Evropska unija i Sjedinjene Američke Države izvršiće pritisak na kosovskog premijera Aljbina (Albin) Kurtija da počne dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom bez postavljanja preduslova, kaže Richard Caplan, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Oxford, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Navodi i da Srbija neće ispuniti Kurtijeve preduslove, zbog čega je moguće da dijalog traje u nedogled, kao što se dešava u slučaju Kipra ili Izraelaca i Palestinaca.
RSE: Kosovo je formiralo novu vladu, a Evropska unija ih je pozvala da se odmah uključe u dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Šta se može očekivati u vezi sa dijalogom nakon promene sastava vlade u Prištini?
Caplan: Pitanje je hoće li biti dijaloga. Mislim da postoji pritisak na (premijera Kosova Albina) Kurtija i Srbiju da nastave pregovore. Mislim da postoji mogućnost da će biti nastavljeni, ali nisam previše optimističan u pogledu rezultata koji mogu dati. Zapravo je Kurti smanjio nivo očekivanja, jer je sugerisao da nije realno fokusirati se na sveobuhvatan sporazum već staviti fokus na pitanja poput teme nestalih osoba. Mislim da je to polje u kojem se može postići neka vrsta napretka, ali s obzirom na prirodu i opseg neslaganja između dve strane, mislim da će biti vrlo teško ostvariti napredak oko nekih suštinskih pitanja.
Pročitajte i ovo: Uslovna obnova dijaloga Srbije i KosovaRSE: Kao što ste rekli, premijer Kurti insistira na nekim principima koji se moraju ispuniti da bi se dijalog nastavio, uključujući izvinjenje Srbije i priznanje Kosova. Iz Srbije su stigle oštre reakcije na ove uslove. Kako ocenjujete ovu situaciju?
Caplan: Poznavajući stav Kurtija i njegove stranke, nisam iznenađen ovim, kako ih zove, principima. Govorimo principi, ali u stvarnosti su to preduslovi za nastavak dijaloga. Iako mogu da shvatim zašto je izneo te principe, mislim da biste trebali ići na dijalog bez preduslova. Mislim da je važno započeti, voditi razgovore i dijalog. Srbija neće ispuniti ove preduslove, jer ta zemlja neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu, kako je to Kurti zatražio. Tako da mislim da ti principi nemaju šanse.
RSE: Kakve bi mogle biti posledice za obe države ako se ne upuste u dijalog?
Caplan: To je pat pozicija i mislim da ova situacija može trajati u nedogled. Imate primere takvih situacija, na primer pregovore na Cipru između kiparskih Turaka i Grka. To traje. Zatim, pregovori između Izraelaca i Palestinaca, koji takođe traju decenijama. Dakle, ne može se isključiti mogućnost da će ovaj dijalog (Kosovo-Srbija) trajati do u nedogled. Međutim, mislim da je razlika u ovom slučaju u tome što će biti vršen veliki pritisak na obe strane da napreduju. Jedan od aspekata za koji se svi nadaju da može doneti promenu je članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Kada bi to bilo realistično, a uslov za članstvo bio da ona normalizuje odnose sa Kosovom onda bismo mogli imati prekretnicu. Ali, sada kada gledam u budućnost, nisam previše optimističan.
Vaš browser nepodržava HTML5
Pet stvari koje treba da znate o dijalogu Kosova i Srbije
RSE: Mislite li da će pritisak biti jači na Kurtija, da ne postavlja uslove za dijalog?
Caplan: Mislim da će biti velikog pritiska na Kurtija da povuče uslove, jer su to novi uslovi, nisu ih ranije postavili lideri Kosova da bi razvijali dijalog sa Srbijom, oni su možda bili više nešto što su kosovski lideri želeli da postignu dijalogom. Tako da mislim da će biti pritisak na Kurtija iz Evropske unije i administracije američkog predsednika Joea Bidena da nastave dijalog bez preduslova.
RSE: Nova američka administracija pokazala je znakove o bližoj saradnji sa Evropskom unijom u vezi sa dijalogom Kosova i Srbije. Koji bi mogli biti rezultati ove saradnje?
Caplan: Mislim da će rezultat ove saradnje biti bolja koordinacija. Nije bilo dovoljno koordinacije između administracije bivšeg predsednika Donalda Trumpa i Evropske unije. U nekim aspektima Trumpova administracija je delovala jednostrano - ali ne i protiv - ciljeva i zadataka Evropske unije. Mislim da će Bidenova administracija biti osetljivija u pogledu važnosti koordinacije. Razlika leži u činjenici da ovo pitanje nije visoki prioritet za Bidenovu administraciju, ali je i dalje važno. Američka administracija već je nagovestila da je važno da se ovo pitanje reši.
Mislim da imaju veće prioritete, uglavnom unutrašnje, vezane za pandemiju i ekonomski oporavak, ali i vanjske, poput obnavljanja dijaloga s Iranom, zatim Kinom i Rusijom. Mislim da su ovo prednosti u odnosu na Kosovo. Za SAD to neće biti toliko važno koliko za Evropu, ali bit će većih napora da rade zajednički na ovome.