Priča o 'besplatnom abortusu' ne iznenađuje bugarske Rome

Romska porodica u selu Ehzar Antimovo na jugoistoku Bugarske.

Svake godine Atanas Zaharijev odlazi iz Budimpešte da poseti porodicu i prijatelje u rodnoj Bugarskoj i svake godine se u toj balkanskoj državi, kaže on, situacija pogoršava za Rome poput njega, piše Radio Slobodna Evropa.

Zbog toga primjetan rast rasističkog govora mržnje zvaničnika bugarske vlade, uključujući ministra odbrane i zamenika premijera Krasimira Karakačanova, čiji kontroverzni predlog - koji je opisao kao "bavljenje pitanjem Cigana" - uključuje "centre za obuku" i besplatne abortuse za Romkinje, ne iznenađuje predstavnika Evropskog centra za prava Roma.

Zaharijev i drugi aktivisti za ljudska prava izražavaju "ozbiljnu zabrinutost" zbog, kako navode, toga što Rome targetiraju zvaničnici, posebno iz Karakačanovljeve desničarske alijanse Ujedinjene patriote, kao "deo strategije odvraćanja" i načina da se skrene pažnja s korupcionaških skandala u Bugarskoj, koja je 2007. ušla u Evropsku uniju čija je najsiromašnija članica.

"Potpuno je nečuveno ali ne i iznenađujuće. Bugarska se polako ali sigurno pretvara u fašističku državu u kojoj pseudopatriote i populisti kao što je Karakačanov dobijaju sve veću vlast", rekao je on za RSE.

"Ako takve dokumente javno ne osudi kabinet (premijera Bojka) Borisova, koji je dosad ćutao, postoji opasnost da se opet pošalje pogrešna poruka bugarskom društvu. Ćutanje znači saglasnost i dopušta širenje rasizma i fašizma. Borisovljev kabinet treba još više kriviti što je dopustio ekstremnodesničarskim političarima da sprovode svoj program".

Bugarska među članicama Unije ima jednu od najvećih romskih populacija koja čini oko pet odsto od 7,3 miliona stanovnika, mada stručnjaci kažu da je broj verovatno dvostruko veći usled manjeg prijavljivanja.

Mnogi od njih žive na marginama bugarskog društva, teško nalaze mogućnosti za posao ili stanovanje koje veći deo populacije uzima zdravo za gotovo.

"Privlačenje rasističkih glasova"

To, kažu grupe za ljudska prava, čini Rome lakim metama u široj javnosti i posebno ekstremističkih političara.

Karakačanov je jedan od takvih političara, tvrdi Krasimir Kanev, predsednik Bugarskog helsinškog komiteta, koji je nedavno izrazio "ozbiljnu zabrinutost" zbog, kako navodi, porasta broja slučajeva rasističkog govora mržnje vladinih zvaničnika i čestog "kolektivnog kažnjavanja" romskih zajednica.

Karakačanov, uticajan u bugarskoj politici, predvodi nacionalističku stranku VMRO, članicu vladajuće koalicije Borisova.

Položaj te stranke, međutim, oslabio je prošle godine, pošto su uzbunjivači objavili niz dokumenata koji upliću Karakačanova i druge u nelegalnu prodaju bugarskih pasoša strancima.

Mada ministar nije optužen, skandal je povećao pritisak na vladu da pojača borbu protiv korupcije, za koju EU navodi da je nadzire i posle više od deset godina od ulaska te balkanske države u Uniju.

Kanev smatra da koncept, koji je predstavio Karakačanov, služi za "privlačenje rasističkih glasova" za njegovu stranku na predstojećim izborima za Evropski parlament i lokalnim izborima u Bugarskoj.

"Taj predlog deluje nekako bezopasno i možemo ga posmatrati kao puku propagandu. Ali ti ljudi često misle ono što kažu", rekao je Kanev za RSE.

"Takvi predlozi, kada postanu predmet javne debate, takođe su krajnje uvredljivi za Rome. Oni takođe služe da opravdaju neke odvratne prakse protiv Roma, kao što je kolektivno izbacivanje iz njihovih domova".

Kupovina zemlje

Prisilno iseljavanje Roma je već dugo tema debate u Bugarskoj.

Ilegalno stanovanje je rasprostranjeno, ali kritičari kažu da su Romi nepravedno targetirani kada im se predaju nalozi za iseljavanja.

Organizacija za razvoj i prava Roma Inicijativa za jednake mogućnosti (EOIA) saopštila je da je od 2012. do 2016. u skoro dve trećine opština, 399 od 444 naloga za rušenje kuća usmereno na romske porodice.

Deo Karakačanovljevog predlog ranije ovog meseca, nazvan Koncept za rešavanje problema s nesocijalizovanim ciganskim (romskim) grupama iznosi mere da se preokrene, kako opisuje, "privilegovani status" Roma u Bugarskoj. On iznosi diskvalifikujuće faktore u pogledu socijalnih beneficija i određene načine za suzbijanje rađanja među Romkinjama s više od dvoje dece. Takođe se pozivaju opštinske vlasti da uništavaju neodobrena romska boravišta i potpuno eliminišu privremena geta.

Plan ipak sugeriše da se Romima obezbedi mogućnost da kupe zemlju na kojoj bi živeli, ali mnogi kažu da je to praktično nemoguće budući da romske porodice nemaju sredstva i pristupa finansiranju.

Asparuh Angelov, pripadnik romske zajednice u gradu Slivenu, na oko 300 kilometara istočno do Sofije, sam je osetio diskriminaciju Roma.

Sliven ima jednu od najvećih romskih populacija među opštinama u Bugarskoj. Oko 20 odsto od njegovih 125.000 stanovnika su Romi, od kojih mnogi žive u četvrti Nadežda, poznatoj po siromaštvu i zapuštenosti.

Tamošnji žitelji pacove zovu "mac mac" zbog njihove veličine.

Strateški potez

Angelov je rekao da Karakačanov igra na raširene stereotipe umesto na činjenice dok pokušava da podstakne antiromsko raspoloženje.

"Njegova politika je da priča samo o 'Ciganima' – koliko su loši, kako ne rade, kako samo dobiju socijalne beneficije", rekao je on, dodajući da se u njegovom kraju nezaposlenost Roma ne razlikuje od stope na nacionalnom nivou.

Za Zaharieva, Karakačanov je samo vrh ledenog brega diskriminacije.

On je rekao da strah u romskoj zajednici raste pošto se njeni članovi suočavaju s neprijateljstvom u svakodnevnom životu i uskraćene su im osnovne usluge, a dobijaju zdravstvenu zaštitu i mogućnosti za obrazovanje ispod standarda.

Zahariev je ukazao na muke svoje porodice iako su obrazovani i produktivni članovi zajednice.

On kaže da je njegovu sestru, dok je pokušavala da kupi nešto za sebe, napala jedna Bugarka. Policija je odbila da istraži slučaj, kaže, a lekar je odbio da izda uverenje koje potvđuje potvrde koje je zadobila.

"Predlog isprobava okruženje za novi set antiromskih mera u budućnosti i koristi kao novi strateški potez Karakačanova da prikrije korupcionaške skandale i opet dobije popularnost", rekao je Zahariev.

"Rasizam i mržnja protiv manjina nastavljaju da dobijaju popularnost i snagu. To je opšti trend u evropskim zemljama".