Broj srpskih državljana koji traže azil u zemljama Evropske unije smanjen je za više od trećine, ali pretnja da će zbog takozvanih „lažnih azilanata“ Srbiji biti vraćen vizni režim ostaje. U strahu da će ostati bez slobode putovanja, zvanični Beograd preduzima oštre mere kojima će biti izloženi svi putnici.
Kao nekada kada se za vize čekalo u kilometarskim redovima, i kada su ih na granicama Evropske unije strogo ispitivali carinici stranih država, srpski državljani prilikom izlaska iz zemlje sada će svojim policajcima morati da dokazuju povod odlaska, kao i da ispune i druge kriterijume za boravak u zemljama Evropske unije.
„Naši građani u nedeljama koje dolaze, uključujući i letnje odmore, treba da očekuju pojačane kontrole na granici. Treba da očekuju da će im policija i carinici češće postavljati pitanja o tome gde idu, i da će se od njih očekivati da dokažu da imaju dovoljno novca za putovanje, da su osigurani i da imaju povratnu kartu“, kaže Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije, koji tvrdi da se ne radi o novim uslovima za putovanje već o merama predostožnosti usled navale takozvanih lažnih azilanata koji zbog siromaštva u Evropi traže bolji život.
Samo u prošloj godini takvih putnika bilo je čak 17,5 hiljada, zbog čega će se oštrija kontrola sprovoditi do daljeg.
Nenad Banović, načelnik Uprave granične policije MUP-a Srbije, rekao je za RSE da je u poslednje dve nedelje srpska policija sa granice vratila 90 ljudi.
„Bukvalno kontrolišemo sve autobuse, kombi vozila, privatne automobile... Više nema parcijalnog profilisanja, već se radi pojedinačna kontrola svakog putnika. Evo, pre nekoliko dana smo na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu imali slučaj da se pojavila jedna porodica, državljani Srbije, koja je imala avionske karte niskotarifne kompanije za Malme. Imali su samo ručni prtljag, rekli su da idu na svadbu, i svi zajedno su ukupno imali 70 evra. Praktično nisu imali ni za ručak kada slete tamo, a kamoli za boravak od nekoliko dana u Evropi. Kada smo pitali kod koga idete, kako se zove mladoženja, poznajete li mladu, da li su vam to rođaci, oni nisu znali da daju odgovor... I zbog toga su vraćeni“, naveo je primer Banović.
Zbog priliva tražilaca azila zemlje Evropske unije upozorile su Srbiju da joj je ugrožena vizna liberalizacija pa je Beograd pojačao kontrolu domaćih turističkih agencija i informisanje potencijalnih putnika o šengenskim pravilima.
Rezultat je da je njhov broj opao za 35 odsto u poslednja tri meseca, ali i to je nedovoljno, zbog čega je najnoviji predlog Beograda državama šengenskog sporazuma da ubrzaju proceduru povratka tražilaca azila i da Srbiju zvanično proglase sigurnom zemljom iz koje nije moguće tražiti azil.
Bjorn Linderfalk, savetnik u ambasadi Švedske u Beogradu, rekao je za RSE se na problemu mora zajednički raditi, ali nije mogao da kaže kakav će odgovor biti na zahtev Srbije.
„Švedska je striktna kada se radi o ljudskim pravima, kao i u primeni zakona, i u okviru tih normi smo spremni da sarađujemo. Ali kako će to u praksi izgledati nisam u mogućnosti sada da vam kažem. Neke mere će biti preduzete na nivou cele Evropske unije. Ono što očekujemo od Srbije je da pojača kontrolu na granici, što je neophodna kratkoročna mera, ali je to naravno i problem socijalno ekonomske situacije tih ljudi koji bi država trebalo da rešava u okviru njenih mogućnosti. Trenutna situacija zahteva da se zaustavi priliv manjeg broja ljudi koji ugrožavaju pravo na slobodno putovanje većine koja poštuje pravila. Mi na sve tražioce azila, bilo da pripadaju nekoj nacionalnoj manjini ili ne, gledamo kao na građane Srbije“, objašnjava Linderfalk.
Zavladala glad
Prema zvaničnim podacima, 95 odsto tražilaca azila iz Srbije su Romi i Albanci, uglavnom sa siromašnog juga Srbije, dok jedan broj njih dolazi i sa Kosova i iz Vojvodine.
Osman Balić, koordinator Lige za dekadu Roma, kaže da država do sada nije pomogla Romima i da će ih sada teško ubediti da ne idu u Evropu.
