Direktor Centra za studije bezbednosti na američkom univerzitetu Džordžtaun (Georgetown) Brus Hofman (Bruce Hoffman) u intervjuu za RSE kaže da su "neophodne kopnene trupe da bi se porazili ekstremisti 'Islamske države', osigurala teritorija i sprečio njihov povratak". On takođe ističe da se svet suočava sa paradoksom da - iako se sve više uviđa opasnost od ISIS (Islamska država Iraka i Sirije - ISIS), skoro niko nije spreman da pošalje kopnene snage da se bore protiv njega.
RSE: "Islamska država" nije prva teroristička pretnja. Tokom 1970-ih delovale su "Crvene brigade", "Baden Majnhof" i druge terorističke grupe. Međutim, ono što "Islamsku državu" razlikuje od svih ostalih terorističkih organizacija, uključujući i njenu prethodnicu Al kaidu, jeste njena pretenzija da bude država. U kojoj meri je njen uspon pre svega posledica, odnosno refleksija globalnih geostrateških rivalstava, pre svega Rusije i Zapada, kao i u samom regionu Bliskog istoka između Turske i Saudijske Arabije kao sunitskih zemalja, sa jedne, i Irana kao šiitske države, sa druge strane?
Hofman: Najveća razlika između "Islamske države" i terorističkih grupa tokom 1970-ih i 80-ih jeste njihova veličina. Na primer, "Crvene brigade" nikada nisu imale više od 400 pripadnika. Istovremeno, "Islamska država" ima najmanje 20 hiljada militanata a prema nekim procenama i više od 30 hiljada. Takođe, "Crvene brigade" ili "Baden Majnhof" delovali su isključivo u Evropi tako da tadašnji terorizam nije bio globalni problem. S druge strane, "Islamska država" preuzima odgovornost i za napade u Bangladešu, Avganistanu, Sinaju, severnoj i zapadnoj Africi, Nigeriji, uz delovanje na Bliskom istoku.
Nije rivalstvo odnosno velikih sila ključno za uspon "Islamske države". Glavni razlog je što Al kaida nikada nije u potpunosti eliminisana u Iraku, mada je bila pred krahom krajem prošle decenije.
Kada je reč o uzrocima uspona "Islamske države", tu nije primarno rivalstvo Istoka i Zapada, odnosno velikih sila. Glavni razlog je što Al kaida nikada nije u potpunosti eliminisana u Iraku, mada je bila znatno oslabljena i na ivici kraha krajem prošle decenije. Međunarodna zajednica, pre svega SAD, bila je zasićena nakon višegodišnjeg rata u Iraku. Stoga je Vašington odlučio da povuče svoje trupe što je omogućilo jačanje ISIS.
RSE: Za razliku od "Crvenih brigada" ili "Bader Majnhofa" koji su napadali pre svega predstavnike države, "Islamska država" brutalno likvidira sve one koji joj se nađu na putu, uključujući i civile, što izaziva zebnju i strah kod ljudi širom sveta, jer se pokazalo nakon nedavnih napada u Parizu i terorističkih pretnjih u Belgiji da niko ne može da se oseća sigurnim, a ISIS upravo i želi da podstakne to osećanje neizvesnosti i podozrenja kod ljudi.
Hofman: Za razliku od levičarskog terorizma u Evropi tokom 1970-ih, u 21. veku reč je pre svega o verski motivisanom ekstremizmu, što nužno vodi ka definisanju mnogo šireg kruga neprijatelja.
RSE: Pomenuli ste Al kaidu koja nije u potpunosti uništena, iako je tako izgledalo krajem prošle decenije, kao jedan od razloga za uspon ISIS. Međutim, to što je ostalo od Al kaide nakon smrti Osame bin Ladena u suparničkom je odnosu sa "Islamskom državom". Da li su SAD pogrešile što su se povukle iz Iraka? Kažete da suparništvo velikih sila nije ključni razlog za uspon ISIS. Međutim, on je jačao u senci sukoba sirijskog predsednika Bašara el Asada sa opozicionim snagama raznih političkih profila. Paradoksalno je da je ISIS došao u posed znatnog arsenala oružja koj su Saudijska Arabija, Turska, SAD i mnoge druge zemlje slale svim grupacijama koje se bore protiv Asada.
Hofman: "Islamska država" se već na početku rata dokopala znatnih količina oružja od Asadovih snaga, zatim od iračke armije što je dovoljno da naoruža armiju od možda čak i 300 hiljada pripadnika. Kada je reč o rivalstvu "Islamske države" i Al kaide, mislim da nije toliko reč o suparništvu ove dve grupacije koliko o ličnoj surevnjivosti njihih lidera Bagdadija i Zavahrija. Mnogi pripadnici ISIS borili su se ranije u Al kaidi. "Islamska država" i dalje veliča Osamu bin Ladena. U poslednje vreme se pominje mogućnost saradnje pa čak i ujedinjenja ove dve grupacije.
