Srbija u drugi talas ekonomske krize ulazi sa budžetom, čiji kreatori kažu da je antikrizni. Budžet za 2012. baziran je na rastu domaćeg proizvoda od 1,5 odsto, inflaciji ispod šest odsto i smanjenju deficita sa ovogodišnjih 4,5 na 4,25 odsto BDP. Predviđeni prihodi su 750 milijardi dinara a rashodi 890 milijardi, tako da je planirani deficit 140 milijardi dinara.
Budžetski deficit u 2012, prema premijeru Mirku Cvetkoviću je glavna fiskalna antikrizna mera i biće upotrebljen za investiranje u infrastrukturu i podsticanje proizvodnje.
“Deficit će se najvećim delom finansirati iz zaduženja ali će celokupan iznos biti uložen u kapitalne investicije. Time se ni u ovom budžetu ne predviđa zaduživanje za finansiranje tekućih rashoda već se njime omogućava preko potrebni fiskalni imput za povećanje domaće tražnje a samim tim i privredne aktivnosti u Srbiji. Konačno kroz ulaganja u kapitalne investicije obezbeđuje se da deficit u 2012. bude uložen u budući razvoj Srbije”, kaže Cvetković.
Najveći priliv se očekuje od poreza na dodatu vrednost i prihoda od akciza.
Budžetom za 2012. u kojoj se održavaju izbori, predviđen je nastavak podrške privredi i poljoprivredi kako bi bio pospešen rast izvoza, privukle strane investicije, obezbedilo stvaranje radnih mesta i očuvao standard građana, kaže premijer.
„Vlada u narednoj godini ne povećava povećanje poreza niti uvođenje bilo kojih novih nameta koji bi negativno uticali na rad preduzeća. Kao i prethodne tri godine nastavljamo sa podsticajima za privlačenje protizvodnih investicija gde smo ostvarili odlične rezultate u prethodnom periodu. Uveren sam da jedino ulaganjem u infrastruktu i razmenom projekata možemo obezbediti privredni rast, održanje zaposlenosti i bolji život građana Srbije“, tvrdi premijer.
I ove godine poslanici raspravljaju o budžetu tik uoči isteka roka do kraja 2011.
Vojvođanske stranke, koje tradicionalno imaju primedbe na taj akt zbog izdvajanja za Vojvodinu, ovoga puta će podržati budžet. Aleksandra Jerkov iz Lige socijaldemorkata Vojvodine kaže da je ove godine prvi put ispoštovan ustavni minimum od 7 posto budžeta Srbije za Vojvodinu.
„I dalje smatramo da postoje brojne nepravilnosti, nelogičnosti u načinu na koji se Autonomna pokrajina Vojvodina finansira što ona i dalje zavisi isključivo iz sredstava koja dobija u republičkom budžetu i to jeste odnovni zadatak LSV za narednu godinu. To je upravo usvajanje zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine“, kaže Jerkov.
Kontinuitet katastrofalne politike
No, iako je većina obezbeđena i u samoj vladajućoj kaoliciji ima onih poput Ujedinjinih regiona Srbije čiji lider Mlađan Dinkić kaže da je ovo tehnički budžet koji će "morati da se menja odmah po formiranju nove vlade".
„Mi ćemo ga podržati samo iz jednog razloga da se obezbedi stabilna isplata penzija, plata u zdravstvu i školstvu, da lokalne samouprave dobiju
novac da mi mogle normalno da funkcionišu. Inače, u svim drugim aspektima izlišno je ulaziti u analizu budžeta jer to je jedan potpuno provizoran, tehnički budžet, nije ni rađen sa ambicijom da traje celu godinu. Jasno je nova vlada će morati da skroji potpuno novi budžet i da uradi ono što je mnogo važnije, ozbiljnu reformu javnih finansija. Mislim da se stanje naših javnih finansija približava raspadu“, kaže Dinkić.
Za sve opozicione stranke budžet je "odraz kontinuiteta s katastrofalnom ekonomskom politikom". Za Srpsku naprednu stranku sporno je što je, kako kaže Jorgovanka Tabaković, više od polovine sredstava namenjeno otplati kredita.
„Od koje privrede, od kojih građana misle da namaknu za otplatu stranih kredita koji su porasli sa 26 milijardi dinara na 38,8 kad nisu sebi ostavili ni
jednu granicu daljeg zaduživanja i zaista ne razumem da li je vlada koja je izašla sa ovakvim predlogom budžeta vlada koja živi u Srbiji“, pita Tabaković.
A Liberalno demokratska partija, koja nije podržala nijedan budžet ove vlade do sada, kritikovala je premijera Cvetkovića. Poslanik Bojan Đurić kaže da je premijer propustio da parlamentu podnese završni račun četvorogodišnjeg mandata vlade.
„Mi smo očekivali da se to makar danas desi u atmosferi kada je već vladajuća koalicija najavila da ima većinu za budžet da premijer konačno bude častan prema građanima i društvu pa da vidimo šta je ceh vlade koja je trajala četiri godine“, rekao je Đurić.
Ovaj budžet je budžet iznuđene štednje jer nema prostora za veću potrošnju i kompromisa jedne vlade koja odlazi, kaže urednica časopisa „Biznis i finansije“ Tanja Jakobi. Budžet ništa ne pomera što ne mora a najviše se daje tamo gde je biračko telo najosetljivije a to su penzije i plate u javnom sektoru, objašnjava Jakobi.