„Mislim da je to suviše tražiti od Roma, sada kada je prosto zavladala glad u romskim mahalama. Glad o kojoj mi godinama govorimo kao o prisutnoj socijalnoj bombi. Poslednjih desetak godina država je dobila značajna sredstva iz Evropske unije i raznih fondova za potrebe siromaštva i Roma, ali mi ne znamo gde su ona, jednostavno ih nema tamo gde treba. I takav odnos je praktično manir vlasti prema pitanju Roma“, kaže Balić.
Najviše građana Srbije azil je tražilo u Belgiji, Nemačkoj i Švedskoj, zbog čega su predstavnici tih država u stalnom kontaktu sa ovdašnjim vlastima. Koliko je problem eskalirao, govori i namera Beograda da izmeni krivični zakon, što je najavio Božidar Đelić.
„Uvešćemo odredbu na osnovu koje će oni koji organizuju nelegalne migracije i ture lažnih azilanata biti krivično gonjeni. Biće ustanovljena i prekršajna odgovornost onih koji zloupotrebe institut azila. Sa evropskim partnerima ćemo se konsultovati pre nego što usvojimo izmene zakona, kako bi izbegli bilo kakav rizik da standardi u domenu zaštite ljudskih prava budu ugroženi“, rekao je on.
Može se reći da je Srbija oštrim merama samo trenutno ugasila „požar“ koji je izazvala navala građana Srbije na evropske zemlje. Da bi sačuvala „beli šengen“ i stvarno rešila problem, zaključuje Vladimir Petronijević, iz nevladine organizacije Grupa 484, glavni zadatak je socijalno ekonomska integracija ljudi koji žive u siromašnim područjima.
„Mora se nastaviti finansiranje i pomoć tim sredinama, podršku treba da nastavi i međunarodna zajednica, ali je pre svega neophodno ulaganje u infrastukturu i nova radna mesta kako bi i ti siromašni ljudi bili deo sistema. Verujem da bismo jednom promišljenom politikom na duži period mogli da dođemo do toga da više ne budemo zabrinuti zbog mogućih lažnih azilanata“, smatra Petronijević.
Evropska komsija će do 9. juna uraditi izveštaj o sprovođenju Sporazuma o viznoj liberalizaciji sa Srbijom i proslediti ga zemljama članicama Evropske unije.
Kao nekada kada se za vize čekalo u kilometarskim redovima, i kada su ih na granicama Evropske unije strogo ispitivali carinici stranih država, srpski državljani prilikom izlaska iz zemlje sada će svojim policajcima morati da dokazuju povod odlaska, kao i da ispune i druge kriterijume za boravak u zemljama Evropske unije.
„Naši građani u nedeljama koje dolaze, uključujući i letnje odmore, treba da očekuju pojačane kontrole na granici. Treba da očekuju da će im policija i carinici češće postavljati pitanja o tome gde idu, i da će se od njih očekivati da dokažu da imaju dovoljno novca za putovanje, da su osigurani i da imaju povratnu kartu“, kaže Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije, koji tvrdi da se ne radi o novim uslovima za putovanje već o merama predostožnosti usled navale takozvanih lažnih azilanata koji zbog siromaštva u Evropi traže bolji život.
Samo u prošloj godini takvih putnika bilo je čak 17,5 hiljada, zbog čega će se oštrija kontrola sprovoditi do daljeg.
Nenad Banović, načelnik Uprave granične policije MUP-a Srbije, rekao je za RSE da je u poslednje dve nedelje srpska policija sa granice vratila 90 ljudi.
„Bukvalno kontrolišemo sve autobuse, kombi vozila, privatne automobile... Više nema parcijalnog profilisanja, već se radi pojedinačna kontrola svakog putnika. Evo, pre nekoliko dana smo na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu imali slučaj da se pojavila jedna porodica, državljani Srbije, koja je imala avionske karte niskotarifne kompanije za Malme. Imali su samo ručni prtljag, rekli su da idu na svadbu, i svi zajedno su ukupno imali 70 evra. Praktično nisu imali ni za ručak kada slete tamo, a kamoli za boravak od nekoliko dana u Evropi. Kada smo pitali kod koga idete, kako se zove mladoženja, poznajete li mladu, da li su vam to rođaci, oni nisu znali da daju odgovor... I zbog toga su vraćeni“, naveo je primer Banović.