RSE: Da li su zakazale zapadne obaveštajne službe ne uspevši da blagovremeno uoče uspon "Islamske države" kao pretnju?
Obaveštajne službe su u osnovi tačno procenile snagu ISIS i njegov uspon. Međutim, problem je odustvo političke volje za borbu protiv terorista.
Hofman: Obaveštajne službe su odavno upozoravale na pretnju od jačanja terorističkih grupa. Dakle, obaveštajne službe su u osnovi tačno procenile snagu ISIS i njegov uspon. Međutim, problem je politička volja. Naime, nakon rata protiv globalnog terorizma više od decenije, većina država oseća zamor jer su potrošena znatna sredstva za tu namenu. U međuvremenu, rastao je broj žrtava borbe protiv terorizma. Groblja su prepuna žrtava, a bolnice ranjenika pre svega zbog ratova u Iraku i Avganistanu. Ljudi žele da se jednom to okonča. Međutim, napadi u Parizu pokazuju da opasnost od terorizma nije prošla.
RSE: Mislite pre svega na slabljenje volje u SAD za angažmanom u kriznim područjima?
Hofman: U svim zemljama. Ako analizirate vojne budžete članica NATO, videćete da je sve niži čime se znatno umanjuje njihova sposobnost da blagovremeno reaguju na razne bezbednosne izazove. To što ste pomenuli da je jedan od osumnjičenih za napade u Parizu došao sa izbeglicama preko Balkana, pokazuje da je reč o transcanionalnom i međunarodnom problemu a ne svake zemlje ponaosob. Vodeća uloga SAD u borbi protiv terorizma je od presudne važnosti.
RSE: Osim SAD, veoma je važna uloga i zemalja regije, pre svega Saudijske Arabije koju optužuju za podršku vehabističkim i ostalim radikalnim grupacijama. Čak je i američki predsednik Džozef Bajden prošle godine optužio Saudijsku Arabiju za podršku ekstremistima. Doduše, kasnije je povukao i izvinio se zbog te izjave. Kako komentarišete ocene da je Saudijska Arabija jedan od glavnih krivaca za uspon "Islamske države" zbog podrške raznim vehabističkim i drugim ekstremističkim grupacijama?
Hofman: "Islamska država" prevazilazi delovanje tih vehabističkih grupacija. Ona je, zapravo, pretnja Saudijskoj Arabiji kao skoro nijednoj drugoj zemlji.
RSE: U traganju za uzrocima jačanja islamskog ekstremizma, da li je američka intervencija u Iraku 2003. i sve što je kasnije usledilo sa zbacivanjem Sadama Huseina, potom zbivanjima u Libiji i sada u Siriji - doprinela otvaranju "Pandorine kutije"?
Hofman: Teško je to reći i izdvojiti bilo koji uzrok posebno u potrazi za odgovorom zašto se danas suočavamo sa ovakvom pretnjom.
RSE: Deluje pomalo čudno da, bez obzira što "Islamska država" ima oko 30 hiljada militanata i moderno naoruažanje, međunarodna koalicija predvođena SAD-om – mada je reč samo o vazdušnim udarima – nije u stanju da uništi ekstremiste. U međuvremenu, i Rusija je započela kampanju u Siriji. Jasno je da se ISIS ne može poraziti samo delovanjem avijacije već i slanjem kopnenih trupa. Međutim, osim Asadove armije, tu je i iranska vojska, zatim kurdske snage koje su izvojevale važne pobede. Dakle, čudno je kako "Islamska država" uspeva ne samo da odoleva već i da uzvrati terorističkim napadiam u Parizu.
Hofman: Nije moguće pobediti ISIS bez većih kopnenih operacija. Dosadašnje iskustvo pokazuje da nije dovoljno koristiti samo avijaciju da bi se porazio ovakav neprijatelj. Udari iz vazduha imaju ograničeni domet zato što se mora voditi računa da ne stradaju civili. Dakle, neophodne su kopnene trupe koje bi potisnule ekstremiste, osigurale teritoriju i sprečile njihov povratak. Međutim, suočavamo se sa paradoksom da iako se sve više uviđa opasnost od ISIS, skoro niko nije spreman da pošalje kopnene snage da se bore protiv njega.
Napad šiitskih vojnika na snage "Islamske države", severno od Bagdada, oktobar 2015.
RSE: Zar nije moguće ozbiljno uzdrmati ekstremiste sofisticiranim oružjem kao što su rakete sa navođenjem, veoma moćnim projektilima koji mogu da probiju bunkere i podzemna skloništa?
