Tri dana nakon isteka ograničenja iz Ahtisarijevog plana u kojem se navodi da mandat Kosovskih bezbednosnih snaga može da se obnovi posle 5 godina, samo je jedan u nizu motiva da se započnu razgovori o budućnosti tih snaga, rečeno je na konferenciji koju je organizovala grupa nevladinih organizacija pod imenom “Forum 2015”.
“Šta dalje sa Kosovskim bezbednosnim snagama: Hoće li biti vojske, ili ne?”, bila je tema analize koju su na konferenciji u utorak prezentovali predstavnici kosovskog Centra za bezbednosne studije, u kojoj su učestvovali i visoki predstavnici institucija iz oblasti bezbednosti.
Izvršni direktor kosovskog Centra za bezbednosne studije, Florijan Čehaja, u svojoj analizi je predstavio tri scenarija o budućnosti KBS. Prema njegovim rečima, prvi scenario podrazumeva da KBS ostanu pod aktuelnim mandatom, drugi predviđa transformaciju KBS u Odbrambene snage Kosova, koje bi činile 3,500 aktivnih članova, a treći transformaciju KBS u Vojsku Kosova, koja bi imala najmanje 5,000 vojnika, ali bez ograničenja broja vojnika.
“Drugi scenario, koji smo identifikovali, smo nazvali Kosovske snage odbrane, ali u stvari razlika u odnosu na treći scenario je mala, jer smo je direktno nazvali “Vojskom”, i to samo iz političkih razloga, jer smatramo da je etiketa “odbrane” drugačija od ‘bezbednosti’. Zbog toga, mi mislimo da postepeno, osim sadašnjeg mandata, Bezbednosne snage Kosova moraju dobiti i dodatni mandat to jest da obezbeđuju teritorijalni integritet države, kao što to čine vojske drugih zemalja, ali uvek u okviru postepenih nadležnosti KFOR-a dostavljeni bezbednosnim snagama”, kaže Čehaja.
Drugi sagovornik u forumu Armend Muja, koji je izradio analizu Centra za bezbednosne studije, rekao je da indeks militarizacije zemalja regiona pokazuje da je Kosovo, bez učešća KFOR-a, najmanje militarizovano.
“Kosovski centar za bezbednosne studije, međutim, smatra da bezbednost ima regionalne implikacije, i isto tako da je priroda pretnji regionalna. Samim tim i susedne zemlje treba da imaju uravnotežen i koordinisani pristup konfiguraciji bezbednosti, u kojem nijedna država ne predstavlja opasnost po drugu. Što znači, da treba bude nivelizacije ili usklađivanja vojnih kapaciteta u tom smeru”, kaže Muja.
Negovati partnerstvo sa NATO-om
Predsednik parlamentarnog Odbora za unutrašnje poslove, bezbednost i KBS, Ahmet Isufi, smatra da je pet godina nakon proglašenja nezavisnosti, dovoljno vremena da bezbednosne snage povećaju svoje kapacitete, kao i da unutrašnji i spoljni faktori od kojih je bezbednost Kosova zavisna - naprave procenu.
"Pet godina od nezavisnosti Kosova, mi smo učinili ogroman pomak ka funkcionisanju Kosova, kao nezavisne i suverene države, i sada mislimo da je vreme da se kosovske institucije kompletiraju”, izjavio je Isufi.
Ministar Kosovskih bezbednosnih snaga, Agim Čeku izjavio je da vlada nastavlja da radi na izgradnji kapaciteta Bezbednosnih snaga Kosova, ali da transformacija bezbednosnih snaga zavisi od NATO saveza.
"Politička elita na Kosovu, ja kao ministar, parlamentarni odbor za nadgledanje KBS, i svi drugi se moramo držati i negovati partnerstvo sa NATO-om i treba da se izbegnu bilo kakvi jednostrani potezi koji bi mogli da ugroze naše buduće članstvo u NATO", naglasio je Čeku.
Prvi potpredsednik parlamentarnog odbora za nadgledanje bezbednosnih snaga, smatra da postoji više razloga zbog kojih bi aktualne snage, trebalo da postanu vojna sila. Prema njegovim rečima, Kosovo je država, i vojska je jedna od komponenti za normalno funksionisanje svake države. Vojska Kosova, kako Selimi kaže, bila bi značajan partner međunarodnih snaga na Kosovu, u misiji stvaranja sigurne i bezbedne sredine za sve građane Kosova.
“Dok Kosovo sa pravom tvrdi da će postati članica NATO-a, onda se taj cilj može ispuniti samo ako Kosovo ima vojsku, koja u je međuvremenu dostigla standarde NATO-a. Dakle, ne možemo tvrditi da ćemo imati partnerstvo sa članicama NATO-a dok ne budemo imali svoju vojnu komponentu. Jedna profesionalna vojska, stvorena prema standardima NATO-a bila bi u stanju da podeli teret sa svojim strateškim partnerima u različitim misijama, bilo unutar Kosova ili na međunarodnom planu”.
