Pišu: Damjana Veleva i Alison Mutler
Tridesetdvogodišnja Kristina Blagojeva iz glavnog grada Bugarske kontaktirala je 9. marta Asocijaciju Animus, nevladinu organizaciju koja nudi savetovanje i podršku žrtvama nasilja u porodici. Organizaciji je rekla da joj je prethodnog dana muškarac s kojim je bila u vezi pretio da će je ubiti, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Manje od mesec dana kasnije, njeno telo s dva metka u grudima pronađeno je u gepeku automobila. Njen partner Kalojan Kajmakčijski 7. aprila je optužen za ubistvo. Tužilaštvo je saopštilo da je najverovatniji motiv to što je Blagojeva prekinula vezu.
Slučaj je ponovo pokrenuo debatu u Bugarskoj o zakonu o nasilju u porodici, za koji aktivisti za ljudska prava i pravni stručnjaci kažu da treba modernizovati kako bi bolje zaštitio žene, pošto je doveo do smrti desetina žena.
Međutim, uprkos naporima da se zakon promeni, konzervativne snage u parlamentu, navođenjem "rodne ideologije" i "tradicionalnih hrišćanskih vrednosti", blokirale su sve pokušaje za promenu kojom bi se članica Evropske unije (EU) Bugarska uskladila s evropskim normama.
Najveća mana bugarskog zakona, kažu aktivisti, jeste to što, iako zabrana prilaska može zaštititi žene od uhođenja ili zlostavljanja, one ne važi za žene poput Blagojeve, koje nisu udate niti žive s partnerima.
Demonstracije protiv nasilja u porodici na Međunarodni dan nasilja nad ženama, Sofija, 25. novembar 2021.
Julia Andonova iz Fondacije PULS, koja daje podršku žrtvama nasilja u porodici, kaže da sadašnji zakon o nasilju u porodici "ne funkcioniše" i da predstavlja "zastarelo" shvatanje partnerskih odnosa koje ne odgovara stvarnosti.
Postojeći zakon smatra da je nasilje u porodici "svaki čin fizičkog, seksualnog, mentalnog, emocionalnog ili ekonomskog nasilja... počinjen nad licima koja su u srodstvu, koja su ili su bila u porodičnoj vezi ili faktičkoj bračnoj zajednici".
Pročitajte i ovo: 'Dosta smo šutjele': Hiljade ispovijesti o nasilju preplavile mrežeTa definicija nije dovoljno obuhvatna, kažu oni koji pozivaju poslanike da izmene zakon. "Razmislite koliko je ljudi u takvoj situaciji. Izlaze ali ne žive zajedno, da li zato što su mladi i još žive s roditeljima, ili su razvedeni i imaju decu i samostalan način života, ili prosto žive odvojeno, mnogo rade i samo su vikendom zajedno", rekla je Andonova.
Iako u Bugarskoj ne postoje zvanične i opšteprihvaćene statistike o broju žrtava porodičnog nasilja, ministar unutrašnjih poslova Ivan Demerdžijev je u aprilu rekao da se broj takvih slučajeva povećava. Tokom pandemije koronavirusa i mera zatvaranja, širom sveta je zabeleženo povećanje broja incidenata nasilja u porodici.
U istraživanju Nacionalnog instituta za statistiku iz novembra 2022. godine, 20 odsto žena u Bugarskoj starosti između 18 i 74 godine reklo je da su doživele seksualno, fizičko ili psihičko nasilje od sadašnjeg ili bivšeg partnera. Trećina Bugarki starosti od 18 do 29 godina izjavila je da je doživela nasilje od svog partnera.
Posle ubistva Blagojeve, u javnosti i medijima su postavljana pitanja zašto Asocijacija Animus slučaj nije prijavila policiji. I to udruženje i Fondacija PULS navode da Blagojeva verovatno ne bi dobila potrebnu zaštitu da su slučaj prijavili Ministarstvu unutrašnjih poslova, a gotovo sigurno ne na vreme.
"Da je Kristina podnela takvu molbu (za zabranu prilaska), malo je verovatno da bi bilo koji sud dopustio da se ona uopšte razmatra", rekla je za RSE Katja Krastanova iz Asocijacije Animus. Budući da Blagojeva nije živela s partnerom, njen slučaj se po bugarskom zakonu ne bi smatrao nasiljem u porodici.
Pročitajte i ovo: Nasilje u porodici kao 'manje ozbiljno krivično djelo'Bez mogućnosti da dobije zabranu prilaska, jedini drugi način da neko poput Blagojeve traži zaštitu jeste da ode u policiju i prijavi pretnje smrću i uhođenje. Međutim Krastanova i Andonova kažu da to generalno nije efikasno.
