskih ograničenja rezultat pritiska bosanskih poljoprivrednika na centralnu vladu u Sarajevu kako bi bili konkurentniji u odnosu na prehrambene artikle iz susednih zemalja. Milan Prostran, iz Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije, kaže da u delu sporazuma postoji odredba koja to predviđa, ali tek uz saglasnost sekretarijata CEFTE:
"Šta to znači? To znači da će naši kupci, pre svega mesnih proizvoda i mesnih prerađevina, mlečnih proizvoda i mlečnih prerađevina, sokova, piva, teže dolaziti na to tržište jer će se zakon, praktično, odnositi samo na Srbiju i Hrvatsku. Sve u svemu, biće posledica, mada moramo svi da priznamo da u sporazumu CEFTE stoji jedna odredba koja kaže da ukoliko se ozbiljno ugrozi domaća proizvodnja onda mogu da se donose neke mere zaštite. Ali, te mere se moraju prethodno najaviti."
Privrednici se zalažu, i to su ponovili u zajedničkoj izjavi, da probleme unutar CEFTA sporazuma koji reguliše carinske odnose u regiji treba rešavati procedurom predviđenom sporazumom, a ne unilateralnim potezima.