“Šta dalje sa Kosovskim bezbednosnim snagama: Hoće li biti vojske, ili ne?”, bila je tema analize koju su na konferenciji u utorak prezentovali predstavnici kosovskog Centra za bezbednosne studije, u kojoj su učestvovali i visoki predstavnici institucija iz oblasti bezbednosti.
Izvršni direktor kosovskog Centra za bezbednosne studije, Florijan Čehaja, u svojoj analizi je predstavio tri scenarija o budućnosti KBS. Prema njegovim rečima, prvi scenario podrazumeva da KBS ostanu pod aktuelnim mandatom, drugi predviđa transformaciju KBS u Odbrambene snage Kosova, koje bi činile 3,500 aktivnih članova, a treći transformaciju KBS u Vojsku Kosova, koja bi imala najmanje 5,000 vojnika, ali bez ograničenja broja vojnika.
“Drugi scenario, koji smo identifikovali, smo nazvali Kosovske snage odbrane, ali u stvari razlika u odnosu na treći scenario je mala, jer smo je direktno nazvali “Vojskom”, i to samo iz političkih razloga, jer smatramo da je etiketa “odbrane” drugačija od ‘bezbednosti’. Zbog toga, mi mislimo da postepeno, osim sadašnjeg mandata, Bezbednosne snage Kosova moraju dobiti i dodatni mandat to jest da obezbeđuju teritorijalni integritet države, kao što to čine vojske drugih zemalja, ali uvek u okviru postepenih nadležnosti KFOR-a dostavljeni bezbednosnim snagama”, kaže Čehaja.
Drugi sagovornik u forumu Armend Muja, koji je izradio analizu Centra za bezbednosne studije, rekao je da indeks militarizacije zemalja regiona pokazuje da je Kosovo, bez učešća KFOR-a, najmanje militarizovano.
“Kosovski centar za bezbednosne studije, međutim, smatra da bezbednost ima regionalne implikacije, i isto tako da je priroda pretnji regionalna. Samim tim i susedne zemlje treba da imaju uravnotežen i koordinisani pristup konfiguraciji bezbednosti, u kojem nijedna država ne predstavlja opasnost po drugu. Što znači, da treba bude nivelizacije ili usklađivanja vojnih kapaciteta u tom smeru”, kaže Muja.
Negovati partnerstvo sa NATO-om
Predsednik parlamentarnog Odbora za unutrašnje poslove, bezbednost i KBS, Ahmet Isufi, smatra da je pet godina nakon proglašenja nezavisnosti, dovoljno vremena da bezbednosne snage povećaju svoje kapacitete, kao i da unutrašnji i spoljni faktori od kojih je bezbednost Kosova zavisna - naprave procenu.
"Pet godina od nezavisnosti Kosova, mi smo učinili ogroman pomak ka funkcionisanju Kosova, kao nezavisne i suverene države, i sada mislimo da je vreme da se kosovske institucije kompletiraju”, izjavio je Isufi.
Ministar Kosovskih bezbednosnih snaga, Agim Čeku izjavio je da vlada nastavlja da radi na izgradnji kapaciteta Bezbednosnih snaga Kosova, ali da transformacija bezbednosnih snaga zavisi od NATO saveza.
"Politička elita na Kosovu, ja kao ministar, parlamentarni odbor za nadgledanje KBS, i svi drugi se moramo držati i negovati partnerstvo sa NATO-om i treba da se izbegnu bilo kakvi jednostrani potezi koji bi mogli da ugroze naše buduće članstvo u NATO", naglasio je Čeku.
Prvi potpredsednik parlamentarnog odbora za nadgledanje bezbednosnih snaga, smatra da postoji više razloga zbog kojih bi aktualne snage, trebalo da postanu vojna sila. Prema njegovim rečima, Kosovo je država, i vojska je jedna od komponenti za normalno funksionisanje svake države. Vojska Kosova, kako Selimi kaže, bila bi značajan partner međunarodnih snaga na Kosovu, u misiji stvaranja sigurne i bezbedne sredine za sve građane Kosova.
“Dok Kosovo sa pravom tvrdi da će postati članica NATO-a, onda se taj cilj može ispuniti samo ako Kosovo ima vojsku, koja u je međuvremenu dostigla standarde NATO-a. Dakle, ne možemo tvrditi da ćemo imati partnerstvo sa članicama NATO-a dok ne budemo imali svoju vojnu komponentu. Jedna profesionalna vojska, stvorena prema standardima NATO-a bila bi u stanju da podeli teret sa svojim strateškim partnerima u različitim misijama, bilo unutar Kosova ili na međunarodnom planu”.