Za razliku od zabrane prilaska u slučaju nasilja u porodici, koja se obično izdaje na licu mesta u Bugarskoj, tužioci bi morali da prikupe dokaze pre nego što podignu optužnicu. Taj proces obično traje mesecima, predugo za one, kao što je Blagojeva, kojima je hitno potrebna zaštita.
"U slučaju (Blagojeve), ona je bila žrtva psihičkog uznemiravanja, praćenja i uhođenja, kao i indirektnih pretnji po njen život. Takve činjenice je izuzetno teško dokazati, a policiji je potrebno mnogo vremena da (ih istraži)", rekla je Krastanova.
Pristup Bugarske je u raskoraku s glavnim dokumentom koji reguliše zaštitu od nasilja u porodici u Evropi, Istanbulskom konvencijom Saveta Evrope. Ta konvencija, koju je Bugarska ali ne i ratifikovala usled zabrinutosti među parlamentarnim strankama o priznavanju trećeg pola i istopolnih brakova, definiše nasilje u porodici kao svaki čin nasilja "između bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, bez obzira da li počinilac živi ili je živeo zajedno sa žrtvom".
Od 37 evropskih zemalja koje su potpisale i ratifikovale Istanbulsku konvenciju, zahteva se da sprovedu niz mera u cilju sprečavanja zločina, zaštite žrtava i krivičnog gonjenja prestupnika.
Izmene bugarskog zakona o nasilju u porodici predložene su 2022. Pod prozapadnom vladom Kirila Petkova, koji je bio premijer od decembra 2021. do avgusta 2022. godine, Ministarstvo pravde osnovalo je radnu grupu, u kojoj su bili sudije i predstavnici nevladinih organizacija.
Među predloženim izmenama zakona bilo je ukidanje koncepta "faktičke bračne zajednice" umesto koga je uveden "intiman odnos", što bi uključilo partnere koji ne žive zajedno.
Ta predložena izmena je, međutim, izostavljena iz konačne verzije zakona. Fondacija PULS je navela je za Bugarski servis RSE-a da su taj predlog odbile članice vladajuće koalicije, Bugarska socijalistička partija i populistička partija Postoji takav narod, pošto bi osobe u homoseksualnim vezama bile uključene u koncept "intimnih odnosa" i takođe bi dobile pravo na zaštitu.
RSE je pitao i Bugarsku socijalističku partiju i Postoji takav narod o njihovim stavovima o predloženim amandmanima, ali nije dobio odgovor.
Bugarska od 2020. uglavnom ima prelazne vlade. Za poslednje dve godine održano je pet parlamentarnih izbora.
Pročitajte i ovo: Bivši zatvorenici i ekstremisti u medijskim debatama uoči izbora u BugarskojBivša ministarka pravde Nadežda Jordanova iz izbornog saveza Demokratska Bugarska, koja je bila članica koalicione vlade Petkova, bila je jedna od predlagača zakona u parlamentu. Ona je odbila da za RSE kaže ko se od tadašnjih koalicionih partnera protivio izmenama zakona. Potvrdila je ipak da su protivnici predloga kao problematično navodili moguće uključivanje u zakon istopolnih parove, ali da to nije bilo jedino sporno pitanje.
"Osnovni problem je bio kako da razdvojimo istinski dugoročne veze od onih koje su prolazne, nasumične i koje ne uključuju trajnu posvećenost", rekla je Jordanova za RSE.
Parlament na kraju nije usvojio taj zakon. U januaru su, pozivajući se na "tradicionalne hrišćanske vrednosti" i "rodnu ideologiju", poslanici Bugarske socijalističke partije, stranke GERB s desnog centra, nacionalističke partije Bugarski uspon i krajnje desničarske partije Preporod odbacili planirane izmene zakona.
Jordanova je za RSE rekla da će Demokratska Bugarska u budućnosti ponovo pokušati da se zakon izmeni u parlamentu, uz novi pristup koji bi zadovoljio "konzervativne" delove društva.
Za žene poput Blagojeve, međutim, sve to je prekasno.
Andonova iz Fondacije PULS povodom odbijanja predloga zakona koji ima za cilj da pomogne ženama zbog nejasnih strahova od rodne ideologije kaže da je to "apsolutna glupost".
"Nemamo funkcionalni zakon. Očigledno ne postoji politička volja da ljudi žive dostojanstveno u ovoj zemlji", rekla je Andonova. "To je ružna istina."