„Znači, to je budžet koji će nekako valjda moći da funkcioniše u prvoj polovini godine. Ima naravno uslova da se ako ne bude dobar priliv u budžetu da počne da boli glava i ove koji su sada u vladi. To je jedno iznuđeno stanje u kome će svako gledati da se nekako izvuče a ovi koji dođu kasnije ne mogu ni da zamislim šta će naći i šta će uraditi bez obzira što će to možda biti i potpuno ista koalicija. I moguće je da će opet možda morati da posegnu za nekom od nepopularnih mera štednje kao što je zamrzavanje plata i penzija ili povećanje pdv ili i jedno i drugo ili nešto sasvim treće“, procenjuje Jakobi.
Budžetski deficit u 2012, prema premijeru Mirku Cvetkoviću je glavna fiskalna antikrizna mera i biće upotrebljen za investiranje u infrastrukturu i podsticanje proizvodnje.
“Deficit će se najvećim delom finansirati iz zaduženja ali će celokupan iznos biti uložen u kapitalne investicije. Time se ni u ovom budžetu ne predviđa zaduživanje za finansiranje tekućih rashoda već se njime omogućava preko potrebni fiskalni imput za povećanje domaće tražnje a samim tim i privredne aktivnosti u Srbiji. Konačno kroz ulaganja u kapitalne investicije obezbeđuje se da deficit u 2012. bude uložen u budući razvoj Srbije”, kaže Cvetković.
Najveći priliv se očekuje od poreza na dodatu vrednost i prihoda od akciza.
„Vlada u narednoj godini ne povećava povećanje poreza niti uvođenje bilo kojih novih nameta koji bi negativno uticali na rad preduzeća", rekao je premijer Cvetković.
„Vlada u narednoj godini ne povećava povećanje poreza niti uvođenje bilo kojih novih nameta koji bi negativno uticali na rad preduzeća. Kao i prethodne tri godine nastavljamo sa podsticajima za privlačenje protizvodnih investicija gde smo ostvarili odlične rezultate u prethodnom periodu. Uveren sam da jedino ulaganjem u infrastruktu i razmenom projekata možemo obezbediti privredni rast, održanje zaposlenosti i bolji život građana Srbije“, tvrdi premijer.
I ove godine poslanici raspravljaju o budžetu tik uoči isteka roka do kraja 2011.
Zgrada Izvršnog veća Vojvodine
kako država ne bi u Novoj godini prešla na privremeno finansiranje. Usvajanje republičkog budžeta ove godine ne bi trebalo da bude neizvesno.Vojvođanske stranke, koje tradicionalno imaju primedbe na taj akt zbog izdvajanja za Vojvodinu, ovoga puta će podržati budžet. Aleksandra Jerkov iz Lige socijaldemorkata Vojvodine kaže da je ove godine prvi put ispoštovan ustavni minimum od 7 posto budžeta Srbije za Vojvodinu.
„I dalje smatramo da postoje brojne nepravilnosti, nelogičnosti u načinu na koji se Autonomna pokrajina Vojvodina finansira što ona i dalje zavisi isključivo iz sredstava koja dobija u republičkom budžetu i to jeste odnovni zadatak LSV za narednu godinu. To je upravo usvajanje zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine“, kaže Jerkov.
Kontinuitet katastrofalne politike
No, iako je većina obezbeđena i u samoj vladajućoj kaoliciji ima onih poput Ujedinjinih regiona Srbije čiji lider Mlađan Dinkić kaže da je ovo tehnički budžet koji će "morati da se menja odmah po formiranju nove vlade".
„Mi ćemo ga podržati samo iz jednog razloga da se obezbedi stabilna isplata penzija, plata u zdravstvu i školstvu, da lokalne samouprave dobiju
"Jasno je nova vlada će morati da skroji potpuno novi budžet i da uradi ono što je mnogo važnije, ozbiljnu reformu javnih finansija", kaže Mlađan Dinkić.
Za sve opozicione stranke budžet je "odraz kontinuiteta s katastrofalnom ekonomskom politikom". Za Srpsku naprednu stranku sporno je što je, kako kaže Jorgovanka Tabaković, više od polovine sredstava namenjeno otplati kredita.
„Od koje privrede, od kojih građana misle da namaknu za otplatu stranih kredita koji su porasli sa 26 milijardi dinara na 38,8 kad nisu sebi ostavili ni
A Liberalno demokratska partija, koja nije podržala nijedan budžet ove vlade do sada, kritikovala je premijera Cvetkovića. Poslanik Bojan Đurić kaže da je premijer propustio da parlamentu podnese završni račun četvorogodišnjeg mandata vlade.
„Mi smo očekivali da se to makar danas desi u atmosferi kada je već vladajuća koalicija najavila da ima većinu za budžet da premijer konačno bude častan prema građanima i društvu pa da vidimo šta je ceh vlade koja je trajala četiri godine“, rekao je Đurić.
Ovaj budžet je budžet iznuđene štednje jer nema prostora za veću potrošnju i kompromisa jedne vlade koja odlazi, kaže urednica časopisa „Biznis i finansije“ Tanja Jakobi. Budžet ništa ne pomera što ne mora a najviše se daje tamo gde je biračko telo najosetljivije a to su penzije i plate u javnom sektoru, objašnjava Jakobi.
„Znači, to je budžet koji će nekako valjda moći da funkcioniše u prvoj polovini godine. Ima naravno uslova da se ako ne bude dobar priliv u budžetu da počne da boli glava i ove koji su sada u vladi. To je jedno iznuđeno stanje u kome će svako gledati da se nekako izvuče a ovi koji dođu kasnije ne mogu ni da zamislim šta će naći i šta će uraditi bez obzira što će to možda biti i potpuno ista koalicija. I moguće je da će opet možda morati da posegnu za nekom od nepopularnih mera štednje kao što je zamrzavanje plata i penzija ili povećanje pdv ili i jedno i drugo ili nešto sasvim treće“, procenjuje Jakobi.