Piše: Ivan Bedrov
Politička kriza u Bugarskoj već je nagovestila direktne i trajne posledice po ekonomiju zemlje i njene evropske partnere, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Ali šta drugo da se očekuje kada se na visoku inflaciju, nemilosrdnu pandemiju i pretnju uvlačenjem u regionalni rat nadoveže četvrti faktor?
Prošle nedelje, Slavi Trifonov je najavio da se njegova stranka Postoji takav narod (ITN) povlači iz šest meseci stare vladajuće koalicije. On je kao razloge naveo navodne propuste u politici prema Severnoj Makedoniji čiju je kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji (EU) Sofija blokirala zbog etničko-kulturnih pitanja, i nedovoljna finansijska sredstva za infrastrukturu.
Rezultati će se, međutim, osetiti negde drugde i, u jeku višestrukih globalnih kriza, Bugarska se tetura ka političkoj prekretnici.
Vlada premijera Kirila Petkova nije pala, ali je podrška koju ima u parlamentu dovoljno narušena da je samo pitanje vremena kada će se to dogoditi.
Šta god da se desi u narednih nekoliko dana ili nedelja, neke stvari su izvesne: Bugarska se usporila na putu ka usvajanju evra; nade za poboljšanje odnosa sa Severnom Makedonijom blede; a ciljevi komisije za borbu protiv korupcije i reforme pravosuđa još neko vreme neće biti ispunjeni.
To se događa dok se dešavaju stvari koje bi bile nezamislive pod bilo kojom bugarskom vladom u prethodnih 20 godina.
Ranije ovog meseca, Bugarska nije dozvolila prelet aviona s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim koji je trebalo da poseti Srbiju i pridružila se sankcijama koje je EU uvela Rusiji, što je razgnevilo Moskvu. Nekoliko nedelja ranije, ruska državna kompanija Gazprom prekinula je isporuke gasa Bugarskoj pošto je Sofija odbila zahtev Moskve da plaća u rubljama, što bi bilo kršenje ugovora.
Ipak, ništa od toga nije izazvalo krizu, pošto bugarska vlada trenutno pregovara o alternativnim isporukama gasa i dovršavanju "interkonektora" s Grčkom koji bi mogao da pomogne u okončanju zavisnosti Bugarske od ruskog gasa. Uprkos pozivima nekih političara na pregovore ili ustupke Moskvi, Vlada Petkova je isključila mogućnost novog sporazuma s Gazpromom nakon što aktuelni ugovor istekne kasnije ove godine.
To možda neće odgovarati nekim članovima ITN-a. Zamenik ministra energetike Plamen Danailov 11. juna je za televiziju Juronjuz Bugarska (Euronews Bulgaria) rekao da je njegova stranka ITN insistirala na "uravnoteženijem pristupu" i odlaganju kategoričkog odbijanja isporuka ruskog gasa. Kasnije je ministar energetike Aleksandar Nikolov, takođe iz ITN-a, odbacio tvrdnju da takve primedbe stoje iza odluke stranke da napusti koaliciju.
Međutim, neki poslanici iz Petkovljeve partije Nastavljamo promenu već su na društvenim mrežama za odlazeće koalicione partnere iz ITN govorili da su "ljudi Gazproma", dok je ministar saobraćaja Nikolaj Sabev je upitao: "Da li se kuva Gazprom koalicija?"
Potezi ITN-a će ili oslabiti mogućnosti vlade da traži alternativne izvore energije kako bi prekinula zavisnost Bugarske od ruskog gasa ili će dovesti do nove vlade s novim prioritetima koja bi mogla biti popustljivija prema Moskvi.
To je verovatno loša vest za pristalice bugarskog proevropskog puta.
Nova raspodela moći
Sva četiri ministra iz ITN-a podnela su ostavke, koje zavise od toga da li će ih formalno prihvatiti premijer i njegovih predloga parlamentu za njihove zamene.
Promena je, ipak, već počela.
