Ručicu za novo poglavlje u ratu tajkuna u regionu povukao je biznismen sa interepolove poternice Stanko Subotić Cane, koji je dvojicu poznatih srpskih tajkuna, a moguće i najbogatijih Srba, Miroslava Miškovića i Milana Beka optužio da su ga prevarili i od njega pozjamili 50 miliona evra za kupovinu novina “Večernje novosti” i preduzeća “Luka Beograd”.
Dan nakon što je izneo optužbe uživo na B92, ministarka pravde Snežana Malović izjavila da je međunarodna poternica za Subotićem na snazi, ali da se njegovo izručenje može tražiti samo ako on bude uhapšen u nekoj zemlji. Skandal koji se događao pred očima publike, u direktnom TV prenosu, samo je zatalasao i onako napetu atmosferu, ali javnost ni ovog puta ne dobija objašnjenje za dilemu ko je i sa kakvim kapitalom učestvovao u privatizaciji nekih od najvećih ovdašnjih kompanija.
(Iz emisije "Intervju sa Jugoslavom Ćosićem" na TV B92, 15.marta 2010.)
Stanko Subotić je u direktnom uključenju u TV emisiju rekao šta je imao, Nebojša Medojević preti tužbom, u “Večernjim novostima” su nas zamolili da se do daljnjeg strpimo za komentar, “Luka Beograd” saopštenjem je demantovala Subotića uz napomenu da ni jedan njegov evro nije iskorišćen u privatizaciji te komapnije.
Takođe se oglasila i kompanija “Delta” Miroslava Miškovića tvrdnjom da nije imala bilo kakve zajedničke investicije sa biznismenom poznatim po nadimku Cane, koji je u Srbiji zajedno sa Miloševićevom udovicom – Mirjanom Marković, optužen za organizovani šverc cigareta.
Država u rukama tajkuna
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić pristao je da prokomentariše događaje koji su šokirali javnost. Kaže kako je i sam bio iznenađen kada se u program televizije B-92 uživo uključio Stanko Subotić:
„Ovde ima raznih pitanja. Znači kako je moguće da neko ko je na interpolovoj poternici može da se javi u TV emisiju? Odakle on to gleda? Gde je on uopšte? Na primer to. Ili pitanje ako je to tačno što je on govorio, zašto nisu ranije reagovali državni organi. Prosto toliko ima kondicionala da je besmisleno i komentarisati. Ali sigurno je da je utisak meseca ono što se dogodilo. Međutim, očekujem da ne ostanemo na nagađanjima nego da nadležni organi odrade svoj posao i da obaveste i mene i druge građane Srbije koji pojma nemaju o ovom šta se tu desilo.“
Međutim, upravo nadležni nedavanjem jasnih objašnjenja uticali su na to da privatizacija „Luke Beograd“ postane jedna od gorućih tema, pri čemu je interes javnosti izuzetno visok jer se radi o veoma vrednoj kompanji, smeštenoj na više od 650 hektara verovatno najvrednijeg zemljišta u glavnom gradu Srbije.
Do danas nema jasnog odgovora za dileme o tome ko je i kako kupio ovu kompaniju o čemu je u jutarnjem programu RSE za Srbiju govorila i predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać:
“Jedan od razloga zašto se nije kontrolisao i dalje se uopšte ne kontroliše poreklo novca je upravo zato što se te činjenice znaju i zato što se nečiji novac tu okreće, izlazi iz zemlje i mislim da većina firmi koja je kupljena ustvari zaista nema nikakav novac. Mislim da se to odnosi na ‘Luku Beograd’ i da se tu daje samo bankarska garancija na osnovu nečijih para, a da firma zapravo sama podigne kredit i isplati ono što je trebalo prema ugovoru o preuzimanju i prodaji.”
Razlika između Subotića na jednoj i Miškovića i Beka na drugoj strani u tome je što druga dvojica nemaju ograničenja u kretanju ili poslovanju. Subotić pak sa teretom interpolove poternice koju je raspisala Srbija u domovinu gde je začeo i razvio biznis ne može da dođe. Svoj trojici je zajedničko da su iznedreni u Miloševićevo doba te da su i po padu diktature uspešno održali i razvili svoje imperije.
