Nikola Burazer, programski direktor beogradskog Centra savremene politike, za “Zašto?” objašnjava šta bi Srbija i Kosovo trebalo da dogovore u posljednjoj fazi Briselskog dijaloga, koji je blokiran jer nisu implementirani već postignuti sporazumi, te šta bi postizanje sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa značilo za region.
- Oči
Sada je dijalog u toj fazi kada je došla na dnevni red implementacija tih sporazuma koji su ranije postignuti, a znali smo već godinama da će to biti najdramatičnije.
Mnogo toga je već tu dogovoreno, malo šta je ostalo da se zapravo dogovori, više je ostalo da se implementira.
Trenutno najveći problem nije u samom dijalogu nego je problem unutar Srbije i Kosova, pre svega Kosova, gde je jako teško da se dođe do nekakvog rešenja za tu Zajednicu (srpskih opština).
Kosovo je izbegavalo duže vreme da stvori Zajednicu koja bi imala veća ovlašćenja nego što to predviđa sadašnji kosovski zakon i to je ono što je glavna prepreka.
Mislim da su sve oči trenutno uprte u Prištinu i u mogućnost kosovske vlade da pronađe mehanizam, i da pronađe način da stvori Zajednicu na osnovu onoga što je dogovoreno.
- Proces
S druge strane, naravno, i Beograd pre tog sklapanja sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji, koji se očekuje da će morati biti postignut u narednih godinu dana, pokušava da ojača svoju poziciju, pokušava da pokaže zube i u tom smislu treba gledati i ovo sa karatistima i tako dalje.
Sve je to pomalo apsurdno, pošto je Srbija ta koja je dozvolila, na neki način, članstvo Kosova u Međunarodnom olimpijskom komitetu još pre par godina tako da je sve ovo nekakvo utvrđivanje pozicije, pokazivanje zuba.
U suštini, sad smo u nekim ključnim fazama tog celog procesa.
- Članstvo
Ono što je izvesno je da će taj sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji morati da omogući Kosovu članstvo u Evropskoj uniji, jer to nešto što je već naznačeno i sporazumom iz Brisela iz 2013.
Na koji će način sad to biti postignuto?
Mislim da će to biti veoma osetljivo pitanje, dosta za Prištinu, ali pre svega za Beograd -- kako predstaviti svojim biračima, građanima Srbije, nekakav sporazum koji bi možda čak omogućio Kosovu članstvo u Ujedinjenim nacijama ili neki drugi mehanizam.
To je ono što je veliki problem, pre svega pošto se godinama izbegavalo da se otvoreno govori o tome šta će na kraju tog celog procesa da se nalazi, a to je taj pravno-obavezujući sporazum o kome mi znamo već četiri godine da će biti na kraju tog procesa.
- Kompromis
Sada je jako teško građanima Srbije to predstaviti i dovesti ih pred svršen čin, odnosno činjenicu da smo već došli do te tačke i da će uskoro taj sporazum biti postignut.
Kosovo očekuje i već nekoliko godina najavljuje da će taj sporazum da predstavlja priznanje Kosova od strane Srbije
Međutim, jako, jako teško je zamisliti jedan takav sporazum tako da će na kraju Priština morati da prihvati nešto što je manje od priznanja nezavisnosti Kosova.
Znači, to će biti nekakav kompromis koji neće da predstavlja maksimalističke pozicije niti Beograda, niti Prištine.
- Novi Kipar
Jasno je da postoji određena svest u Evropskoj uniji da je nekim državama članicama pre svega u interesu da se što pre završi to pitanje jer bez rešenja normalizacije odnosa Srbije i Kosova nema evropskih integracija, svakako Kosova a možda čak ni još jedne zemlje u regionu.
To je problem koji koči ceo region i čini mi se da se u mnogim državama članicama došlo do toga da će to morati da se reši narednih godinu-dve kako bi se ceo taj proces evropskih integracija regiona odvijao dalje, jer bez tog rešenja teško da možemo zamisliti niti da Srbija, niti da Kosovo nastave dalje ka članstvu u EU.
Jednostavno, postoji taj stav da se EU neće prihvatiti novih problema, neće biti novog Kipra, neće biti nove Hrvatske i Slovenije tako da je svakako u interesu Saveta Evropske unije ali i u našem interesu ovde da se što pre to pitanje reguliše ili bar da se nađe nekakvo rešenje koje će biti na snazi do ulaska i Srbije i Kosova u EU.