Tri preostala člana vladajuće koalicije nemaju većinu u Narodnoj skupštini, pa ne mogu same da donose odluke. Nastavljamo promene (PP), Bugarska socijalistička partija (BSP) i Demokratska Bugarska (DB) imaju samo 109 poslanika, čime im fali 11 za većinu u parlamentu s 240 mesta.
Poslanici ITN-a već su počeli da glasaju s opozicijom.
Petkov je rekao da očekuje da će uspeti da ubedi 12 poslanika ITN-a da podrže amandmane na budžet na vreme za letnje prilagođavanje penzija i druga hitna pitanja, ali je to daleko od izvesnog.
Ipak, odlazeći ministar sporta Radostin Vasilev 13. juna je najavio da on i još pet poslanika ITN-a napuštaju tu stranku i da očekuje da će podržati vladu.
Opozicione stranke GERB s 59 poslanika, Pokret za prava i slobode (MRF) s 34 i Preporod s 13 – ukupno 106 mandata – upozorile su da Petkov neće dobiti podršku iz njihovih redova.
Bugarski predsednik Rumen Radev je u međuvremenu pozvao parlamentarne stranke da nađu novu većinu.
Radovi na izgradnji stanice na gasnom interkonektoru između Bugarske i Grčke kod sela Malko Kadijevo, mart 2022.
Sve to vodi ka jednoj od tri mogućnosti: Vlada Petkova mogla bi da opstane s mogućim komplikacijama koje idu uz tu opciju; poslanici bi mogli da nađu novu većinu za vladu u slučaju da aktuelna padne; Radev bi mogao da postavi privremenu vladu do novih izbora.
Nijedna od te tri opcije verovatno nikoga neće ubediti da je politička promena koju je pokrenuo odlazak ITN-a iz vladajuće koalicije dobra vest za prozapadnu budućnost Bugarske.
Evro snovi
Krajem maja, Vlada Petkova počela je da sprovodi operativni plan za usvajanje zajedničke valute evrozone u januaru 2024. Ta odluka je, međutim, doneta bez glasova socijalista i ITN-a. Obe te stranke podržavaju usvajanje zajedničke evropske valute, ali prvo žele da vide dodatne analize potencijalnih posledica ulaska u evrozonu.
Poslanici ITN-a podneli su predlog da se plan suspenduje dok Narodna skupština ne usvoji analizu efekata prelaska na evro. Poslanici MRF-a, s druge strane, taj stav nisu odbacili, ali su tražili pojašnjenja. Stranka Preporod je dotle potpuno isključila podršku usvajanju evra.
Vladin plan predviđa konkretne korake koje zemlja treba da preduzme kako bi otvorila put evru, uključujući izmene zakona i smernica za banke i vladine institucije. Takav tehnički rad zahteva vreme. Ako se vlada ne bude pažljivo pridržavala planiranog kursa, rok za januara 2024. lako bi mogao biti promašen.
Evropska komisija je u poslednjem izveštaju o konvergenciji, objavljenom 1. juna, navela da samo Hrvatska trenutno ispunjava sve uslove koji joj omogućavaju da usvoji jedinstvenu valutu početkom sledeće godine. Bugarska još ne ispunjava kriterijum stabilnosti cena – to jest, ima preveliku inflaciju – i još nije usvojila neophodan regulatorni okvir.
Svaka oslabljena vlada ili nova koja bi bila skeptičnija prema evru, verovatno će usporiti proces i time sprečiti Bugarsku da ostvari taj cilj do 2024. godine.
Makedonski komšija
Trifonov je u video govoru u kojem je najavio povlačenje ITN-a rekao da "postoje dva razloga zašto ova koalicija ne funkcioniše i zašto nam nije mesto u njoj: Makedonija i činjenica da u (ovoj) zemlji više nema novca".
On je optužio Petkova za "veleizdaju" i da vodi drugačiju politiku od one koju je odobrila Narodna skupština. Obe optužbe proizilaze iz veta Bugarske iz 2019. na početak pregovora o pristupanju između Severne Makedonije i EU.