Ni jedna od privatizacija u kojima su učestvovali nije oborena. To međutim nije dokaz da u procesima nisu činjene greške već stanje stvari u državi koja opstaje na savezništvu institucija i tajkuna. U to je uverena Verica Barać:
“Državne institucije, odnosno posebno Vlada i sve institucije koje Vlada drži pod svojom kontrolom, rade potpuno pod kontrolom tajkuna. Tako da nema ko da vrši istragu. Sve naše institucije su partijske. Prema tome one rade samo ono što im partijske vlasti daju u zadatak.”
Slaganje domina
Suprotnog je mišljenja, pak, predsednica skupštinske Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković. Nervoza pokazana potezom koji je učinio Subotić, uključivanjem u TV emsiju, po njenom mišljenju govori:
“Da se otkrivaju stvari koje su se i do sada znale, ili se nisu znale, ili barem javnost nije znala, i mislim da ovo samo pokazuje da će državni organi sada morati da odrade svoje deo posla.”
Ipak, ozbiljne optužbe iznete od Subotića mnogima zvuče kao izjave koje traže proveru. Zorana Marković nije mogla da potvrditi da će tako i biti:
“Agencija se neće baviti istragom, zato što nismo istražni organ. Te istražne nadležnosti imaju samo tužilaštvo i policija.”
Tranzicija kao razlog za stalno testiranje sistema, koji se brani, nekada uspešno a nekada ne, nije srpski fenomen, uveren je ministar Dinkić. On podvlači da odgovorne za niz pitanja bez činjeničnih odgovara treba tražiti u pravosudnim i sistemima policijske zaštite koji su u Srbiji ispod kriterijuma Evropske unije:
“Da su bili jači ne bismo imali ubistvo premijera. Naš sistem se polako gradi. Sve što nam se događalo od 2000. godine na ovamo je posledica toga. Dakle, po meni, najdrastičnije je bilo ubistvo premijera, a sve ostalo je zapravo samo slaganje domina. Onog časa kada pravosuđe i policija postanu dovoljno jaki za sprečavanje takvih pojava, mi ćemo i dalje sve to imati ali u manjoj meri.”
Strpljenje je dakle ono što se savetuje, pri čemu se - utisak je, zanemaruje da na testu nije to, već poverenje u sposobnost države da ispravi deformacije nastale, a mnogi veruju i negovane, u deset godina tranzicije.
Pročitajte i ovo:
Canetove optužbe na račun Medojevića nameštaljka?
Dan nakon što je izneo optužbe uživo na B92, ministarka pravde Snežana Malović izjavila da je međunarodna poternica za Subotićem na snazi, ali da se njegovo izručenje može tražiti samo ako on bude uhapšen u nekoj zemlji. Skandal koji se događao pred očima publike, u direktnom TV prenosu, samo je zatalasao i onako napetu atmosferu, ali javnost ni ovog puta ne dobija objašnjenje za dilemu ko je i sa kakvim kapitalom učestvovao u privatizaciji nekih od najvećih ovdašnjih kompanija.
(Iz emisije "Intervju sa Jugoslavom Ćosićem" na TV B92, 15.marta 2010.)
Stanko Subotić je u direktnom uključenju u TV emisiju rekao šta je imao, Nebojša Medojević preti tužbom, u “Večernjim novostima” su nas zamolili da se do daljnjeg strpimo za komentar, “Luka Beograd” saopštenjem je demantovala Subotića uz napomenu da ni jedan njegov evro nije iskorišćen u privatizaciji te komapnije.
Takođe se oglasila i kompanija “Delta” Miroslava Miškovića tvrdnjom da nije imala bilo kakve zajedničke investicije sa biznismenom poznatim po nadimku Cane, koji je u Srbiji zajedno sa Miloševićevom udovicom – Mirjanom Marković, optužen za organizovani šverc cigareta.
