Piše: Diljana Teoharova
Njegova radna etika, a da se ne spominje njegovo znanje lokalnog jezika, donela je Ajsaru (što nije njegovo pravo ime) mnoge obožavatelje u bolnici u Bugarskoj u kojoj često volontira.
Ali očigledno nisu svi zadivljeni. Ajsar je rekao da su neki pripadnici osoblja u bolnici, gde radi da bi napravio pauzu od studija medicine, jasno stavili do znanja da ga ne prihvataju, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
"To je rasizam. Video sam kako se (ova koleginica) odnosi prema bugarskim studentima i stranim studentima belcima, i vidim kako se ona ponaša prema meni", rekao je za Bugarski servis RSE Ajsar, koji je rođen u Nemačkoj od roditelja Pakistanaca, ali je veći deo života proveo u Britaniji
Ajsar je jedan od hiljada stranaca koji studiraju na univerzitetima u Bugarskoj. Školarine koje plaćaju povećavaju finansijska sredstva za obrazovni sistem u zemlji. Međutim, nedavni napadi na strane studente ukazuju na, kako aktivisti kažu, rast ksenofobije u Bugarskoj, od kojih su neki podstaknuti dezinformacijama koje se šire na društvenim medijima, uključujući nedavne neosnovane tvrdnje da je Bugarska na ivici talasa ilegalne migracije.
"Uopšte se ne radi o studentima; radi se o ksenofobiji koju pokazuje društvo, uličnom nasilju, bilo verbalnom ili fizičkom", rekla je ta RSE Ilijana Savova, direktorka programa za izbeglice Bugarskog helsinškog komiteta.
"Izuzetno je zabrinjavajuće što smo u evropskom društvu u 21. veku svedoci ovakvih zločina iz mržnje, a još više zabrinjava što su politički isprovocirani", kaže Bistra Ivanova, predsednica Multi kulti kolektiva, vodeće bugarske nevladine organizacije za integraciju migranata i izbeglica.
Pročitajte i ovo: Diskriminacija Roma na javnim bazenima u BugarskojKao što može da potvrdi bugarska velika romska zajednica, tu zemlju već dugo opterećuje rasizam, često podstaknut nacionalističkim i ksenofobičnim političkim partijama i srodnim medijima.
Sofija je, međutim, preduzela korake da se tome suprotstavi. U julu 2023. godine, bugarska Narodna skupština usvojila je zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji predviđa strože kazne za zločine za koje se smatra da su zasnovani na rasističkim ili ksenofobičnim motivima.
Žalbe na seksualno uznemiravanje
Ajsar, koji je na poslednjoj godini studija na Medicinskom univerzitetu u Plevenu, kaže da planira da se vrati u Veliku Britaniju kada stekne diplomu medicine.
On kaže da je njegovo iskustvo u Plevenu, gradu s oko 90.000 ljudi na severu Bugarske, uglavnom pozitivno i da uživa u životu tamo, iako navodi da se često suočavao s verbalnim zlostavljanjem, što je uobičajeno i za druge strance koji često kažu da su na meti zato što bugarski ne govore tečno ili ga uopšte ne znaju.
Međutim, neprijateljstvo na koji je naišao među kolegama u bolnici u Plevenu ga je začudilo.
Jedna pripadnica bolničkog osoblja je, ispričao je, pretila je da će ga izbaciti. "Jednom kada mi je (jedna od njih) zapretila da će razgovarati sa predsednikom studentskog saveta i rektorom da mi zabrane dolazak", rekao je Ajsar Bugarskom servisu RSE.
Drugi pripadnik osoblja, koji je želeo da ostane anoniman, usputno je nagovestio da je Ajsar, koji je oženjen, uznemirava žensko osoblje u bolnici, što on poriče. "Treba da zna svoje mesto, da ostavi bugarske devojke na miru, jer su one samo za nas, bugarske muškarce", rekao je on za RSE.
"Kolege su bile šokirane", kaže Ajsar i dodaje da su ga "branile mnoge medicinske sestre".
Ajsar je jedan od hiljada stranih studenata na univerzitetima u Bugarskoj i njegovo iskustvo se poklapa s iskustvima mnogih drugih, kažu stručnjaci. Samo poslednjih nedelja, u Bugarskoj su zabeležena dva istaknuta incidenta sa strancima, s većinom ako ne i svima studentima, koji su izgleda bili mete samo zbog boje kože.
Britanski studenti medicine s Plovdivskog univerziteta su 7. marta maltretirani dok su bili u turističkom obilasku obližnjeg sela Hrabrino. Grupu su nakratko pritvorili meštani koji su očigledno bili ubeđeni da je reč o ilegalnim migrantima.