Bugarska ministarka spoljnih poslova Teodora Genčovska, takođe iz ITN, rekla je da je isključena sa sastanaka o tom pitanju kada je Petkov razgovarao s evropskim liderima o mogućim koracima za ukidanje veta Bugarske.
Petkov je odgovorio da su optužbe Genčovske "lažna vest". On se 9. juna u Sofiji sastao sa komesarom za proširenje EU Oliverom Varheljijem (Varhelyi) i njih dvojica su insistirali da nije bilo sporazuma o ukidanju veta.
Petkov je dodao da radi na tome da Evropska unija postane garant bugarskih zahteva, uključujući uključivanje Bugara u ustav Severne Makedonije, okončanje govora mržnje i razjašnjenje istorijskih sporova između Sofije i Skoplja.
Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) je 11. juna ponovio da takvog sporazuma još uvek nema. S druge strane, Radev je 10. juna rekao da je dužnost vlade da "podrži veto".
U trenutnoj situaciji u Bugarskoj, šanse za iskorak i poboljšanje odnosa Sofije i Skoplja verovatno se smanjuju. Malo je verovatno da će vlada naći i vreme i podršku da nastavi da traži rešenje po pitanju Severne Makedonije.
Borba protiv korupcije
Vlada Petkova došla je na vlast s obećanjem da će se odlučno boriti protiv korupcije, smeniti generalnog tužioca Ivana Geševa i predsednika antikorupcijske komisije (KPKONPI) Sotira Cacarova, kao i da će povećati ovlašćenja KPKONPI-ja. Ostavka Cacarova je bila prva.
U parlamentu je 9. juna podnet predlog zakona o proširenju ovlašćenja KPKONPI-ja. Poslanici ITN-a su ga oštro kritikovali i optužili Petkova da pokušava da postavi "svog Geševa". Poslanici iz Nastavljamo promenu su, kako je izvešteno, to videli kao politički napad bivših partnera i optužili ih da sabotiraju napore u borbi protiv korupcije.
Šta god da je istina, rezultat je jasan: antikorupcijske reforme teško će proći jer je vlada izgubila većinu. Bez kontrole Narodne skupštine, vladajuća koalicija neće moći ni da popuni Visoki sudski savet, koji po ustavu jedini može da razreši generalnog tužioca Geševa. Kraj Petkovljeve većine znači i kraj obećanjima o reformi pravosuđa.
Tajming je sve
Bugarska politička kriza izbila je tri meseca posle rata početka ruske invazije na Ukrajinu. Sofija je stala na stranu Kijeva i popravljala oštećene ukrajinske tenkove u bugarskim fabrikama. Usled otpora socijalista Bugarska zvanično nije slala oružje u Ukrajinu, ali bugarski proizvođači oružja izvoze velike količine u zemlje koje daju Ukrajini oružje.
Sofija je blokirala prelet Lavrovljevog aviona i oduprla se pritisku Gazproma da ignoriše sankcije EU.
U to vreme, Petkov je takođe ušao u, kako je to opisao, "rat za granicu". Njegova vlada je povukla podršku 10 godina starom dogovoru prema kojem je fitosanitarne inspekcije uvoza hrane iz Turske izvodila privatna laboratorija. Ključni inspekcijski objekat u pitanju nalazi se na graničnom prelazu Kapitan Andrejevo, između Turske i članice Evropske unije.
Poslanici stranke Nastavljamo promenu kažu da su u pitanju godišnji prihodi od 200 do 300 miliona bugarskih leva (102 do 153 miliona evra).
Neki zvaničnici su rekli da spor potiče od veza sa ITN-om ili navodnih pokušaja mita, iako je suosnivač stranke Trifonov negirao bilo kakvu povezanost sa skandalom s inspekcijom.
Zamenik predsednika bugarskog parlamenta Atanas Atanasov iz Demokratske Bugarske takođe je rekao da "ruske specijalne službe" trenutno sprovode "intenzivnu operaciju" u Bugarskoj "kako bi zbacile Vladu republike".
Šta god da je konkretan razlog za bilo kakav navodni napad na vladu, šira slika ostaje ista: Bugarska pravi zaokret, ali ne ka zapadu.