Država u rukama tajkuna
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić pristao je da prokomentariše događaje koji su šokirali javnost. Kaže kako je i sam bio iznenađen kada se u program televizije B-92 uživo uključio Stanko Subotić:
„Ovde ima raznih pitanja. Znači kako je moguće da neko ko je na interpolovoj poternici može da se javi u TV emisiju? Odakle on to gleda? Gde je on uopšte? Na primer to. Ili pitanje ako je to tačno što je on govorio, zašto nisu ranije reagovali državni organi. Prosto toliko ima kondicionala da je besmisleno i komentarisati. Ali sigurno je da je utisak meseca ono što se dogodilo. Međutim, očekujem da ne ostanemo na nagađanjima nego da nadležni organi odrade svoj posao i da obaveste i mene i druge građane Srbije koji pojma nemaju o ovom šta se tu desilo.“
Međutim, upravo nadležni nedavanjem jasnih objašnjenja uticali su na to da privatizacija „Luke Beograd“ postane jedna od gorućih tema, pri čemu je interes javnosti izuzetno visok jer se radi o veoma vrednoj kompanji, smeštenoj na više od 650 hektara verovatno najvrednijeg zemljišta u glavnom gradu Srbije.
Do danas nema jasnog odgovora za dileme o tome ko je i kako kupio ovu kompaniju o čemu je u jutarnjem programu RSE za Srbiju govorila i predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać:
“Jedan od razloga zašto se nije kontrolisao i dalje se uopšte ne kontroliše poreklo novca je upravo zato što se te činjenice znaju i zato što se nečiji novac tu okreće, izlazi iz zemlje i mislim da većina firmi koja je kupljena ustvari zaista nema nikakav novac. Mislim da se to odnosi na ‘Luku Beograd’ i da se tu daje samo bankarska garancija na osnovu nečijih para, a da firma zapravo sama podigne kredit i isplati ono što je trebalo prema ugovoru o preuzimanju i prodaji.”
Državne institucije, odnosno posebno Vlada i sve institucije koje Vlada drži pod svojom kontrolom, rade potpuno pod kontrolom tajkuna. Tako da nema ko da vrši istragu.
Ni jedna od privatizacija u kojima su učestvovali nije oborena. To međutim nije dokaz da u procesima nisu činjene greške već stanje stvari u državi koja opstaje na savezništvu institucija i tajkuna. U to je uverena Verica Barać:
“Državne institucije, odnosno posebno Vlada i sve institucije koje Vlada drži pod svojom kontrolom, rade potpuno pod kontrolom tajkuna. Tako da nema ko da vrši istragu. Sve naše institucije su partijske. Prema tome one rade samo ono što im partijske vlasti daju u zadatak.”
Slaganje domina
Suprotnog je mišljenja, pak, predsednica skupštinske Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković. Nervoza pokazana potezom koji je učinio Subotić, uključivanjem u TV emsiju, po njenom mišljenju govori:
“Da se otkrivaju stvari koje su se i do sada znale, ili se nisu znale, ili barem javnost nije znala, i mislim da ovo samo pokazuje da će državni organi sada morati da odrade svoje deo posla.”
Ipak, ozbiljne optužbe iznete od Subotića mnogima zvuče kao izjave koje traže proveru. Zorana Marković nije mogla da potvrditi da će tako i biti:
“Agencija se neće baviti istragom, zato što nismo istražni organ. Te istražne nadležnosti imaju samo tužilaštvo i policija.”
Onog časa kada pravosuđe i policija postanu dovoljno jaki za sprečavanje takvih pojava, mi ćemo i dalje sve to imati ali u manjoj meri.
“Da su bili jači ne bismo imali ubistvo premijera. Naš sistem se polako gradi. Sve što nam se događalo od 2000. godine na ovamo je posledica toga. Dakle, po meni, najdrastičnije je bilo ubistvo premijera, a sve ostalo je zapravo samo slaganje domina. Onog časa kada pravosuđe i policija postanu dovoljno jaki za sprečavanje takvih pojava, mi ćemo i dalje sve to imati ali u manjoj meri.”
Strpljenje je dakle ono što se savetuje, pri čemu se - utisak je, zanemaruje da na testu nije to, već poverenje u sposobnost države da ispravi deformacije nastale, a mnogi veruju i negovane, u deset godina tranzicije.
Pročitajte i ovo:
Canetove optužbe na račun Medojevića nameštaljka?