Hofman: Uspeh takvih vazdušnih udara u mnogome zavisi od preciznih obaveštajnih podataka a njih opet nije moguće prikupiti bez trupa na terenu. Dakle, moguće je vazdušnim operacijama oslabiti ISIS, ali ipak su na kraju neophodne kopnene trupe da bi osigurale teritoriju i garantovale bezbednost tamošnjeg stanovništva.
RSE: Sve se učestalije govori o neophodnosti stvaranje globalne koalicije za borbu protiv ISIS, kojoj bi se priključila i Rusija. Međutim, nakon incidenta u kome je turski avion oborio ruski da li je dovedena u pitanje takva koalicija?
Hofman: Nužno je širenje saveza za borbu protiv „Islamske države“ bez obzira na sve razlike. U protivnom, postoji opasnost od novih tragedija kao nedavno u Parizu.
RSE: Da li se može očekivati da će NATO, ili pojedine njegove članice poslate kopnene trupe u borbu protiv ISIS?
Hofman: Još ne.
RSE: U kom trenutku će to učiniti, da li treba da se desi još neki teroristički napad kao u Parizu pa da to napokon učine?
Volja za većim angažmanom se za sada ne nazire iako Francuska nastoji da proširi koaliciju koja bi se aktivnije uključila u borbu protiv ISIS.
Hofman: Moguće je zamisliti takav scenario. Međutim, volja za većim angažmanom se za sada ne nazire iako Francuska nastoji da proširi koaliciju koja bi se aktivnije uključila u borbu protiv ISIS. No, kao što sam rekao na početku, sve zavisi od političke volje.
RSE: "Islamska država" je zapretila napadima širom Evrope, kao i na SAD i druge mete u svetu. Da li pre svega Evropa može da spreči terorističke akcije?
Hofman: Nakon napada u Parizu treba ozbijno uzeti sve pretnje, ali ne i preterano reagovati. Valja imati na umu da teroristi, istovremeno, vode i psihološki rat te da je u takvim okolnostima moguće izazvati zebnju i strah a da se čak "ni prstom ne mrdne", čime se postiže cilj. Dodatni problem je vraćanje velikog broja militanata iz Evrope koji učestvuju u operacijama "Islamske države" na Bliskom istoku.
RSE: Kako tumačiti činjenicu da se skoro 10.000 islamista iz Evrope pridružilo ISIS, među njima i nekoliko stotina sa Balkana?
Hofman: ISIS veoma efikasno koristi propagandu preko društvenih mreža uspevajući tako da dopre do šire publike.
RSE: Međutim, i drugi, uključujući i nadležne državne i društvene institucije, mogu da koriste društvene mreže kako bi neutralisali propagandu ekstremista.
Hofman: Drugi nisu u stanju da pariraju "Islamskoj državi" u propagandi.
RSE: Šta čini ISIS tako privlačnim da mu se pridružuju pojedini mladi muslimani koji su rođeni i odrasli u Britaniji ili Francuskoj? Da li je u pitanju samo avanturizam ili borba za određeni politički cilj?
Hofman: Reč je o čitavom spektru motiva koje je teško do kraja shvatiti i stoga predvideti postupke ekstremista.
RSE: Na koji način Evropa može sprečiti terorističke napade. Čak u slučaju kada su efikasne, klasične bezbednosne mere očito nisu dovoljne. Kako uključiti društvo u celini, uključujući i islamsku zajednicu, da bi se sprečila radikalizacija muslimana?
Hofman: Najpre treba shvatiti da je terorizam strategija provokacije čiji je cilj izazivanje dubokih podela u društvu po raznim osnovama kako bi se zainteresovali pojedini njegovi delovi da se pridruže terorističkim organizacijama.
Veoma je važno da bezbednosne mere ne dovedu do otuđenja muslimana, koji ne treba da budu viktimizirani. Naprotiv, njihov angažman je od presudne važnosti da bi se suprostavili terorizmu.
Zbog toga je veoma važno da bezbednosne mere ne dovedu do otuđenja pojedinih segmenata stanovništva, u ovom slučaju muslimana, koji ne treba da budu viktimizirani ako nisu učestvovali u nasilju. Naprotiv, njihov angažman je od presudne važnosti da bi se suprostavili terorizmu.
U međuvremenu, neophodna je bolja kontrola granica. Veliki je problem što je Abdelhamid Abud, jedan od glavno osumjničenih za napade u Parizu, mogao da u januaru otputuje iz Evrope u Siriju a potom da se vrati neprimećen.
Takođe, nužna je mnogo efikasnija razmena obaveštajnih podataka, zatim efektivnije delovanje snaga bezbednosti u cilju otkrivanja i slamanja infrastrukture terorista u Evropi, odnosno sprečavanje delovanja i hapšenja povratnika sa ratišta na Bliskom istoku.
Tek nakon toga možemo govoriti o merama koje bi sprečile ponovnu radikalizaciju delova muslimanskog stanovništva koji žive na Zapadu.