Dan kasnije, drugi britanski studenti medicine, takođe pakistanskog porekla, napadnuti su u centru Sofije. Policija taj incident nije označila kao rasni napad, već kao pokušaj pljačke.
Demonstranti protestuju ispred centra za izbeglice u Sofiji, ranije ovog meseca, sa zahtevom da bude zatvoren.
Prema Ivanovoj iz Multi Kulti kolektiva, rasizam je i dalje rasprostranjen širom tradicionalno konzervativne Bugarske.
"Dok se muškarci često vređaju, fizički im se preti, a ponekad budu i pretučeni, žene 'uživaju' u agresivnoj seksualnoj pažnji i takođe su mete proganjanja u seksualne svrhe, jer su 'egzotične' i 'privlačne'. Većini devojaka i žena to ne se laska, već doživljavaju stalni stres i strah od nasilja", rekla je Ivanova.
Problem rasizma, iako ga je u Bugarskoj uvek bilo, čini se da se pogoršao 2013. Tada je ta zemlja doživela svoj prvi značajan talas migranata, od kojih su mnogi bežali od sukoba u Siriji, koji su tražili zaštitu, kaže Iliana Savova iz Bugarskog helsinškog komiteta.
"Od tada se u društvu svrsishodno, postupno i sistematski usađuje mržnja prema strancima, što je klasičan metod skretanja pažnje sa nesposobnosti upravljanja državom i od sopstvenih zlodela (kao što je) korupcija i slično", rekla je Savova. "Uprete prst na stranog, spoljašnjeg neprijatelja i na njega svaljujete svu krivicu za nedaće našeg društva".
Rast tenzija
Sada se u Bugarskoj podstiču strahovi u jeku glasina da bi se zemlja mogla suočiti s novim talasom migranata.
Ti neosnovani strahovi povezani su sa skorim, mada delimičnim, pristupanjem Bugarske (zajedno s Rumunijom) šengenskoj zoni, koja omogućava slobodno kretanje ljudi između 27 evropskih zemalja - 23 članice Evropske unije plus Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska.
Od 31. marta slobodno kretanje važiće za one koji avionima ili brodom stižu u Bugarsku i Rumuniju. Još nije poznato kada će to važiti za kopnene granice.
Nedavni incidenti u Sofiji sa stranim studentima i izbeglicama podstakli su pozive nekih političara da se pojača prisustvo policije na ulicama. S porastom tenzija, nekoliko stotina ljudi demonstriralo je 12. marta u Sofiji ispred centra za izbeglice u okrugu Ovča kupel zahtevajući njegovo zatvaranje.
Bugarski političari Bojko Borisov (levo) i Deljan Pejvski (kolažna fotografija)
Ta antimigrantska osećanja delimično su podstaknuta izjavama vodećih političara, uključujući Bojka Borisova, bivšeg premijera i sadašnjeg lidera stranke desnog centra GERB, i Deljana Pejevskog, političara na crnoj listi SAD i vodećeg član liberalnog Pokreta za prava i slobode (DPS).
Borisov, čija je stranka GERB deo vladajuće koalicije, i Pejevksi, čija stranka podržava vladu, nedavno su pozvali na povećanje snaga bugarske granične policije, iako nije povećan broj incidenata s migrantima na granice tokom prošle godine, kako je nedavno rekla ministarka unutrašnjih poslova Kalina Stojanova.
Političari s margine i izvan mejnstrima izneli su još manje utemeljene tvrdnje. Pre nekoliko meseci, krajnje desničarska partija Preporod i antiestablišment Ima takav narod širili su dezinformacije da Austrija zahteva od Bugarske da prihvati 6.000 avganistanskih i sirijskih izbeglica u zamenu da Beč odustane od prigovora da se Sofija (i Bukurešt) u potpunosti pridruže Šengenu, čime bi takav režim slobodnog putovanja važio i za kopnene granice zemlje.
Da bi se suprotstavila dezinformacijama, vlada zajedno s medijskim i nevladinim organizacijama treba da učini više kako bi ilustrovala prednosti koje stranci mogu doneti Bugarskoj, rekla je Ivanova, naglašavajući da bi to bila situacija u kojoj svi dobijaju. "Bugarskoj ekonomiji su potrebni stranci i svi ćemo biti na dobitku ako uspemo da ih zadržimo i uspešno integrišemo, jer su oni prednost, a ne pretnja".
Pročitajte i ovo: Mađarska, Srbija i Bugarska 'u odbrani porodičnih vrednosti'