Srpski i hrvatski nacionalizam, koji posebno osnaže uoči i tokom obeležavanja godišnjica hrvatske vojne operacije "Oluja", uzajamno se hrane, a opstaju jer su sredstvo političara obeju zemalja da prikriju nesposobnost da rešavaju stvarne probleme građana, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) istoričarka Ljubinka Trgovčević.
Ona za RSE najpre komentariše izjavu premijerke Srbije Ane Brnabić, da je, iako joj je deda bio Hrvat, postala predsednica Vlade Srbije, što, kako navodi, svedoči o otvorenosti Srbije, dok je, dodaje, u Hrvatskoj nezamislivo da predsednik Vlade ima bilo kakve veze sa Srbijom.
"Meni se čini da je ta izjava neumesna. Zaista nije bitno ako je neko građanin neke države kakvog je porekla, a posebno ne ko su mu bili preci. A ako uzmemo u obzir da je u Hrvatskoj bio premijer Zoran Milanović, koji je Srbin, i čitav niz drugih funkcionera koji su imali srpsko poreklo, među kojima je, recimo, i savetnik bivšeg predsednika Ive Josipovića (Dejan Jović, profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu) i mnogih drugih, onda je prosto ta izjava i netačna. Ali u doba kada mi živimo u Evropi i u državi građanina, bilo kakvo pominjanje porekla je neumesno", ocenjuje Trgovčević.
U Hrvatskoj vlast slavi godišnjicu akcije "Oluja" bez pominjanja srpskih žrtava, dok u Srbiji žali, ne pominjući odgovornost Srbije za rat, naoružavanje i huškanje krajiških Srba protiv Zagreba.
- Pročitajte: Malo manja 'Velika Srbija'
Ljubinka Trgovčević ocenjuje da ovi nacionalizmi hrane jedan drugi.
"Ni vlast u Hrvatskoj, ni vlast u Srbiji, ne bi uspevala da se održi da nema svakodnevnog izmišljanja neprijatelja, što vidimo na dnevnom nivou, jer 'uspesi' i jedne i druge vlade, i jedne i druge politike, upravo se mere količinom mržnje prema drugima, tako da mislim da je zaista krajnje vreme da se sa tom politikom prekine i da građani shvate da je to stalno potezanje neprijateljstva i mržnje nešto što nijednu državu i nijednog građanina ne može da vodi u budućnost", upozorava Trgovčević.
Trgovcčević: Ovakvu politiku treba prekinuti
Glavni problem sa srbofobijom u Hrvatskoj, a dodajmo tome, i sa nacionalističkim amokom protiv Hrvata u Srbiji, kaže hrvatski istoričar Goran Šarić, u tome je što od toga ne mogu živeti svi, nego samo elite na vlasti; od tog nacionalizma se samo političari mogu hraniti, a nikako građani.
"Tek kad zadnji mladi čovjek sjedne u autobus za Irsku, (a taj dan nije daleko), tek tada ćete shvatiti da se srbofobija ne maže na kruh (ili hljeb) i ne sipa u traktor", poručio je Šarić, a takva poruka mogla bi biti upućena i srpskim zvaničnicima.
Ljubinka Trgovčević takođe smatra da je nacionalizam koji političari gotovo dnevno generišu "opijum za narod" i da političari obeju zemalja "patriotskom" retorikom guraju pod tepih istinske probleme građana koje nisu u stanju da reše.
"Po meni, jedini razlog što se ne samo nikad ne zaboravlja nego što se stalno izvlače nove i nove žrtve i nova neprijateljstva jeste u tome što nema pravog odgovora na pitanja svakodnevnog života građana. A znamo da ni u Srbiji ni u Hrvatskoj ljudi ne žive dobro", ocenjuje Ljubinka Trgovčević.