Zbog priliva tražilaca azila zemlje Evropske unije upozorile su Srbiju da joj je ugrožena vizna liberalizacija pa je Beograd pojačao kontrolu domaćih turističkih agencija i informisanje potencijalnih putnika o šengenskim pravilima.
Rezultat je da je njhov broj opao za 35 odsto u poslednja tri meseca, ali i to je nedovoljno, zbog čega je najnoviji predlog Beograda državama šengenskog sporazuma da ubrzaju proceduru povratka tražilaca azila i da Srbiju zvanično proglase sigurnom zemljom iz koje nije moguće tražiti azil.
Bjorn Linderfalk, savetnik u ambasadi Švedske u Beogradu, rekao je za RSE se na problemu mora zajednički raditi, ali nije mogao da kaže kakav će odgovor biti na zahtev Srbije.
„Švedska je striktna kada se radi o ljudskim pravima, kao i u primeni zakona, i u okviru tih normi smo spremni da sarađujemo. Ali kako će to u praksi izgledati nisam u mogućnosti sada da vam kažem. Neke mere će biti preduzete na nivou cele Evropske unije. Ono što očekujemo od Srbije je da pojača kontrolu na granici, što je neophodna kratkoročna mera, ali je to naravno i problem socijalno ekonomske situacije tih ljudi koji bi država trebalo da rešava u okviru njenih mogućnosti. Trenutna situacija zahteva da se zaustavi priliv manjeg broja ljudi koji ugrožavaju pravo na slobodno putovanje većine koja poštuje pravila. Mi na sve tražioce azila, bilo da pripadaju nekoj nacionalnoj manjini ili ne, gledamo kao na građane Srbije“, objašnjava Linderfalk.
Zavladala glad
Prema zvaničnim podacima, 95 odsto tražilaca azila iz Srbije su Romi i Albanci, uglavnom sa siromašnog juga Srbije, dok jedan broj njih dolazi i sa Kosova i iz Vojvodine.
Osman Balić, koordinator Lige za dekadu Roma, kaže da država do sada nije pomogla Romima i da će ih sada teško ubediti da ne idu u Evropu.
„Mislim da je to suviše tražiti od Roma, sada kada je prosto zavladala glad u romskim mahalama. Glad o kojoj mi godinama govorimo kao o prisutnoj socijalnoj bombi. Poslednjih desetak godina država je dobila značajna sredstva iz Evropske unije i raznih fondova za potrebe siromaštva i Roma, ali mi ne znamo gde su ona, jednostavno ih nema tamo gde treba. I takav odnos je praktično manir vlasti prema pitanju Roma“, kaže Balić.
Najviše građana Srbije azil je tražilo u Belgiji, Nemačkoj i Švedskoj, zbog čega su predstavnici tih država u stalnom kontaktu sa ovdašnjim vlastima. Koliko je problem eskalirao, govori i namera Beograda da izmeni krivični zakon, što je najavio Božidar Đelić.
„Uvešćemo odredbu na osnovu koje će oni koji organizuju nelegalne migracije i ture lažnih azilanata biti krivično gonjeni. Biće ustanovljena i prekršajna odgovornost onih koji zloupotrebe institut azila. Sa evropskim partnerima ćemo se konsultovati pre nego što usvojimo izmene zakona, kako bi izbegli bilo kakav rizik da standardi u domenu zaštite ljudskih prava budu ugroženi“, rekao je on.
Može se reći da je Srbija oštrim merama samo trenutno ugasila „požar“ koji je izazvala navala građana Srbije na evropske zemlje. Da bi sačuvala „beli šengen“ i stvarno rešila problem, zaključuje Vladimir Petronijević, iz nevladine organizacije Grupa 484, glavni zadatak je socijalno ekonomska integracija ljudi koji žive u siromašnim područjima.
„Mora se nastaviti finansiranje i pomoć tim sredinama, podršku treba da nastavi i međunarodna zajednica, ali je pre svega neophodno ulaganje u infrastukturu i nova radna mesta kako bi i ti siromašni ljudi bili deo sistema. Verujem da bismo jednom promišljenom politikom na duži period mogli da dođemo do toga da više ne budemo zabrinuti zbog mogućih lažnih azilanata“, smatra Petronijević.
Evropska komsija će do 9. juna uraditi izveštaj o sprovođenju Sporazuma o viznoj liberalizaciji sa Srbijom i proslediti ga zemljama članicama Evropske unije.